Harizmatični lider komunista, Fabijan Rusel i kandidat za predsedničke izbore 2022.godine ističe da se predstavlja kao kandidat mladih i radničke klase. Ovaj kandidat vrlo često nalazi se u centru medijskog prostora kako zbog svojih osuda upućenih i samoj levici tako i brojnih drugih kontroverznihizjava.
Fabijan Rusel rođen je 16.aprila 1969.godine u Betjunu u porodici koja ga je svojim delovanjima podstakla na dalja komunistička ubeđenja. Otac mu je bio novinar i dopisnik lista L humanite u Vijetnamu, a u periodu pre toga i prvi zamenik komunističkog gradonačelnika Betjuna, Žaka Melika. U ovom listu Lhumanite Fabijan je započeo svoj rad u novinama koji ga je kasnije doveo do nekoliko godina rada u ovoj oblasti kao i snimateljskoj gde je stekao pozamašno iskustvo. Upravo to iskustvo omogućilo mu je da se od 1997.do 2001.godine pridruži i radi u kabinetu Mišel Demesin, državne sekretarke za turizam. Prvo je radio za Žan-Žaka Kandelijea, komunističkog poslanika u 16. okrugu Severa, a nakon što se seli iz Pariza postaje parlamentarni ataše Alena Bokea, još jednog od komunističkih poslanika sa severa. Iz njegove mladosti još možemo istaći članstvo u Pokretu mladih komunista Francuske kao i aktivno učešće u borbi protiv aparthejda i zalaganju za oslobođenje Nelsona Mandele. Godine 2010. dobija poziciju resornog sekretara federacije Severa i članstvo u Nacionalnom savetu PCF-a. Od tada kreću dalji politički pohodi gde nakon što biva izabran za zamenika za sever 2017.godine postaje i nacionalni sekretar PCF-a od 25.novembra 2018. godine nasledivši Pjera Lorana. U maju 2021. izabran je za kandidata Komunističke partije za predsedničke izbore 2022. godine.
Fabijan žali što levica nije glasnija u javnosti. Podseća da su jednakost i socijalna pravda bitni faktori njegove politike koji će podstaći i pomoći pre svega mladima da budu aktivniji i angažovaniji po mnogim pitanjima. Jedno od glavnih dostignuća na koje ukazuje jeste želja za renacionalizacijom određenih sektora isključivo misleći na energetiku. Bitna stavka koja će pokrenuti i ostale oblasti je usmerenost na nuklearnu energiju, ograničavanje korišćenja fosilnih goriva ako ne i apsolutno oslobađanje. Fabijan smatra da je upravo ozbiljna posvećenost ulaganju u nuklearnu energiju način za snižavanje cena struje. Kontrola nad ovom oblašću za koju se on vrlo jasno zalaže izaziva brojne kritike njegovih konkurenata. Rusel najavljuje povećanje minimalnih zarada koje dostiže 1500 evra, strožije zakone koje se odnose na bezbednost i imigraciju. Takođe, značajno je čuti da je ovaj kandidat i jedan od onih koji uvažavaju i otvoreno podržavaju sekularističke težnje. Pored nacionalizacije banaka i kompanija ističe svoj zahtev za reformama kojim bi bile podvrgnute javne službe. Povećanje zaposlenih državnih službenika državnim službama prati i zahtev za smanjenjem starosne granice za odlazak u penziju što bi omogućilo bolju akumulaciju u radu. Poznat je slučaj iz 2020. kada je Fabijan oštro osudio projekat vlade usmeren na penzione reforme upravo zato što smanjenje penzija po njegovom mišljenju ne sme biti dopušteno, a čak i da se razmatra o tom pitanju za tako nešto bi se morao omogućiti referendum.
Njegov stav prema Evropi nije veoma zahvalan već veoma zajedljiv sa kritikama upućenim sukobljavanju francuskih i poljskih radnika. Zamerke su upućene i Evropskoj centralnoj banci zbog takozvanog covid duga i to se mora rešiti njenom direktnom pozajmicom uz nultu kamatu umesto trenutne situacije gde tržište koristi ovu situaciju i diktira ovim putem i sam tok političkih izbora. Evropa ne treba da bude mesto suprotstavljanja već koordinacije i saradnje, a zahtevima za smanjenje javne potrošnje svake države i iskorišćavanjem njihovih prirodnih resursa ona izaziva nepogode i osiromašuje svoje državljane. Rusel smatra da Evropa pravi greške i u pristupu kovid pandemiji jer je dostupnost vakcine za sve narode neefikasna i da je potrebno svakome omogućiti da se osloni na sopstvenu proizvodnju što bi se podstaklo ukidanjem evropskih patenata. Oporezivanje kapitala i njegovo stavljanje u službu nacije je ono što je neophodno da bi se poboljšao zdravstveni sistem, a sve nadoknade u ovom polju uspešno bi se ostvarile izgradnjom jakog i održivog sistema socijalnog osiguranja.
Smatra da je potrebna saradnja levice iako se izričito ograđuje od Žan Lika Melanšona nakon dve predsedničke kampanje sa La france insoumnise i ne podržava njegovu politiku, jer smatra da je potrebna inovativnija, koja će stručnije i savršenije odgovoriti na nove izazove zalaže se za dijaloge između svih strana levice jer samo zajedničkom saradnjom se ona može probuditi iz zatišja u koje je javnost postavila. Ankete mu za sada ne predviđaju više od 4% iako se po nekim istraživanjima nalazi ispred socijalističke kandidatkinje Idalgo. Naglašava zahtev za napuštanjem integrisane komande Nato-a i izražava stav da je za Francusku bitno da izrazi svoje mišljenje o ulasku Ukrajine u NATO. Takođe, Fabijan otvoreno govori o tome da imigracija ne pospešuje nazaposlenost Francuza nego da bi politiku azila trebalo proširiti u skladu sa otvorenim klimatskim izazovima koji postoje. I dok svoj uspon proglašava komadićem neba koji se otvara i najavljuje oduševljenje novom transformisanom i radničkom Francuskom pojavljuju se i njegove različitezanimljive izjave. Tako možete čuti njegovo pohvaljivanje francuske kuhinje kao izraz žestokog otpora aktivistima koji u cilju zaštite životne sredine žele da promene francuski način života i odviknu Francuze od mesa. Moj uspon je započeo sočnim odreskom, rekao je Fabijan i učinio jednu banalnu izjavu uzrokom žestokih kritika na levici.
Autor: Danijela Čorbić