Parlamentarni izbori u Poljskoj 2023.

POLJSKA NA BIRALIŠTIMA – IZBORNI CIKLUS U SVETLU MEĐUNARODNIH KRIZA

„Demokratija umire u tami“ indikativno stoji ispod naziva najtiražnijeg vašingtonskog glasila i poprilično tačno upućuje na ono šta će se desiti ako vladajuće strukture ugase svetla u
novinskim redakcijama, ako se čuje samo jedna strana i ako propaganda zaslepi slobodnu i
racionalnu debatu. Samim tim se gubi generičko svojstvo građana i sužava dijalektički prostor u napredovanju jedne zajednice. Na to, već decenijama, upozoravaju različite nevladine organizacije ili one vladine koje dolaze sa Zapada, upućene periferiji – Balkanu, Istoku ili Globalnom jugu. Danas upravo iz tog, Drugog ili Trećeg sveta dolaze kritike na račun „zapadnih demokratija“: sankcionisanje Rusije, cenzura i konačno gašenje ruskih medija u Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama Evropske unije, ali i onima koji pripadaju ideji atlantskog udruživanja. U redu tih država je i Poljska koja se nalazi pred desetim izborima za Sejm, i jedanaestim za Senat, ili kako kažu, istorijskim izborima u toj centralnoevropskoj državi.

POLITIČKO UREĐENJE I IZBORNA PRAVILA

Nakon pada Berlinskog zida i procesa tranzicije u koju je Poljska ušla pod mentorstvom Džefrija Saksa i neoliberalne metode šok-terapije, ona 2004. godine ulazi u EU zajedno sa devet drugih država što čini najveće proširenje EU do sada, nakon pristupa NATO paktu 1999. godine. Time se završio proces evro-atlantskih integracija i Poljska je zvanično odvojena od „čvrste“ pesnice Rusije.

Treća republika koja je sada na snazi je unitarna i parlamentarna. Predsednik države se bira
direktno, a aktuelni predsednik Andžej Duda (Pravo i pravda) izabran je na poziciju 2015.
godine i reizabran 2020. kao nezavisan kandidat. Premijer Mateuš Moravjecki (Pravo i pravda) biran je već dva puta na istu poziciju, a sada se bori za svoj treći mandat.

Parlamentarni izbori se održavaju svake četiri godine, i to za Sejm – donji dom parlamenta koji bira vladu, menja ustav i donosi zakone, i broji 460 poslanika, i Senat – gornji dom parlamenta sa 100 senatora, koji potvrđuje ili odbija zakone Sejma i budžet države, i naravno, donosi ili menja ustav. Senat bira i imenuje čelnike pojedinih institucija poput ombudsmana, komesara za zaštitu ljudskih prava i inspektore. Dakle, ovog oktobra se bira 560 predstavnika građana.

Izbori za Sejm se sprovode po već utvrđenom Dontovom sistemu, sa stranačkim listama u
višečlanim izborim jedinicama sa cenzusom od 5% za stranke i grupe građana, i 8% za koalicije. Nacionalne manjine, kao što je nemačka, nemaju neophodan cenzus. Za većinu je potrebno osvojiti 231 mandat, a za mogućnost poništavanja predsedničkog veta 3/5 većina ili 276 mesta. Za Senat je država podeljena u 100 izbornih jedinica u kojima je pobednik onaj koji osvoji najviše glasova.

UKRAJINSKA KRIZA KAO NAJZNAČAJNIJI FAKTOR KAMPANJE

Kada je rat u Ukrajini počeo 2022. godine, gotovo sve države sveta su otpočele proces
transformacije svog načina života. One na granici sa Ukrajinom ili Rusijom, ušle su u vanredno stanje, stanje koje prethodi ratu, pa su samim tim počele da gaze sve najznačajnije postulate demokratije, poput slobode okupljanja, slobode govora i izražavanja i najvažnije, slobode štampe.

