MAKRON TRENUTNO NAJVEĆI DRŽAVNIK U EVROPSKOJ UNIJI?

Makron je postao prvi predsednik Francuske koji je reizabran na tom mestu posle Žaka Širaka. Ne možemo reći da je to iznenađenje, ali možemo da je bilo lakše nego što se očekivalo. Bez obzira na ubedljivu pobedu, Makron neće imati vremena za slavlje. Čekaju ga veliki izazovi kako na unutrašnjem planu, tako i na spoljnom. Evropska unija, situacija u Ukrajini, ekonomska i socijalna pitanja prosečnog Francuza, ekologija su samo neka od pitanja za koja se od Makrona traže odgovori.

Kampanja je imala nekoliko faza. S obzirom na to da je kampanja počela istovremeno sa ratom u Ukrajini, upravo je to bila glavna tema prvih nekoliko nedelja kampanje svih kandidata. Kandidati su iznosili stavove o tom pitanju i onda kada nisu želeli da pričaju o tome, jer su novinari insistirali da čuju šta kandidati misle o tome. Makron se najviše bavio ovim problemom. Svakodnevno se telefonski čuo sa Putinom i Zelenskim, želeo je da posreduje u pregovorima. Iza svega se krila želja da se kruniše za lidera Evrope. Tih dana je zanemario kampanju, jer je verovao da je prednost tolika da i bez kampanje ulazi u drugi krug. Međutim, uskoro se suočio sa nemirima na Korizci. Tada je morao da se posveti i unutrašnjim problemima i obećao je autonomiju, koja će izgleda ostati samo predizborno obećanje.

Za to vreme su Le Pen i Melanšon govorili o socijalnim i ekonomskim problemima građana. Uprava ta strategija im je pomogla da u prvom krugu osovoje više glasova nego u prvom krugu 2017. godine. Ostaje zauvek misterija da li bi Melanšon prestigao Le Pen i prošao u drugi krug da su izbori u prvom krugu održani nedelju ili dve dana kasnije. Razlika između ova dva kandidata je bila svega malo više od jednog procenta.

Kampanja za drugi krug je bila sasvim drugačija. Makron je ublažio retoriku po mnogim pitanjima као što je starosna dob za odlazak u penziju. Tokom prvog dela kampanje je bio rigidan da 65 godina bude za odlazak u penziju, dok je u kampanju za drugi krug otvorio mogućnost da se o tome odluči i na referendum. Govorio je i o ekološkim problemima, kritikujući predlog Marin le Pen da se otvore nuklearne elektrane i insistirajući na obnovljivim izvorima energije. Takođe, posvetio se i prekomorskim teritorijama zato je “poslao” premijera na Reunion. Ipak, to mu nije donelo uspeha u tom delu teritorije. Ne treba zanemariti da je Makronu pomogla i podrška dva njegova prethodnika Olanda i Sarkozija, kao i premijera Nemačke Šolca, Španije Sančeza i Portugala Koste, uz sve to, stigla je podrška i 500 uglednih ličnosti iz javnog života Francuske, ali i od ruskog opozicionara Navaljnog.

Le Pen nije pomogla ni debate kao najvažnija tačka kampanje. Iako je nastupila mnogo pripremljenije i smirenije nego 2017, čini se da je Makron izašao kao pobednik i ovoga puta. Istraživanja su pokazala da je blizu 60% kao pobednika debate videlo Makrona, a da je to tako najbolje govori činjenica da su ankete pokazale da je Makron povećao u svoju prednost između jednog i dva procenta poena u odnosu na protivkandidatkinju.

Pitanja koja brinu francusku javnost posle nedeljnih izbora jeste da je Marin le Pen dobila mnogo više glasova nego 2017. i veliki broj apstinenata (gotovo 28%), odnosno najviše u drugom krugu predsedničkih izbora od 1969. godine. Najbolji odgovor na ova pitanja daće junski izbori za Donji dom. Marin le Pen i Melanšon će pokušati da to iskoriste kako bi povratili značaj desnice i levice, dok Makron želi da zadrži apsolutnu većinu kako se u narednih pet godina ne bi suočavao još i sa kohabitacijom. To bi uticalo da ima manje prostora za bavljenja spoljnom politikom, odnosno stvaranjem suverene Evropske unije sa njim na čelu. Upravo zato nije slučajno što francuski mediji junske izbore nazivaju “trećim krugom”.

