La Republiqué En Marche je politička partija osnovana u aprilu 2016. godine na čelu sa Emanuelom Makronom koji je nedugo pre toga dao ostavku na mestu ministra ekonomije kako bi se posvetio svojoj predsedničkoj kandidaturi. Ono što je specifično jeste da je stranka nastala delovanjem pokreta pod imenom Napred (En Marche) što znači da iza ove stranke nije postojala neka institucionalna struktura. Pokret je u sebi sadržao spoj socijalizma i liberalizma bez posebnog skretanja u levo ili desno već je akcenat stavljen na njegovu progresivnost.
Progresivnost se ogledala u rušenju ideologija koje vode stranputicama i otklonu bipolarizma u Evropi. Iako se način mobilizacije i neformalnog okupljanja po mnogo čemu poistovećuju sa La France Insoumnise ipak lider LFI-a imao mnogo jaču političku pozadinu za razliku od En Marche i Makrona. On je uspostavio pokret prostim sagledavanjem situacije koja je postojala u Francuskoj i izvođenjem javne vežbe koju su vodili volonteri i koja je obuhvatala proste intervjue sa građanima o glavnim problemima svakodnevnice. Omogućavanjem da svako bude pripadnik LREM-a bez obzira na partijsku opredeljenost i uvođenjem nečega za tad ne toliko popularnog u Francuskoj što se zove model sledbenika što podrazumeva fokus na finansiranje donacijama uspeo se stepenicu više i približio građanima. U proleće 2017.godine njegova stranka osvaja 67% glasova na predsedničkim izborima i obezbeđuje sebi većinu u Narodnoj Skupštini.
Iako je od samog početka bila prihvaćena kao vizionarska partija, Evropa je mnogo toga zamerila Makronovom delovanju. Prvenstveno, pomen transnacionalnih stranačkih lista za predsedničke izbore nije naišao na njeno odobravanje, kao ni mogućnost organizovanja zajedničke vojske. Ipak, Makron smatra da konačna ekonomska povezanost regiona treba da dođe uticajima i sprovođenjem reformi na Zapadnom Balkanu zato što je Zapadni Balkan najranjivija tačka Evrope. Makron je tokom samita u Sofiji 2017.godine čvrsto je zagovarao promene u institucijama Evropske Unije koje subile usmerene i na sam proces pristupanja. Na opštinskim izborima 2021. Uprkos ogromnoj podršci koja se očekivala pokazali su se brojni neuspesi posebno tamo gde su postojali savezi sa desničarskim kandidatima što se pokazalo i u Bordou. U Parizu i Lionu takođe nisu ispunjena očekivanja i u mnogim većim gradovima stranka je pretrpela ozbiljne poraze.
Stranka se zalaže za očuvanje zaštite životne sredine i stvaranje prava zakonodavne inicijative za Evropski Parlament. Neki od zahteva za reformu pravosuđa izazvali su odjek poput zahteva za strogim povećanjem određenih koji se odnose na oštro kažnjavanje uličnog uznemiravanja kaznama od 300 evra. Makron je najavio i reformu šengenskog prostora radi zaštite spoljnih granica i suočavanja sa krijumčarima. Pažnju je izazvao i zahtev za boljim uticajem na univerzitete i njihovim boljim povezivanjem sa centrima za istraživanja kao i uspostavljanje reformi u javnim službama radi iskorenjivanja siromaštva. Smatra da se treba uspostaviti određeno političko telo koje bi vodilo kontrolu o sprečavanju kriza uzrokovanim migracijama. To bi bila neka vrsta snaga za brzo reagovanje u naletima migranata i uspostavljanje Šengenskog saveta koji će imati nadzor nad Šengenskom zonom. Delovanje bi bilo usmereno i na smanjivanje broja viza koje se izdaju zemljama koje nisu članice Evropske Unije. Za En marche socijalno i ekonomski liberalnu stranku postoje različite percepcije javnog mnjenje o njenoj istinskij ideološkoj poziciji pa dok je mnogi klasifikuju isključivo kao desni centar, nije manji broj onik koji je posmatraju kao apsolutno centristićku. Njegov trenutni rejting odobravanja iznosi 39%, ali uprkos tom opadanju podrške koji postoji, En marche se i dalje smatra kandidatom za pobedu zajedno sa rivalima poput Marin Le Pen, Erika Zemura i Valeri Pekres koji se prema istraživanjima smatraju glavnim konkurentima prvog kruga predsedničkih izbora 2022.godine. Međunarodni ugled stranke potpomažu ovih dana posete Kijevu i Moskvi i značajna posrednička uloga. Smatra se da će pozicija Marin Le Pen za koju vlada mišljenje da je postala isuviše mejnstrim biti ono što će La Republique En Marche odvesti u pobedu ako ona bude bila izbor između ova dva kandidata. Najgorim pretnjama njegovoj pobedi smatraju se njegove izjave o sekularizmu, policijskom nasilju i islamizmu zbog čega se ovaj nekada na glasu liberalni predsednik danas često naziva autoritarnim liderom. I dok se i dalje pojavljuju kritike koje ga oslovljavaju kao predsednika bogatih i iako u javnom mnjenju postoji razočaranje zbog neispunjenih progresivnih vizija i naginjanja udesno, on se nada ponovnoj pobedi.
Autor: Danijela Čorbić