Piše: Marko Todorović
Tokom prethodnog vikenda, u nedelju 24. februara, na Kubi se održao referendum o ratifikaciji novog ustava. Glasači su nesumnjivom većinom od 86,65 odsto glasova podržali promenu ustava. Prve rezultate u ponedeljak uveče objavila je predsednica Nacionalne izborne komisije Kube Alina Balseiro. Prema njenim rečima, izlaznost na referendum dostigla je 84,4%: od ukupno 8,7 miliona glasača koji čine biračko telo Kube na referenduum je izašalo 7 848 343 glasača. Za ratifikaciju novog ustava glasalo je 86, 65% glasača (njih 6 816 169), a protiv izmena 9% tj. 706 400 glasača. Oko 4,5% glasova činili su nevažeći i beli listići.
Novi ustav ne menja socijalističko ustrojstvo i jednopartizam ostrvske države, ali donosi niz izmena u ekonomiji, gde će se prvi put u najvišem pravnom aktu priznati postojanje privatne svojine, što kubanska i međunarodna javnost smatraju najsmelijom promenom. Takođe, novi ustav donosi i niz institucionalnih promena poput uvođenja funkcije premijera i ograničavanja mandata predsednika. Više o promenama u novom ustavu možete pročitati na našem portalu u tekstu posvećenom predreferendumskoj atmosferi na Kubi.
Iako bi se skoro 87% podrške nekom vladinom predlogu u zemljama sa demokratskom tradicijom činilo kao gotovo nedostižan nivo odobravanja i kao skoro postignut društveni konsenzus, u socijalističkoj državi poput Kube ovaj nivo podške ne može se smatrati izuzetnim uspehom vlasti. Uzevši u obzir da je vlada mesecima vodila kampanju za podršku ustavnog projekta, te da je u tu svrhu mobilizovala sve državne medije, skoro 15% procenata neistomišljenika koji su ili glasali protiv ili predali prazne listiće čini nemalu opoziciju vlasti. Poređenja radi, prethodni ustav na referendumu iz 1976. podržalo je čak 99% građana!
Trenutna situacija u regionu, a pre svega burna politička dešavanja u teritorijalno, kulturno i ideološki bliskoj Venecueli služili su kao dodatni motiv za predreferendumsku agitaciju vlasti. Predsednik Kanel izjavio je prethodnih dana da građani pozitivnim glasom na referendumu vrše i „mobilizaciju za mir i protiv imperijalisičke intervencije u Latinskoj Americi“. Predsednik je sinoć na svom Tviter nalogu čestitao građanima na dobijanju novog referenduma rečima „Osećam se veoma ponosnim što sam deo našeg herejskog, hrabrog i odlučnog naroda. Narod poput ovog uvek zaslužuje pobedu. Ovo je i veliko odavanje priznanja očevima nacije: Martiju, Fidelu i Raulu. Pobedili smo i idemo dalje“. Na Tviteru je iskoristio priliku i da se zahvali na čestitkama venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Napisao je: „Hvala bratu i predsedniku Nikolasu Maduru. Takođe upućujemo čestitke herojskom veneculanskom narodu koji razbija svaki pokušaj mešanja i agresije izopačene imperije, njenih podanika i lakeja“.
Opozicione snage na ostrvu pre referenduma bile su podeljene u dve grupe. Jednu su činili oni koji su zagovarali izjašnjavanje protiv novog ustava, a drugu oni koji su zagovarali apstinenciju kako bi novom ustau falio legitimitet. Bez obzira na izlaznost manju od očekivane kao i veći nivo protivljenja referendumu, sa 86,65% pozitivnih glasova pri izlaznosti od 84,4% tvrdnje da novom ustavu fali legitimitet ne mogu se uzeti za ozbiljno. Opozicionisti zato sa žaljenjem zaključuju da se dogodila „još jedna velika propuštena prilika“.