Autor: Nikola Perišić

LE PEN SMATRA DA BI POBEDA MAKRONA ODVELA DRŽAVU U HAOS

Predsednička kandidatkinja Marin le Pen je u svojem poslednjem obraćanju pre drugog kruga predsedničkih izbora istakla da su ovi izbori važni, jer je “borba protiv čitavog sistema”. Ocenila je da su svi stavili u službu Makrona, čak, i Sarkozi i Melanšon. Smatra da je Makron kriv za proteste “žutih prsluka”, nezadovoljstvo kod policajaca i vatrogasaca, kao i za veliki broj nezaposlenih. “Ako Makron pobedi nastaće potpuni haos u državi. Ankete lažu, narod glasa i narod pobeđuje”, zaključila je Le Pen.

Autor: Nikola Perišić

ŽADO PREDLAŽE ZABRANU LOVA VIKENDOM I PRAZNIKOM

Predsednički kandidat Zelenih Janik Žado ocenio je da je tokom petogodišnjeg mandata Emanuela Makrona vladao “lovački lobi”. Obećao je da će jedna od prvih aktivnosti, ukoliko dobije poverenje birača, biti “zabrana lova sa psima”. Svoje izlaganje nastavio je rečima “ako želite da nastavite sa lovom i patnjom životinja glasajte za Makrona, a ako želite da životinje izvučite iz patnje, okrutnog lova i industijskog uzgoja onda glasajte za Žadoa”.

Ocenio je da je Makron uvek slušao lovački lobi, a da se on (Žado) zalaže za “dobrobit životinja, prirode, živih bića i života”. Posebno je istakao da lov treba zabraniti vikendom i praznikom kako bi svi mogli da uživaju u prirodi.

Autor: Nikola Perišić

PEKRES OCENILA DA JE NEDOSTATAK DEBATA OPASAN PO DEMOKRATIJU

Kandidatkinja Republikanaca Valeri Pekres kritikovala je predsednika Makrona zbog
njegove odluke da ne učestvuje u predsedničkim debatama. Ona je izjavila da je demokratski veoma opasno to što aktuelni predsednik ne želi da se suoči sa svojim protivnicima, te da bi to moglo dovesti do frustracije među glasačima. Ona je upozorila i da će to uticati na legitimitet aktuelnog predsednika ukoliko bude ponovo izabran. Makron je nakon proglašenja svoje predsedničke kandidature izjavio da će kampanju voditi onoliko koliko bude bio u mogućnosti, u skladu sa vanrednom situacijom u Evropi usled rata u Ukrajini. Za sada njegova kampanja nije zakazala ni jedan događaj do 2. aprila, a ni eventualnih debata sa drugim kandidatima nema na vidiku.

Autor: Aleksa Paunović

SMANJENJE CENE BENZINA ZA 15 CENTI OD 1. APRILA

Premijer Francuske Žan Kasteks predstavio je plan po kojem se od 1. aprila smanjuje cena benzina za 15 centi. Ovakva odluka je naišla na kritiku opozicionih predsedničkih kandidata, pre svega Valeri Pekres, koji postavljaju pitanje zašto se ta odluka uvodi od 1. aprila i ocenjuju je kao “izbornu meru”. S druge strane Idalgo i Rusel su saglasni da je takva odluka zakasnela i da neće biti dovoljno efikasna. Procenjuje se da će ovakva odluka Francusku koštati oko 2 milijarde evra.

Autor: Nikola Perišić

MELANŠON, PEKRES I ZEMUR SVOJU KAMPANJU BAZIRALI NA INTERNETU

Prema istraživanju Monda, predsednički kandidati Žan-Lik Melanšon, Valeri Pekres i Erik Zemur su svoj najveći deo kampanje bazirali na Jutjubu, Tviteru i ostalim internet platformama i društvenim mrežama.

