U sredu 20. aprila održala se predsednička debata uoči drugog kruga predsedničkih izbora. Cela Francuska je sa velikim nestrpljenjem očekivala : televizijski duel predsedničkih kanidata Emanuela Makrona i Marine le Pen. Održan svega nekoliko dana pred drugi krug predsedničkih izbora koji će se održati 24. aprila, ovaj susret dva veterana francuske političke scene predstavlja možda i poslednju, ali nesumnjivo za jedan solidan deo francuskih birača presudnu priliku da se odmere ideje i programi samih kandidata. Figurativno rečeno, “pobednik” debate smatra se onaj kandidat koji će biti sposoban da na argumentovaniji i uverljiviji način predstavi vec poznata stajališta, ali i da razotkrije ona za koja se nije moglo pouzdano znati u široj francuskoj javnosti.
Puno toga deli ove dve sad ved uveliko prepoznatljive figure: od doživljaja evropske ideje, ekonomije, energetske bezbednosti, društva pa do mesta Francuske u globalizovanom svetu. Pa ipak, debata kojoj smo prisustvovali 20. aprila uveče svakako nije bila ista ona od pre pet godina, kada su ideje i stavove, i tada kao i sada, suprotstavili upravo Makron I Le Pen. Postavlja se pitanje: da li se istorija ponavlja, i da li je pobednik drugog kruga isti onaj koji je pobedio i te 2017. godine, ili će ovaj susret doneti prevagu kandidatkinji stranke Nacionalnog okupljanja (skraćeno na francuskom « RN »). Da bismo barem delimično uspeli da odgovorimo na ovo pitanje, svakako bi bilo dobro da analiziramo ovaj susret, a bliska budućnost ce nam veoma brzo ionako dati taj odgovor.
KUPOVNA MOĆ FRANCUZA
Marine le Pen, polazeći sa stanovišta kritike Makronovog mandata, iznosi ono što ona smatra glavnim problemom savremenog Francuza, a to je pad kupovne moći građana. Kao primer navodi porez na emisiju ugljenika potrebnog za proizvodnju dobara i usluga, sto direktno dovodi do smanjenja novca na raspolaganju srednje I niže klase. Pored toga, ona navodi smanjenje proračuna vlade na tzv. lični dohodak za stanovanje. Neka od rešenja za postizanje jačanja sveobuhvatne kupovne moci građana su sledeća: smanjenje oporezivanja stanovništva, usklađeno tzv. indeksovanje rada na adekvatniji način tako da se budžetska sredstava ravnomernije rasporede, davanje 200 do 300 evra studentima I sredstava najugroženijima, lekarima, itd. Time bi se, pored podizanja kupovne moći pojedinaca, povećala potrošnja u zemlji i dao određeni stimulans sada prilično uljuljkanoj ekonomiji.
Le Penova uverljivo kritikuje sadašnje stanje kupovne moći Francuza, pri čemu je svakako akcenat dat na povećanju cena na tržištu. Jedan od osnova njenih postulata upravo leži u smanjenju poreza na dodatnu vrednost, koji su po njoj, uz porez ugljenika potrebnog za proizvodnju dobara I usluga, jedan od glavnih uzroka protesta žutih prsluka-posledice lošeg materijalnog stanja građana.
Sa druge strane, Emanuel Makron odgovara Le Penovoj na kritike koje mu ona upućuje. Umesto da joj kontrira, on priznaje realnost na terenu, a to je da je došlo do skoka cena usred veoma teške međunarodne situacije koja se nadovezala na turbulencije izazvane korona virusom. Da bi ostao konkretan, on predlaže tzv. fiksnu cenu goriva kako bi zaštitio potrošače. Naime, od početka intervencije Rusije u Ukrajini, došlo je do poremećaja na tržištu energenata upravo zato što je Rusija jedan od najvećih izvoznika gasa i nafte. Time on u dobroj meri uspešno odgovara Le Pen priznavši realnost, ali opet ne bežeći od ponuđenih rešenja za ovaj problem. On zamera Le Pen, i time se nadovezuje na njeno otvoreno pitanje indeksovanja zarada, što ni u jednom trenutku svoga izlaganja ne govori o nezaposlenosti. Tvrdi da je ona smanjena, čime želi da predstavi pozitivne aspekte svog petogodišnjeg mandata. Po njemu, tu leži ključ uspeha, a ne u povećanju plata, jer, kako kaže, o tome odlučuju poslodavci a ne država. Za razliku od Le Penove, ne smatra da se treba smanjiti porez na dohodak, a taj predlog poput i mnogih drugih, smatra populističkim. Što se tiče same inflacije, on je relativizuje time što navodi da je duplo manja od mnogih država EU i iznosi 4%.
