Lutte ouvrière( Radnička Borba, LO) je trockistička partija koja se zalaže za revolucionarno zbacivanje kapitalizma i uspostavljanje komunističkog društva. Vuče korene do komuniste rumunskog porekla Davida Kornera, zvanog “Barta”. On je jedan od osnivača grupe “Barta” u kojoj je sa partijskim drugovima učestvovao u pokretu otpora u Francuskoj za vreme Drugog svetskog rata. U posleratnim godinama angažovali su se u borbi na radnom mestu u jednoj Renoovoj fabrici u kojoj su nakon uspešnog štrajka 1947. osnovali sopstveni sindikat. Tri godine kasnije grupa se podelila, da bi Rober Barsija (alijas “Hardi”) sa Pierom Boa, članovi bivše grupe, zajedno sa još jednom revolucionarnom organizacijom sklopili dogovor o pokretanju biltena sa informacijama za radnike u gorepomenutoj Renoovoj fabrici. Vremenom su menjali oblik izveštavanja i proširili sa na veći broj preduzeća, da bi 1956. osnovali list “Radnički glas”, a zatim i istoimenu organizaciju na svojoj generalnoj skupštini.
Nakon maja 1968. organizacija je, kao i mnoge druge na ekstremnoj levici, zabranjena i raspuštena dekretom predsednika. Ubrzo nakon toga organizacija je ponovo osnovana pod novim, sadašnjim imenom, Radnička borba. Portparol i lice partije od tada pa sve do 2008. bila je Arlet Lagije, prva žena koja se u Francuskoj kandidovala na predsedničkim izborima. LO je neretko na parlamentarnim, lokalnim i evropskim izborima stupala u koalicije sa Komunističkom partijom(PCF) ili sa Revolucionarnom komunstičkom ligom(LCR), francuskom sekcijom Četvrte internacionale. Prvi izbori na kojima su neki od članova partije izglasani bili su opštinski izbori 1989. na kojim su izabrana dvojica članova. Najznačajnije izborne uspehe je zabeležila Arlet Lagije na predsedničkim izborima 1995. i 2002.godine kada je osvojila preko 1.5 miliona glasova.
LO je predvodnička partija i broji oko 8000 članova. Organizacija svoje političko delovanje više zasniva na radu na terenu unutar preduzeća i sa sindikatima, zajedničkom borbom sa radnicima na radnom mestu, sa neposrednim ciljem borbe za veća radnička prava i krajnjim ciljem političke artikulacije ove borbe kroz revolucionarnu komunističku partiju. Na izborima ne učestvuje radi sticanja vlasti, već radi širenja ideja komunizma i mobilisanja radničke klase. Socijalna transformacija nije moguća kroz kvazidemokratski parlamentarizam, već jedino autentičnim reprezentativnim institucijama izgrađenim odozdo kolektivnom borbom
radničke klase. Parlamentarna demokratija služi kao paravan za legitimisanje kapitalizma, dok pravi gospodari društva deluju iza kulisa, finansiranjem partija, političara, medija, kao i čitavih država, gurajući ih tako u dužničko ropstvo.Direktore banaka i velikih preduzeća ne bira narod, ali zato oni nad njim dominiraju. U Francuskoj 20 najbogatijih ljudi poseduju jednako bogatsvo kao 40% stanovništva. Iluzorno je pretpostavljati da između ove dve grupe ikada može da stoji znak jednakosti po političkom uticaju. Parlamentarna demokratija nije neutralna, unutar nje su interesi vlasnika krupnog kapitala zaštićeni od izborne volje i njome dominiraju.
Nasuprot ovom sistemu partija ističe komunizam kao vid organizovanja proizvodnje i društva na način koji sve proizvodne kapacitete stavlja pod demokratsku kontrolu, čime se odlučivanje o korišćenju resursa, proizvodnji i zadovoljavanju ljudskih potreba ne prepušta anarhičnom i nepravednom principu tržišta i vlasnicima kapitala, već predstavljaju oblast kojom upravlja celokupno društvo. U takvom uređenju moguće je ostvariti punu zaposlenost, sa pravednim platama, penzijama i socijalnim davanjima( minimum od 2000 evra neto, uz indeksovanje dohotka u skladu sa inflacijom). Zakon profita alocira rad ne tamo gde je on najpotrebniji, već tamo gde donosi najviše novca, za šta je samo jedan od nedavnih primera katastrofalna zdravstvena politika za vreme pandemije. Ovaj problem prisutan je i u rešavanjuekoloških pitanja, jer vlasnici preduzeća ne žele da im se posvete ukoliko im se njihovo rešavanje ne isplati, pa je tako ekologija postala podložna marketinškim strategijama zelenog poslovanja i zahtevima za velike državne subvencije kako bi se na ekološkoj tranziciji zaradilo.
LO takođe naglašava nužnost međunarodne borbe protiv kapitalizma. Budući da je kapitalizam kao sistem globalan, jedino se može zbaciti na nivou na kojem i sam funkcioniše, odnosno svetskom revolucijom. Partija je deo internacionale Međunarodni komunistički savez, u kojoj deluju trockističke partije koje su aktivne u devet država. Prema Evropskoj Uniji, zauzima sličan stav, odnosno vidi je kao korak u dobrom pravcu po pitanju međunarodnog povezivanja evropskih naroda, ali se protivi njenom ustrojstvu koje je najviše okrenuto ka tržišnom aspektu. Zalaže se za stvaranje Ujedinjenih socijalističkih država Evrope, zasnovanih na principu radničkog samoupravljanja, uz demokratsku kontrolu svih izabranih za vršenje političkih funkcija. Trenutni kandidat partije na predsedničkim izborima je Natali Arto i ovo joj je treći put da učestvuje na izborima.
Autor: Miloš Bokun