Poljska je država koja je najviše podržavala Ukrajinu u ovom sukobu, naročito kada je reč o
zemljama EU. Tada je vlada Mateuša Moravjeckog (Pravo i pravda) agresivno istupila protiv Rusije, ali i protiv Nemačke, tražeći reparacije za Drugi svetski rat. Poljake u podršci verno prate i baltičke države. Rat za Ukrajinu je u Poljskoj počeo uvođenjem opštih sankcija Rusiji. Istog dana kada je izvršen napad na Ukrajinu, Poljska je dodana na listu „neprijateljskih država“ Rusije, a vlada je pozvala Evropu i svet da „zaustave Putina“. Dana 24. marta 2022. trebalo je da se održe kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu između Rusije i Poljske, što je odloženo zbog protivljenja Poljskog fudbalskog saveza.

U istraživanju od 22. juna navedeno je da samo 2% Poljaka ima pozitivno mišljenje o Rusiji, dok 97% ima negativno mišljenje, što je najnegativnije mišljenje o Rusiji od svih zemalja uključenih u to međunarodno istraživanje. Stav od 2% bio je drastičan pad u odnosu na prethodne ankete, u kojima je u protekle dve decenije oko 20-40% Poljaka izražavalo pozitivan stav o Rusiji. U ovom ratu, Rusima je zabranjen ulazak u Poljsku, a Senat je izglasao deklaraciju koja Rusiju ocenjuje kao „terorističku državu“. Izgradnja barijere sa Kalinjingradskom oblasti počela je kako bi sprečila, prema tvrdnjama vlasti, transport azijskih i afričkih migranata u Poljsku. Poljska je, zajedno sa baltičkim državama apsolutno zabranila ruske medije kako bi sprečila „rusku propagandu“. A nakon Letonije i Estonije, Poljska odvaja najveći dio budžeta za pomoć Ukrajini, 0,6%. Međutim, u mnogome su ove sankcije Rusiji oslabile ekonomiju Poljske i uticale na životni standard Poljaka. Oni koji su na prvoj liniji u ovom ratu za Ukrajinu su postali farmeri, građani ruralnih sredina. Raste nazadovoljstvo, a izbori se bliže. Iako su sankcije Rusiji nesumnjive, Poljska je u julu povećala kupovinu ruskog đubriva za 3,3 puta, na 20,2 miliona dolara, pokazala je analiza statistike RIA Novosti.

Najnovija dešavanja, obležena i za govornicom Generalne skupštine UN na Ist Riveru, ukazuju na sukob između Kijeva i onih država koje nameravaju da zaštite svoju ekonomiju zabranom uvoza jeftinih žitarica iz Ukrajine, a naročito Poljske koja je istupila kao predvodnik ove „unutrašnje pobune“, ili prvog, nešto ozbljnijeg rascjepa u NATO taboru. Upravo ovaj sukob uveliko utiče na parlamentarne izbore zakazane za 15. oktobar ove godine.

Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski je u obraćanju pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija glasno opomenuo svoje partnere, prijatelje i dobavljače oružja i snage za
borbu proti Rusije, pa je rekao „alarmantno je videti kako neki od naših prijatelja u Evropi
glume solidarnost u političkom pozorištu — praveći triler od žitarica. Možda se čini da oni igraju sopstvenu ulogu, ali zapravo pomažu da se postavi scena moskovskom glumcu.“ Ova opaska je upućena direktno Poljskoj, koja je dan nakon što je Brisel odobrio uvoz ukrajinskih žitarica na evropsko tržište, uveo embargo zajedno sa Mađarskom, Slovačkom i Bugarskom. Oni neće uvoziti žitarice iz Ukrajine.

U aprilu ove godine su poljoprivrednici masovno izašli na ulice poljskih gradova protiveći se
uvozu jeftinog ukrajinskog žita koje obara cene domaćih dobara. To je izazvalo svojevrsnu krizu i nezadovoljstvo kod lokalnog stanovništva. Uvidevši da im popularnost opada, vlada
Moravjeckog je u poslednje vreme uvela niz mera kojim favorizuje domaće – od žitarica do
oružja. A Ukrajina je uzvratila tužbama u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ukrajina postaje „davljenik koji će utopiti i spasioca.“

Nakon ovog govora Zelenskog, Varšava je pozvala ambasadora Ukrajine na razgovor, a
Moravjecki je zapretio da bi eskalacija sukoba dovela do toga da Poljska stavi još više proizvoda iz Ukrajine na listu zabranjenih. Predsednik Duda je podsetio Ukrajince koliko im je Poljska pomogla u proteklim mesecima rata i na činjenicu da je ona tranzitna zemlja koja je prihvatila preko 15 miliona Ukrajinaca.