RAT U UKRAJINI
Kada je reč o Ukrajini, Makron podseća na svoje dobro poznate stavove predsednika republike. On pruža jaku podršku Ukrajini u, kako navodi, agresiji Rusije. Insistira na humanitarnoj i vojnoj pomoći koju pruža i koju bi svakako nastavio da pruža ukoliko bude bio pobednik izbora 24. aprila. Navodi da će Francuska poslati veća sredstva odbrane “kako Kijev ne bi pao “. To bi, kako tvrdi, postigao bez daljnje eskalacije sukoba (što bi najverovanije pretpostavilo direktan rat zapadnih zemalja sa Rusijom). Francuska bi, pod njegovim vodstvom, želela da insistira na distanciranju vodećih svetskih država u usponu sa Moskovom : Kine, Brazila, Indije (tzv. BRIKS zemalja). Za to, kako tvrdi, mora da dođe do afirmacije same Evrope kao vodeće sile u uspostavi ravnoteže međunarodnog poretka, jer Francuska sama to ne može učiniti.
Za razliku od nekih ranijih nastupa, Marin le Pen je daleko više ovaj put pristupila kritički prema Rusiji. Njena pozicija je nedvosmislena: poput predsednika Makrona, ona snažno osuđuje agresiju i pruža punu podršku Ukrajini i ukrajinskom narodu. Gotovo identično kao i njen suparnik, zalaže se za slanje humanitarne i vojne pomoći Ukrajini i podžava sankcije uperene prema Rusiji. U tom svetlu, ona čak afirmativno govori o poziciji koju je imao Makron suočen sa ovim obnovljenim žarištem na istoku Evrope. Međutim, jasna je njena razlika u odnosu na njega : ne podržava sankcije koje su uperene prema ruskim izvoznicima energenata, na prvom mestu gasa I nafte. Ono sto ostaje karakteristika njenog stanovišta u odnosu na Makrona jeste i njen kritički osvrt na spoljnu politiku Evrope koju prati i Francuska, a koja suštinski odvlači Rusiju od sebe, čime je baca u zagrljaj Kine. Tu tezu o “rusko-kineskom bloku kao vodećoj pretnji” Le Pen dosta uspešno izlaže i time argumentovano daje osvrt na međunarodna zbivanja.
Makron je upravo ciljao Le Pen tu gde se čini da je najslabija. Naime, on želi da podvuče njena “proruska stajališta iz prošlosti”. Podseća je na to da je na neki način išla u susret priznavanju aneksije Krima iz 2014. godine, kao i na njena pozitivna stajališta kada je u pitanju ruska međunarodna politika. On tvrdi da su njena stajališta prema Rusiji bila promenjiva, i da je iz tog stava nejasan i ambivalentna njena krajnja pozicija u odnosu na Kremlj.
Interesantan momenat je bio kada on (Makron) govori o dugovima njene stranke prema ruskoj banci. Le Pen ne ostaje dužna Makronu, podsećajući ga da su se on i Putin sastajali veliki broj puta nakon same aneksije Krima. Na kritiku o ruskom zajmu, Le Penova odgovara da je njena stranka siromašna i da je to učinila usred nemogućnosti da podigne kredit unutar same Fracuske u periodu kada je i sam Makron bio ministar socijalističke vlade Emanuela Valsa.
EVROPSKA UNIJA
Makron podseća na svoj dobro poznati stav o Evropskoj Uniji. On smatra da je razvoj i budućnost same Francuske nespojiv bez jake i odlučne evropske inicijative. Kao što je godinama unazad podvlačio, stub temeljac EU leži u francusko-nemačkom tandemu, u koji, kako navodi, iskreno veruje. Poput već navedenog stava da Francuska jedino kroz Evropu može da predstavlja uticajan faktor odlučivanja u odnosu na zemlje u usponu kada je reč o ukrajinskoj krizi, smatra da i u svim ostalim oblastima suštinski nema alternative jakoj EU. On takođe navodi da je zato važno da sami evropljani razumeju sav značaj političkog projekta koji bi ih učinio snažnima na svetskom planu.
