Francuske, italijanske i nemačke kompanije koje posluju u Rusiji mogle bi da, pod naletom
sankcija državi u kojoj posluju, da trpe kolateralnu štetu. Sankcije uključuju sprečavanje vlade i banaka da se zaduže na globalnim finansijskim tržištima, blokiranje uvoza tehnologije i zamrzavanje imovine uticajnih Rusa. Sankcije imaju za cilj da maksimalno povećao “bol“ ruskoj ekonomiji, i minimalno utiču na kompanije Evropske unije, izjavio je u petak francuski ministar finansija Bruno Le Mjer.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Rusije, što čini 37 posto globalne trgovine Rusije u 2020. godini. Veći dio toga je energetika: oko 70 procenata ruskog izvoza gasa i polovina njenog izvoza nafte odlazi u Evropu. I dok prodaja Rusiji predstavlja samo oko 5 procenata ukupne evropske trgovine sa svijetom, decenijama je bila ključna destinacija za evropske kompanije u nizu industrija, uključujući finansije, poljoprivredu i hranu, energetiku, automobilizam, vazdušni prostor i luksuznu robu.
Samo za Francusku, 35 od 40 najvećih kompanija navedenih na berzi, imaju značajne ruske
investicije, od „Auchan supermarketa“ na ulicama Moskve, do tečnog prirodnog gasa francuskog energetskog giganta „TotalEnergies“ na poluostrvu Jamal, iznad Arktičkog kruga. Sve osim dve od 40 kompanija navedenih na indeksu DAX u Frankfurtu imaju investicije u Rusiji. Dok je ministar Le Mjer obećavao da će uticaj sankcija na francusku ekonomiju biti minimalan, udarac nekim kompanijama bio je daleko od takvog. Oko 700 francuskih podružnica posluje u Rusiji u raznim industrijama koje zapošljavaju preko 200.000 radnika, saopštilo je francusko ministarstvo finansija.
Francuska, Italija i Nemačka su glavne evropske sile koje vrše pritisak da se Rusija ne isključi iz globalnog platnog sistema SWIFT.
Autor: Srđan Radanović