Kada bi se posmatrao samo video sadržaj na internetu ova tri kandidata su od 1. januara imali 188 video klipa sa 56 sati govora. Ti sadržaji su do sada imali 24 miliona pregleda. Melašon je ukupno imao 8 sati i 58 minuta svog sadržaja na internetu, zatim Pekres 8 sati i 44 minuta, dok je Zemur imao 8 sati i 24 minuta. Iza ove vodeće trojke se nalazi Idalgo koja je svom sadržaju na internetu posvetila skoro duplo manje vremena (4 sati i 54 minuta).

Autor: Nikola Perišić

NACIONALNI FRONT (RASSEMBLEMENT NATIONAL)

National Rally, Rassemblement National (RN) je poznata desničarska stranka pod imenom Nacionalni front (Front national, FN) od 1972. do 2018. godine. Fransoa Dupra (François Duprat) I Fransoa Brinjo (François Brigneau) osnivači su partije koja snažno podržava francuski nacionalizam, gaji antiimigracioni, antisemitistički, ksenofobični stav. Najčešće se povezuje sa Žan Mari Le Penom (Jean-Mari le Pen), liderom stranke u periodu od 1972. do 2011. godine nakon čega na čelo stranke dolazi njegova ćerka Marin le Pen, aktuelna kandidatknja.

U svojoj prvoj deceniji postojanja FN se nalazion na rubu francuskog političkog života predstavljajući jedinstveni zaokret u sazrevanju zapadnoevropskog neofašističkog pokreta. Nakon što je ponovo oživeo slogane koje su koristili francuski fašisti 1930-ih prvobitno apelujući na veteran Alžirskog rata I sledbenike desničarskog pužadističkog pokreta. Sam le Pen je bio blisko povezan sa pužadistima koji su na vrhuncu pokreta bili 1956. ušavši u Narodnu skupštinu. Izborni uspesi su za FN dolazili sporo. Početkom 1980-ih stranka biva podstaknuta dobrim rezultatima pokazanim na izborima kada dobija I 10 mesta u Evropskom parlamentu. Napredak se nastavlja i 1986. godine kada je osvojila oko 10% glasova i 35 mesta u Narodnoj skupštini. Međutim, nakon povratka dvokružnog većinskog glasanja, 1988, dolazi do neznatnih rezultata kada stranka šalje šačicu predstavnika u parlament. Iste godine Le Pen prolazi bolje na predsedničkim izborima sa gotovo 15% glasova birača. Le Pen je neprekidno bio ličnost koja je svojom retorikom u francuskom društvu izazivala podele. Žan-Mari le Pen dobija nadimak ,,djavo republike’’, dok se njegova naslednica prepoznaje po svojoj težnji da politiku stranke omekša I tako ,,dedemonizuje’’ sliku koju su mediji preterano isticali. Do 1990-ih FN se etablira kao značajan akter u francuskoj politici, postavljajući se u opoziciju svim akterima. Početkom 2000-ih takav odnos postaje veoma očigledan, 2002. Godine Le Pen pobeđuje Žospena u prvom krugu predsedničkih izbora. Nastup le Pena 2007. Godine na izborima biva daleko manje impresivan od dotadašnjih zbog Sarkozijeve politike koja je odvlačila pristalice FN. Dolazi vreme u kome je prinudjen da plati brojne kazne, daje brojne kontroverzne izjave, vreme u kome podrška na lokalnom I regionalnom nivou opada i u kome počinju da se ističu stavovi naslednice Marin le Pen.

