Demokratski pokret (fr. Mouvement démocrate, MoDem) je centralistička francuska partija sa snažnim proevropskim stavom. Osnovana je 2007. godine od strane Fransoa Bajroua sa ciljem učestvovanja na parlamentarnim izborima iste godine. Glavni principi kojima se vodi ovaj pokret jeste rešavanje pitanja javnog duga, otvaranjem (fr. ouverture) ka levoj/desnoj strani političkog sistema i potrebom ustavnih rerformi u tom pravcu.
Prvenstveno nazvana Demokratska partija (fr. Parti démocrate), menja ime u Demokratski pokret zbog postojanja već jedne manje, istoimene partije. Osnovana kao naslednica Unije za francusku demokratiju (UDF), centralističke partije , aktivnom od 1987.- 2007. godine, koja je tradicionalno uvek podržavala vlade desnog centra, još od njenog osnivača Valerija Žiskana d’Estena. UDF se priključuje Uniji za narodni pokret (fr. L’Union pour un mouvement populaire UMP) nakon njenog osnivanja 2002. i učestvuje u vladinoj koaliciji u Senatu od 2002. do 2007. godine. Međutim, tokom drugog senata Žak Širaka, UDF postaje sve nezavisniji od UMP, da bi na kraju ova partija, na inicijativu svog osnivača Bajroua, podržala predlog o cenzuri zajedno sa Socijalističkom partijom.
Tokom kampanje za predsedničke izbore 2007. godine, Bajrou se zalagao za vladu nacionalnog jedinstva. Predstavljajući se kao centrista i socijal-liberal, obećavao je da ukoliko bude izabran, vladaće izvan ideje klasične podele na levu i desnu stranu političkog spektra. Eliminasan je u prvom krugu izbora sa osvojenih 18% glasova, a nakon izbora Demokratski pokret je podržala i Unija radikalna republikanaca. Neki članovi Demokratskog pokreta nisu podržali ovu podršku pa su se otcepili od nje i osnovali pokret Novi centar, koji se zalagao za ideje novoizabranog predsednika Sarkozija. Iste godine, Demokratski pokret je osvojio 7.6% glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora; kandidati su se kandidovali pod zastavom UDF-MoDem zastave, jer Demokratska partija još uvek nije bila zvanično
formirana. Partija je dobila 3 mesta u Narodnoj skupštini. Na čelu sa izabranim Fransoa Bajrouom, Demokratski pokret postaje zvanično politička stranka u koju se više nepostojeći UDF potpuno integrisao.
Na predsedničkim izborima 2012. godine Bajrou sa svojom strankom u prvom krugu dobija 9,3% glasova dok na kasnijim parlamentarnim izborima smanjila mu se podrška na 1,8% glasova i time je Bajrou izgubio mesto u Narodnoj skupštini, u kojoj je proveo veći deo svoje političke karijere. Ideologija ove partije zasnovana je na liberalizmu, socijal-liberalizmu, hrišćanskoj demokratiji i proevropenizmu. U Evropskom parlamentu Demokratski pokret se nalazi u poslaničkoj grupi Obnovimo Evropu sa svojih pet poslanika.
Kada je u pitanju aktuelna epidemiološka situacija, predsednik stranke navodi stav da će doći dan kada će obavezna vakcinacija biti neophodna i da su ljudi, u vreme kada je tek počela vakcinacija protiv virusa Covid-19, bili uplašeni od mogućih neželjenih efekata ali da danas može da se kaže da je to apsolutno netačno.
Kada je upitan o migrantskoj krizi i slobodnom prolasku migranata kroz Francusku na putu ka Velikoj Britaniji,predsednik Demokratskog pokreta, izjavio je: „Ako kažete (migrantima) ‘možete slobodno da prođete kroz našu teritoriju da biste stigli do susedne zemlje’, zamislite anarhiju između evropskih zemalja“, podsećajući na primer Turske, koja je u martu 2020. otvorila granice sa Evropom za prolaz migranta. Stranka u svom programu daje predlog razmatranja migracija prema pragmatičnom i globalnom pristupu, uključujući saradnju sa zemljama porekla, usklađivanje prava na azil, priznavanje uslova prijema i razvojnu pomoć migrantima.
Najveći deo programa stranke Demokratski pokret govori o Evropskoj Uniji, vezanosti Francuza za Uniju, i njihovom osećaju pripadnosti koji je dodatno ojačao od Bregzita kao i o ukorenjenoj viziji Evrope mira. Stranka predlaže izmene unutar Unije, kao što su, izbor predsednika Evropske unije, što bi dodatno ojačalo politiku Evrope, usvajanje evropskog ustava, koji bi garantovao ljudska prava i osnovne slobode u Evropi kao i reviziju mandata Evropske centralne banke.
Autori: Anđela Danilović i Dragana Vasić