Referendum na Kubi
Piše: Marko Todorović
Za 24. februar planirano je održavanje referenduma na Kubi, na kome će se građani izjasniti o prihvatanju novog ustava. Predlog novog ustava znatno je progresivniji u odnosu na sadašnji, zbog čega je njegovo kreiranje bila jedna od vodećih tema na ostrvu u prethodnoj godini.
Sadašnji ustav usvojen je 1976. godine, a prema iskazima kubanskih zvaničniika, novi ustav je pisan za potrebe današnjeg vremena, ali sledeći kontinuitet i duh prethodnog ustava. Takođe, ističe se da je 2019. godina pravi trenutak za takav korak, kako bi se obeleželila šezdesetogodišnjica Kubanske revolucije. Zbog toga je prošlog leta predstavljen prvi zvaničan predlog novog ustava, a od avgusta do novembra održavane su javne rasprave na skupovima širom zemlje u kojima su građani učestvovali u modifikaciji prvobitne verzije teksta. Kubanski zvaničnici, uključujući i predsednika Migela Dijaza Kanela i potpredsednika Salvadora Mesu, isticali su da su javne diskusije najočiglednija potvrda kubanskog režima kao „istinske demokratije zasnovane na revoluciji“. Uzimajući u obzir najčešće primedbe građana, donesen je konačni predlog ustava koji je 22. decembra dobio jednoglasnu podršku parlamenta. Prema ustavnoj proceduri Kube, poslednji korak pre usvajanja ustava biće referendum čije se održavaje planira za 24. februar, kada će građani odgovoriti na precizno formulisano pitanje: „Da li Vi ratifikujete novi Ustav Republike?“
Novi ustav sadržaće 87 novih članova, a u štampi je ocenjen kao prilično progresivan za autoritarnu socijalističku državu. Iako se i dalje zadržava centralna planska ekonomija, prvi put se u najvišem pravnom aktu priznaje postojanje privatne svojine, koja je u poslednjoj deceniji bez snažne pravne osnove ipak bivala sve zastupljenija. Pored privatne svojine, novina su i radnički kooperativi, a cilj ovih izmena u sferi ekonomije jeste stimulacija uspavane kubanske privrede.
Značajne su i institucionalne promene koje predviđa ustav, a pre svega to su povratak funkcije premijera, kao i starosno i vremensko ograničenje za mandat predsednika. Novost je i proklamovana zabrana diskriminacije na osnovu pola, etničkog porekla i sposobnosti, a u pravnoj sferi najznačajnije je uvođenje pretpostavke nevinosti kao ustavom zagarantovanog pravnog instituta.
Međutim, najviše se prašine diglo oko dve odredbe ustava: odredbe o „napretku ka komunizmu“ i definicije braka. Prvi predlog novog ustava izbrisao je odredbu o rešenosti kubanske države i društva u stremljenju ka komunizmu, ali nakon iskazanog nezadovoljstva naroda ta odredba će ipak zadržati svoje mesto i u novom ustavu. S druge strane, definicija braka je izostavljena zato što prvobitan predlog nije predviđao raznopolnost braka što je naišlo na osudu konzervativnih krugova u Kubi. Za razliku od sadašnjeg ustava koji brak definiše kao zajednicu muškarca i žena, novi ustav izostavljanjem bilo kakve definicije braka ipak ostavlja mogućnost legalizacije istopolnih brakova u budućnosti.
Da vladajuće strukture entuzijastično pozivaju na pozitivno izjašnjavanje na referendumu može se videti i na društvenim mrežama, gde one vode aktivnu kampanju, uključujući i korišćenje heštegova poput #JaGlasamZa, #MiSmoKontinuitet, #MiSmoKuba. S druge strane, na internetu se takođe može se videti i hešteg #JaGlasamProtiv, što svedoči o postojanju izvesnog otpora neistomišljenika. Protivnici novog ustava ne negiraju delimičnu progresivnost i pozitivne promene u ustavu, međutim oštrica njihove kritike uglavnom je okrenuta prema nedovoljnosti promena. Smatraju da su zadržavanje jednopartijskog sisitema i nejednaka politička prava članova Komunističke partije i ostalih građana najbolji pokazatelj da je novi ustav samo fasada za istu autoritarno-socijalističku građevinu, te da treba insistirarati na donošenju mnogo liberalnijeg ustava.
U zemlji u kojoj ne postoje istraživanja javnog mnjenja teško je prognozirati izlaznost i preciznije rezultate referenduma. Interesantno je pomenuti da je sadašnji ustav na referendumu iz 1976. podržalo više od 99% građana. Da su se okolnosti od tada promenile i da se jednoumlje sada može dovesti u znak pitanja svedoči i trend opadanja izlaznosti na izbore. Na parlamentarne izbore prošle godine izašlo je 82,9% Kubanaca, što je za kubanske standarde izuzetno nisko. Ipak, gotovo da nema onih koji sumnjaju u moć vladajućih struktura da privoli svoje građane da natpolovičnom većinom podrže donošenje novog ustava, no sam procenat podrške dosta je neizvesniji.