Preuzevši vođstvo od svog oca, počinje da se udaljava od pojedinih ekstremnih stavova koji su bili povezani sa FN, ali I dalje podržavajući antiimigracionu politiku. Uspešno dovodi stranku do pozitivnih rezultata 2011. Kada je FN na kraju kantonalnih izbora pobedio u dva okruga. Na izborima 2012, ne uspeva da udje u drugi krug osvojivši 18% glasova. Kreirala je pogodnu alternativu glavnim francuskim strankama. Na lokalnim izborima 2014. I izborima za parlament iste godine ostvaruju se takođe impresivni rezultati čime se podiže talas evroskepticizma do svog vrhunca. Naredne godine le Pen stariji izbačen je iz stranke. Uspešno je korišćen porast antiislamističko raspoloženja u Evropi. Tvrdnju da je tip desničarskog populizma u usponu Marin le Pen karakteriše događajima iz 2016. godine, referendumom u Ujedinjenom kraljevstvu I dolaskom Donalda Trampa na vlast. U junu 2018. objavila je da stranka menja ime u Nacionalni skup, u pokušaju da podstakne populistički otpor “arogantnoj tiraniji’’ EU. Okrenuta je protiv politike Sjedinjenih Američkih
Država i NATO. Zalaže se za povećanje plate nastavnika, naročito na početku njihove karijere i revalorizaciju. Takođe, ističe želju za vraćanjem francuskog, matematike i istorije u srce obrazovanog programa i povećanje plate nastavnika za 3% godišnje. Evidentno je da je Marin le Pen usredsređenija na kulturna pitanja, sekularizam, migracije izostavljajući važna ekonomska pitanja za koja se smatra da su njena slaba tačka.  Kako bi sprečila da sezonske poslove obavljaju stranci, predlaže da se zakon o radu učini „fleksibilnijim’’ što znači da se ukinu pojedine kazne za određene ugovore o skraćenom radnom vremenu, prenosi Le Monde diplomatique. Protivnica je obavezne vakcinacije, naročito vakcinacije dece i zdravstvenih propusnica, smatrajući da je skandalozno što su ljudi primorani da se vakcinišu. Od početka konflikta u Ukrajini zadržava isti stav. Stav o Ukrajini deli sa Rusijom i ukazuje na ulogu EU u porastu i razvoju konflikta. Zalaže se za ukidanje sankcija, smatra ih kontraproduktivnim I nada se da će Francuska ukinuti ,,crne liste’’ ruskih građana na svojoj teritoriji.

Autor: Tina Milovanović

Pobeda Čaputove – šamar evropskim populistima

Piše: Marko Todorović

U prvom krugu slovačkih predsedničkih izbora održanih proteklog vikenda, prema zvaničnim konačnim rezultatima objavljenim od Centralne izborne komisije Slovačke, nijedan kandidat nije ostvario apsolutnu većinu. Drugi krug izbora zakazan je za 30. mart. U njemu će se slovački građani opredeljivati između Zuzane Čaputove, kandidatkinje Progresivne Slovačke, i Maroša Šefčoviča, predstavnika vladajućeg Smera.

Od 4 429 033 registrovanih birača svoje pravo glasa ostvarilo je samo 2 158 859 njih, dok je preko 51% slovačkih građana apstinirao. Ubedljivo najveći broj glasova dobila je Zuzana Čaputova osvojivši 40,57% glasova, ostavivši daleko iza sebe Šefčoviča sa svega 18,66% glasova. Konzervativac i desničar Štefan Harabin zauzeo je treće mesto sa 14,34%, a iza njega se pozicionirao i ekstremni desničar Marijan Kotleba sa 10,39% glasova. Poredivši rezultate u pojedinim regionima, zapaža se da ne postoje znatna regionalna odstupanja, te da je biračko telo u svih osam slovačkih regiona najveću podršku ukazalo Čaputovoj.

Izvor slike: https://www.almendron.com/tribuna/5-big-lessons-from-slovakias-presidential-elections/

Podsećamo da je Zuzana Čaputova 45-godišnja advokatkinja sa veoma malo političkog iskustva. Na političkoj sceni postala je zapažena nakon istaknute uloge u organizaciji i podršci protestima povodom šokantnog ubistva istaživačkog novinara Jana Kucijaka početkom prošle godine. Čaputova je liberalno i proevropski orijentisana, a u svojoj kampanji najviše se zalagala za vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Prilikom glasanja u svom rodnom gradu izjavila je: „Vidim ove izbore u kontekstu snažnog poziva za promene posle tragičnih dešavanja od prošlog proleća“.

