Francusko predsedavanje Savetom Evropske unije počelo je optimistično, 1. januara ove
godine, i gotovo u prvih nekoliko sedmica susrelo se sa otežavajućim okolnostima, ne samo po EU nego i svet u celini. Pored toga što je na “vratu“ Francuske stajalo nagomilavanje ruskih trupa na granicu s Ukrajinom, potom Putinovo priznanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, sada stoji rat kojeg su sistemstski najavljivale Sjedinjene Američke Države, ali i predsednički izbori u aprilu. Za sada, svi pregovori i Makronova posredovanja pala su u vodu, a kampanja postala marginalni događaj. Ni poljoprivredni sajam u Parizu, događaj koji predstavlja centar kampanje francuskih kandidata, ovog puta nije prošao onako kako bi inače trebao. Kandidati se zasigurno nisu pokazali u najboljem svetlu.
Francuska je država koja ima sudbinu onih koje pošto-poto mora da sarađuju sa „proklamovanim evropskim neprijateljima“. Godine 2008. kada je ova država poslednji put bila na čelu EU, rat u Gruziji je dostigao svoj vrhunac. Tadašnji predsednik Pete republike Nikolas Sarkozi je insistirao na dijalogu i obustavi svih ratnih dejstava. Iako su ovakvi postupci Francuske, kada je u pitanju Rusija, već ustaljeni, mnogi politikolozi i filozofi ponašanje karakterišu kao – prostituciju. Tako je i ovoga puta, francusko liderstvo EU iskorišćeno kao mogućnost da se lakše dopre do Kremlja i Bankove (administracija predsjednika Ukrajine) i potencijalno spreči bilo kakav sukob. Nepopustljivost Zapada i jasna rešenost Moskve, doveli su do rata koji već više od sedam dana gledamo na istoku Evrope.
O glavnim pitanjima, problemima i planovima za razvoj Evropske unije ovoga puta se stara trio utvrđen Lisabonskim sporazumom, a čine ga Francuska, Češka i Švedska. To su države koje će hronološki preuzimati predsedavanje Savetom EU na svakih šest meseci i osigurati kontinuitet razvoja i implementacije zaključaka.
Emanuel Makron je tip evropskog lidera koji želi da stvori suvereniju naddržavnu i
nadnacionalnu uniju evropskih zemalja, za razliku od Mađara ili Poljaka koji radije biraju onaj izvorni nacionalni suverenitet na uštrb globalizma koji se sve više osipa. Predsednik Francuske je više puta spominjao potrebu da Evropska unija unutar sebe ima tešnju i bolju, kohezivniju saradnju, da predstavlja jednu celinu koja ima pravo da bira svoj put i da bude suverena kao organizacija od 27 država članica.
Pored suvereniteta, kao deo ideje, Makron ističe i reformu šengenskog prostora. „Unija mora da kontroliše svoje granice“. Kontrola granica podrazumijeva koordinisanu kontrolu priliva migranata i nedozvoljavanja ponavljanja krize kakvu je proizvela Belorusija na poljskoj granici. Cilj Francuske jeste reforma šengenskog sporazuma i to u roku od šest meseci. Ovaj potez nije nemoguć, jer u ovom slučaju nije neophodno da sve članice pristanu na to, nego samo većina u Savetu EU i Parlamentu EU. Naglasak je na novom migracionom paktu i zajedničkoj saradnji ministara unutrašnjih poslova svih država članica, pa i Hrvatske, kao članice kojoj je cilj što prije pridruživanje šengenskom prostoru.
Emanuel Makron je neretko isticao i potrebu redefinisanja načina odbrane van granica EU, u čemu svakako, ključnu ulogu igra suverenitet. Samit EU koji je najavljen za mart ove godine, trebao bi biti prilika za usvajanje Strateškog kompasa, koji je potpuno izgubljen početkom rata u Ukrajini. Planovi tokom francuskog predsjedavanja EU, ali i glavni elementi Kompasa, trebale bi da budu definisanja jasnih prijetnji po bezbjednost i strategija kolektivne odbrane. Prema Vladi Francuske bezbednost EU jeste i stabilnost “komšiluka“, dakle Zapadnog Balkana.
U junu bi, po zvaničnom planu, trebao biti organizovan samit zemalja Zapadnog Balkana, jer
kako Makron kaže “Zapadni Balkan je više od suseda, on je srce Evrope“. Cilj ovog predsedavanja je ekonomski razvoj ovog prostora, razmjena među ljudima i odbrana od regionalnih i globalnih sila koje se upliću u evropske integracije. Države koje “opasno“ deluju na prostoru Zapadnog Balkana u prvom redu su Turska i Kina. Turska i predsednik Erdogan predstavljaju jednog od najvećih oponenata Francuskoj u NATO alijansi. Interesi Francuske i Turske isprepleteni su kako na Balkanu, tako i u Libiji, i drugim delovima Bliskog Istoka. Emanuel Makron smatra da je, ukoliko želimo mir u Evropi u narednih 50 godina, potrebno da se integriše zapadni dio Balkana. Ovo je, naravno, rekao pre nego što je istok Evrope postao žarište najvećih sukoba u Evropi u XXI veku. Za državu koja predsedava u ovom delu godine važan je i kontinent koji je trpio najveće žrtve kolonijalne prošlosti pojedinih država među kojima se zasigurno ističe Francuska. Sredinom februara organizovan je samit EU i Afričke unije u Briselu, pri čemu je istaknuta neophodnost tešnje saradnje pogotovo sa državama koje su se u bliskoj prošlosti oslobodile francuskih okova.
Onako kako Evropa uđe u novu deceniju, tako će izaći iz iste, s obzirom na to, Francuska se zalaže za iznalaženje jednog novog modela za sveobuhvatni privredni rast i razvoj. Evropska unija mora da samostalno stvara i prizvodi bogatstvo, bude središte inovacija i kreiranja mnoštva radnih mesta. Fokus treba da bude na održivim izvorima energije, na
implementaciji ciljeva UN-a. Francusko predsjedavanje označiće najveći sukob u Evropi od komadanja i bombardovanja SR Jugoslavije. Ukrajinska kriza, nerazumijevanje NATO alijanse i rešenost Moskve, predstavlja veliki izazov ne samo za Francusku nego i za cijelu Evropu. Dolazi do nove kompozicije međunarodnih odnosa, a mnogi najavljuju već gotovo izvestan hladni rat.
UNHCR saopštava da je već skoro 1 milion Ukrajinaca ušlo u države članice EU, pogotovo
Poljsku. Dolazi do potencijalne humanitarne krize na granicama, dok i Kijev i Moskva broje žrtve sukoba između svetskih sila. Pored toga, EU se susreće sa zahtjevom Kijeva da se po hitnom postupku primi u punopravno članstvo. Ovu inicijativu prate i Moldavija i Gruzija. Pojedini predsednici država su potpisali podršku incijativi, dok glavni lideri ostaju nijemi na dramatičnu scenu na kojoj predsjednik Zelenski i njegovi ministri potpisuju zahtev za kandidatski status Ukrajine.
Makron je, objavivši svoju kandidaturu, ušao u zvaničnu trku za predsjednika, i to dan pre isteka roka za prijavu. Kampanja će gotovo sigurno potpuno pasti u senku sukoba u Ukrajini i francuskim težnjama da se dopre do Kremlja.
Autor: Srđan Radanović