Odgovor same Le Pen nije se dugo čekao. Ona navodi sav apsurd Makronovog viđenja situacije. Naime, tvrdi da ne postoji “evropski” narod kao jedinstveni faktor, već da jedino sto čini konzistentnu celinu jeste francuska nacija. Ona je nastavila u istom tonu: njena neslaganja u odnosu na dosadašnjeg predsednika Francuske leži u slobodnoj trgovini i konkurenciji štetnoj za samu Francusku, nemogućnost da se zaštite francuski potrošači i radnici zbog jeftine radne snage iz drugih evropskih zemalja, delokalizacija preduzeća iz zemlje na ovo prošireno tržište, itd… Pa ipak, ona ne smatra da sve države imaju isti odnos u odnosu na EU kao makronova Francuska. Primećuje da, npr: Nemačka uvek gleda da zaštiti svoje potrošače i privredu unutar EU, i da ne primećuje da sama Francuska deluje usklađeno sa sopstvenim interesima. Ona se nadovezuje na ovu kritiku, osuđujući Makronovu “evrocentričnost” i govoreći da je to projekat sa perspektivom Francuske kao isključivo kontinentalne, ali ne i svetske zemlje. Poziva se na frankofoni svet, na prekomorske teritorije, na Afriku sa kojom, pored jezika, deli i zajedničku kolonijalnu istoriju.
Makron ovo stajalište vidi kao šizofreno, jer se Le Pen poziva na širi pogled Francuske prema svetu, a da ne želi da je integriše unutar samog kontinenta. On to smatra licemernim, a sveobuhvatnu politiku Le Penove osudio kao projekat zatvaranja i povlačenja u sebe.
Pa ipak, primećuje se promena kada je reč o Le Penovom odnosu prema EU. Na pitanje novinara da li se zalaže za izlaz iz EU kao što je to bio slučaj ranijih godina, Le Pen odgovara da ne, već da želi da promeni samu srž i suštinu ove političke organizacije. Uz to, naglašava razliku između Evropske unije i Evrope, te naglašava svoju privreženost svom evropskom identitetu, ali da to nije sinonim za politički projekat afirmisanog u Mastrihtu 1992.
VERSKI SIMBOLI
Neizbežno je bilo da se i u ovoj debate dva predsednička kandidata dotaknu pitanja francuskog sekularizma i verskih simbola na javnom mestu. Le Pen je svoj dobro poznat stav prema islamizmu isticala i ovaj put. Ona je naglasila da želi da zaustavi dalju islamizaciju Francuske, te da država mora imati adekvatan odgovor naspram onih koji krše pravila i zakone zemlje u kojoj žive. Naravno, osnov za francuski sekularizam ističe se pre svega u francuskom zakonu iz 1905. koji odvaja crkvu od države, i na koji se prirodno i Makron i Le Pen pozivaju. Akcenat ove debate kada je sekularizam u pitanju jeste Le Penova želja za ukidanjem svih verskih simbola na javnim mestima. Svakako, treba imati u vidu da bi se ovakav predlog pre svega odnosio na pripadnike verske zajednice koja se u najvećem broju kreću odeveni u feredži.
Njen protivkandidat se ovakvom predlogu protivi po više osnova. To je predlog “koji se kosi sa prosvetiteljstvom” i konceptom slobode iz Francuske revolucije na koji se stalno poziva. Pored tog kako navodi “moralno problematičnog” preloga, mišljenja je da bi tako nešto “izazvalo građanski rat u nekim delovima zemlje”. Iz konteksta, tu se pre svega misli na one delove zemlje u kojoj žive pripadnici različitih verskih zajednica u velikom broju, a to su pre svega periferije velikih gradova. On jasno pravi distinkciju između javnog prostora, u kome imate pravo da istaknete svoje versko opredeljenje, i institucija od javnog značaja kao sto su škole, u kojima se formatira svest budućih građana, i u kojima isticanje bilo kakvog religijskog predznaka nije dopušteno. Makron ističe, čime želi da da snagu sopstvenoj argumentaciji, da bi eventualnim zakonom o zabrani isticanja verskih simbola Francuska postala prva zemlja na svetu koja čini ovako nešto.
ZAKLJUČAK
Jedna zanimljiva interaktivna anketa, sprovedena pred samu predsedničku debatu u francuskim novinama Figarou, na pitanje “Da li će na vaš izbor glasanja uticati debata dva predsednička kandidata ?” – pokazuje, da na uzorku od oko 140 000 ljudi, 85% njih ishod same debate neće opredeliti za izbor kandidata kome će poveriti svoje poverenje. No ipak, 15% njih je odgovorilo pozitivno na pitanje, što nije mali broj imajući u vidu da u izbornim anketama, Makron u proseku vodi sa 55% potencijalno osvojenih glasova , prema 45% koliko bi osvojila Le Pen.
Jedno je sigurno: iako pouzdanog odgovora možemo imati tek 24. uveče, ovaj drugi krug predsedničkih izbora neće biti svakako tako uverljiva razlika za pobedničkog kandidata kao što je to slučaj bio pre pet godina. I tome je nesumnjivo doprinela ublaženija retorika Le Pen, što pokazuje i ova debata, ali i nesumnjivo plod veoma teških i kriznih vremena za samu Francusku i čitav svet.
Autor: Marko Cvetković