Iako su predsednički izbori u Slovačkoj od manjeg značaja u odnosu na parlamentarne, ovi izbori dobijaju posebnu težinu u svetlu rastućeg populizma u Centralnoj Evropi. Naime, nakon nekoliko izbora u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji na kojima su najbolje rezultate postizali populistički lideri, izuzetak koji se dogodio u Slovačkoj za Evropsku uniju je u najmanju ruku ohrabrujući. Iz proevropskog civilnog sektora čuju se ocene da je ovim poslata pozitivna slika u svet i potvrđena slovačka privrženost zapadnim vrednostima. Upravo su se evropejstvo i liberalni stavovi Čaputove našli na meti desničarskih struja u zemlji. Harabin, poznat po zastupanju antiimigracionih ideja, okarakterisao je Čaputovu kao „simpatizera migracija“, a često su iz sličnih krugova stizale optužbe da je finansirana od Džordža Soroša.

Drugoplasirani Maroš Šefčovič je takođe proevropski političar, koji je najveći deo svoje karijere kao profesionalni diplomata radio u Briselu. Ne postoje veće ideološke razlike između Čaputove i Šefčoviča, ali dvostruko manja podrška građana može se objasniti kompromitovanošću vladajuće stranke koju on predstavlja. Ipak, ovaj evropski diplomata je, prepoznavši uticajnu struju na drugoj strani političkog spektra, u kampanji koketirao i sa političkom desnicom izjavama poput: „Nadamo se da ćemo uspeti u mobilizaciji glasača kojima je veoma stalo do toga da Slovačka ostane hrišćanska država“. Nakon ovakvih rezultata u prvom krugu čini se da drugi krug izbora neće biti mnogo neizvestan i većina analitičara već sada predviđa ubedljivu pobedu Čaputove, čime bi ona mogla da postane prva predsednica ove postkomunističke zemlje

Predsednički izbori u Slovačkoj

Piše: Marko Todorović

Za manje od 10 dana, 16. marta, održaće se prvi krug predsedničkih izbora u Slovačkoj. Ocenjuje se da su ovi izbori značajni i po tome što će, godinu dana pre parlamentarnih izbora, opipati puls javnosti kada je u pitanju evropska budućnost Slovačke u svetlu rastućeg trenda evroskepticizma i populizma širom Evrope. Takođe, izbori će staviti na test vladajuću koaliciju čija je podrška dramatično opala nakon šokantnog ubistva novinara Jana Kucijaka u februaru 2018.

Počevši od ustavnih promena 1999. godine, predsednik se u Slovačkoj bira na opštim izborima svakih pet godina. Funkcije predsednika, kao i u našem političkom sistemu, u institucionalnom smislu veoma su ograničene. Osim što predstavlja državu u međunarodnim odnosima, u unutrašnjoj politici predsednik je ovlašćen da nominuje predsednika vlade, da imenuje sudije najvišeg suda, a ima i mogućnost veta u zakonodavnoj proceduri (osim ukoliko je zakonski predlog podržala dvotrećinska većina poslanika). Takođe identično našem političkom sistemu, predsednik se bira u dva kruga ako u prvom krugu nijedan kandidat ne osvoji više od 50% glasova.

Da bi kandidatura bila valjana neophodno je da je podrži 15.000 slovačkih građana ili najmanje 15 od 150 poslanika slovačke Narodne skupštine. Do 31. januara, kada je bio istek roka, kandidaturu je podnelo 15 kandidata: 13 muškaraca i samo dve žene! Većina njih su nezavisni kandidati i nisu poznati široj javnosti, te nemaju nikakve šanse za veći uspeh. Među kandidatima nije se našao aktuelni predsednik Andrej Kiska, pro-evropski orijentisan i veoma omiljen u zemlji, jer je još u maju prošle godine istakao da želi da se povuče iz politike i da se posveti porodičnom životu.

Glavni favoriti za pobedu na izborima su Zuzana Čaputova, aktivistikinja nevladinog sektora i kandidatkinja mlade partije Progresivne Slovačke, i Maroš Šefčovič, etablirani diplomata i kandidat vladajuće koalicije.

