Na Fakultetu političkih nauka održana je tribina Francuski izbori 2022, u organizaciji Centra za društvena istraživanja. Govornici na tribini su bili profesor dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, Dimitrije Milić iz organizacija Novi Treći put i Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja. Razgovor je moderirala Tina Milovanović, studentkinja treće godine FPN.
Govornici su u početku polemisali o usponu Makrona kao čoveka bez prethodnog bogatog
političkog iskustva, što je netipično za predsedničke kandidate u Francuskoj, kao i o tome da je bez stranačke infrastrukture uspeo da pobedi na prošlim izborima 2017. godine. Profesor dr Slobodan Zečević kao najveću prednost Makrona ističe to što je narod Francuske prezasićen političkim establišmentom, ali upozarava da je važna podrška medija i poslovnog sveta koju je Makron dobio. S tim se saglasio i Nikola Perišić koji smatra da je Markon najveći favorit za pobedu na izborima, dok kao takmaca u drugom krugu vidi Le Pen.
Dimitrije Milić se osvrnuo na krizu levice u Francuskoj istakavši da se ona okrenula od svoje
tradicionalne baze – radnika. Socijalistička partija kao jedna od najjačih levičarskih partija je
izgubila svoju podršku, tako što je bogatiji deo birača preuzeo Makron, a onaj siromašniji Le
Pen. Istakao je da trenutna aktuelna pitanja (migracije, islamizacija, itd…) odgovaraju desnici. Milić smatra da kada su kulturološka pitanja centralna u političkom diskursu, građani većinombiraju desnicu.
“Francuska levica je prestala da štiti interese radnika, fokusirali su se na teme kao što su feminizam ili homoseksualnost što nije suštinska uloga socijalne partije koja treba da brani interese radnog naroda. Nemaju više grupu koja ih podržava”, nadovezao se profesor dr Slobodan Zečević. Sagovornici su složni da je kampanja Idalgo propala, dok je Melanšonova kampanja nešto atraktivnija.
Perišić ocenio je kao nedmokratskim odluku Makrona da ne učestvuje u debati uoči prvog kruga, dok je profesor dr Zečević podsetio na čuvene debate Miterana i Širaka, kao i D‘Estena i Miterana. Ipka, upozorio je da akturlni predsednik retko učestvuje u debati, pod izgovorom da mora da obavlja svoj posao.
Učesnici debate smatra da aktuelna situacija u Ukrajini pomaže Makronu u borbi za reizbor, dok se najvećom “žrtvom” ove krize može smatrati Zemur čiji rejting pada od kada je počeo rat u Ukrajini. Takođe, naglašeno je da se Makron tokom ove situacije postavio kao lider Evropske unije i svoju propagandu gradi na potenciranju da je za krizno vreme potreban umeren političar.
Profesor Slobodan Zečević je istakao da je Francuska u velikoj krizi identiteta, suočavajući se sa ogromnim naletom islamizacije. Podsetio je na De Golovo delovanje za vreme Alžirske krize kada je tvrdio da su Francuzi manjina u Alžiru i da je nemoguć suživot Francuza i Arapa.
Podsetio je da je u Francuskoj jak sistem asimilacije gde se od stranaca traži da se “franciziraju“ i prihvate vrednosti i stilove života prosečnog belog Francuza. Ipak, ovo ne prolazi lako kod muslimana i oni odbijaju da se odreknu svog statusa.
Na kraju je zaključeno da bi izbor Le Pen ili Zemura bio nekoliko koraka unazad po pitanju
integracije Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju. S druge strane, Makrona vide kao pro-
integracionog lidera koji može da pogura integraciju Zapadnog Balkana usled krize u Ukrajini, zbog ruskih i sve jačih kineskih uticaja i interesa u ovom regionu. Uz to, naglašeno je da su odnosi Srbije i Francuske nikada bolji i da su zasnovani na koncesiji beogradskog aerodroma koju vodi francuska firma, kao i na poslu oko izgradnje metroa koji je isto poveren Francuzima.
Autori: Boris Kaličanin i Nikola Perišić