Maroš Šefčovič smatra se najiskusnijim da ponese titulu predsednika. Za karijernog diplomatu školovao se u Moskvi i Bratislavi, a kao diplomata radio je u Zimbabveu, Kanadi i Izraelu. Nakon pristupanja Slovačke Evropskoj uniji, trajno je uključen u evropske poslove. Bio je poslanik Evropska parlamenta i više puta evropski komesar. Trenutno obavlja funkciju potpredsednika Evropske komisije i posebno je zadužen za energetsku politiku Unije. Kao kandidat najveće i vladajuće partije, zalaže se za nastavak dosadašnje politike, pro-evropsku budućnost Slovačke i odlučniju borbu protiv korupcije. Opozicionari sumnjaju u njegovu sposobnost da bude prvi čoveku državi, jer je, kako kažu, zbog svoje evrokratske karijere „izgubio kontakt sa svojom rođenom zemljom“.

Zuzana Čaputova, 45-godišnja advokatica, novajlija je u politici. Postala je poznata tokom prošlogodišnjih protesta zbog ubistva Jana Kucijaka. Zalaže se za veću transparentnost vlade, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, slobodu medija i veće socijalne slobode. Glava snaga njene kandidature ipak ne leži u originalno njenim glasačima nego u podršci koju su joj pružili aktuelni predsednik Kiska i glavni opozicioni kandidat Robert Mistrik. „Glasovi pristojne i pravedne Slovačke moraju da se ujedine i podrže jednog jakog kandidata. Ja podržavam Zuzanu Čaputovu. Ona će biti dobar predsednik“, rekao ja aktuelni predsednik Kiska. Pre svega desetak dana, kandidat glavne opozicione partije „Sloboda i Solidarnost“ Robert Mistrik povukao je svoju kandidaturu i pozvao svoje glasače da podrže Čaputovu. Prema istraživanjima javnog mnjenja, on je bio drugi favorit za pobedu, pa se ovom Mistrikovom odlukom odnos snaga znatno promenio u korist Čaputove.

Ipak, Šefčovič i Čaputova međusobno se prema predizbornim obećanjima znatno ne razlikuju u poređenju sa antisistemskim kandidatima koji se prema istraživanjima javnog mnjenja nalaze na trećem i četvrtom mestu: Štefanom Harabinom i Marijanom Kotlebom.

Štefan Harabin je poznat kao bivši ministar pravde u periodu 2006-2009. Kandidovao se kao nazevisan kandidat. Sebe naziva hrišćanskim patriotom i kandidatom anti-establišmenta. Zalaže se za ukidanje sankcija Rusiji, a aktuelnog predsednika u svojim govorima naziva stranim plaćenikom.

Marijan Kotleba osnivač je ekstremno desničarske partije „Narodna stranka – Naša Slovačka“. Političari iz redova ove stranke prepoznaju se po antiromskim i antiimigracionim floskulama, a zalažu se i za povratak na raniju slovačku valutu – krunu, paternalističke ideje u ekonomskoj politici kao i ukidanje istopolnih partnerstava. Oni koji ovu partiju kvalifikuju kao neonacističku podsećaju da su Kotleba i njegove partijske kolege nazivali Rome „ekstremistima“, „društvenim parazitima“ koji „kradu, siluju i ubijaju“.

Malo ko veruje da će ova dvojica antisistemskih kandidata izvojevati i ulazak u drugi krug, a kamoli pobedu. Ipak, ovi izbori će pokazati da li i koliko raste podrška evroskeptičnim i čak ekstremističkim idejama u slovačkom društvu, što će biti naročito važno naredne godine na parlamentarnim izborima.

Ankete poslednjih dana, nakon povlačenja kandidata „Slobode i Solidarnosti“, pokazuju prilično konfuzna predviđanja. Većina anketa sada predviđa najveći broj glasova za Čaputovu, ali ogromne razlike se ogledaju u procentualnoj raspodeli glasova. Prema nekim anketama, Čaputova će imati svega nekoliko procenata više glasova od Šefčoviča, dok jedna takođe relevantna anketa predviđa ubedljivu pobedu od čak 52,9% glasova, ostavljajući Šefčoviču samo 16,7% glasova. Ipak, prema većini anketa deluje nerealistično da do drugog kruga ne dođe.

Izbori na Kubi: Izlaznost dostigla 84,4%, protiv izmena ustava 9% građana

Piše: Marko Todorović

Tokom prethodnog vikenda, u nedelju 24. februara, na Kubi se održao referendum o ratifikaciji novog ustava. Glasači su nesumnjivom većinom od 86,65 odsto glasova podržali promenu ustava. Prve rezultate u ponedeljak uveče objavila je predsednica Nacionalne izborne komisije Kube Alina Balseiro. Prema njenim rečima, izlaznost na referendum dostigla je 84,4%: od ukupno 8,7 miliona glasača koji čine biračko telo Kube na referenduum je izašalo 7 848 343 glasača. Za ratifikaciju novog ustava glasalo je 86, 65% glasača (njih 6 816 169), a protiv izmena 9% tj. 706 400 glasača. Oko 4,5% glasova činili su nevažeći i beli listići.

Getty images

Novi ustav ne menja socijalističko ustrojstvo i jednopartizam ostrvske države, ali donosi niz izmena u ekonomiji, gde će se prvi put u najvišem pravnom aktu priznati postojanje privatne svojine, što kubanska i međunarodna javnost smatraju najsmelijom promenom. Takođe, novi ustav donosi i niz institucionalnih promena poput uvođenja funkcije premijera i ograničavanja mandata predsednika. Više o promenama u novom ustavu možete pročitati na našem portalu u tekstu posvećenom predreferendumskoj atmosferi na Kubi.

Iako bi se skoro 87% podrške nekom vladinom predlogu u zemljama sa demokratskom tradicijom činilo kao gotovo nedostižan nivo odobravanja i kao skoro postignut društveni konsenzus, u socijalističkoj državi poput Kube ovaj nivo podške ne može se smatrati izuzetnim uspehom vlasti. Uzevši u obzir da je vlada mesecima vodila kampanju za podršku ustavnog projekta, te da je u tu svrhu mobilizovala sve državne medije, skoro 15% procenata neistomišljenika koji su ili glasali protiv ili predali prazne listiće čini nemalu opoziciju vlasti. Poređenja radi, prethodni ustav na referendumu iz 1976. podržalo je čak 99% građana!

Trenutna situacija u regionu, a pre svega burna politička dešavanja u teritorijalno, kulturno i ideološki bliskoj Venecueli služili su kao dodatni motiv za predreferendumsku agitaciju vlasti. Predsednik Kanel izjavio je prethodnih dana da građani pozitivnim glasom na referendumu vrše i „mobilizaciju za mir i protiv imperijalisičke intervencije u Latinskoj Americi“. Predsednik je sinoć na svom Tviter nalogu čestitao građanima na dobijanju novog referenduma rečima „Osećam se veoma ponosnim što sam deo našeg herejskog, hrabrog i odlučnog naroda. Narod poput ovog uvek zaslužuje pobedu. Ovo je i veliko odavanje priznanja očevima nacije: Martiju, Fidelu i Raulu. Pobedili smo i idemo dalje“. Na Tviteru je iskoristio priliku i da se zahvali na čestitkama venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Napisao je: „Hvala bratu i predsedniku Nikolasu Maduru. Takođe upućujemo čestitke herojskom veneculanskom narodu koji razbija svaki pokušaj mešanja i agresije izopačene imperije, njenih podanika i lakeja“.

Opozicione snage na ostrvu pre referenduma bile su podeljene u dve grupe. Jednu su činili oni koji su zagovarali izjašnjavanje protiv novog ustava, a drugu oni koji su zagovarali apstinenciju kako bi novom ustau falio legitimitet. Bez obzira na izlaznost manju od očekivane kao i veći nivo protivljenja referendumu, sa 86,65% pozitivnih glasova pri izlaznosti od 84,4% tvrdnje da novom ustavu fali legitimitet ne mogu se uzeti za ozbiljno. Opozicionisti zato sa žaljenjem zaključuju da se dogodila „još jedna velika propuštena prilika“.