Poljska je, takođe, obustavila isporuku oružja, iz dva razloga. Prvi je nedostatak starog oružja, poput sovjetskih MiG-29 koji su bili najčešći predmet isporuke, pored nemačkih tenkova Leopard. I drugi, modernizacija i naoružavanje poljske armije. Poljska je ispraznila svoje zalihe i sada nužno treba da stane i počne sa proizvodnjom i dopremanjem modernog oružja. Nakon što je podigla postotak udela BDP-a u vojne svrhe – 3%, Moravjecki smatra da će trebati više novca od tog. Zahlađivanje odnosa koincidira sa izborima pa je usitinu zanimljivo kako se odnosi između dve države dinamiziraju, u negativnom smislu, kako se izbori približavaju. Poljaci na vlasti pokušavaju da pridobiju Poljake ruralnih prostora i poljoprivrednike, umanje biračko telo Konfederacije, ali i zaštite sopstveni budžet i nacionalnu odbranu.

POLITIČKE PARTIJE

Pravo i pravda (Prawo i Sprawiedliwość) od 2015. godine nastupa na izborima sa koaliciom
malih desničarskih partija pod nazivom Ujedinjena desnica. Neprikosnoveni lider ove partije je Jaroslav Kačinski koji je bio premijer od 2006. do 2007. godine, kada mu je mandat dao njegov brat blizanac, Leh Kačinski, predsednik Poljske od 2005. do pogibije 2010. godine. Ova partija je izrazito konzervativna, proamerička partija koja se, na liniji konzervativizma, protivi abortusu, eutanaziciji, istopolnim brakovima, a zalaže za poboljšanje položaja porodica, uvođenje smrtne kazne i veća prava žrtvama nasilja. Iako je konzervativna i još prorepublikanska (GOP), ova partija odobrava državni intervencionizam u tržište i uvođenje opšteg zdravstvenog osiguranja kao deo sistema socijalne zaštite. Ova partija je u poslednje vreme inicirala niz zakona koji su zasmetali Briselu i EU, pa je Poljska kažnjena zbog nepoštovanja evropskog zakonodavstva i donošenja zakona koji bi iz udžbenika izbacili LGBT zajednicu i otežali integraciju te zajednice u društvo, ali i niz drugih. Trenutnu podršku partiji daje 38% građana, prema poslednjim istraživanjima. Popularnost joj opada i biće veoma teško samostalno formirati vladu ukoliko se ove ankete obistine.

Pravu i pravdi se suprotstavlja niz nešto manjih partija spremnih da se ujedine i iznivelišu svoje ambicije kako bi pobijedile desničarsku vlast Kačinskog. Opoziciju predvodi, ako je suditi po inicijativama i anketama, koalicija Donalda Tuska, bivšeg premijera i predsednika Savjeta EU, Građanska koalicija (Koalicja Obywatelska). Koalicija je catch-all formata i u sebe je integrisala levi i desni-centar, i sve ono što je spremno da se bori protiv vlasti Prava i pravde. Ova koalicija je snažno proevropska i proatlantska i drži do temeljnih principa liberalizma. Prema anketama ima 29% podrške, što je čini drugom, posle Prava i pravde.

Opozicija je potpisala tzv. Senatski pakt sa ciljem da ne dozvoli poraz u gornjem domu. To znači da izlaze ujedinjeni na izbore za Senat sa zajedničkim kandidatom, i to sledeće partije: Nova levica (Nowa Lewica) (podrška: 10%), Treći put – Poljska 2050 (Trzecia Droga) (podrška: 10%), Narodna stranka Poljske (Polskie Stronnictwo Ludowe) i Da! Za Poljsku (Tak! Dla Polski). Iste partije će se truditi formirati koaliciju na osnovu rezultata i u Sejmu. Opoziciji takođe pripada i Konfederacija za slobodu i nezavisnost (Konfederacja Wolność i
Niepodległość), populistička i evroskeptična desničarska partija, koja ima popularnost od 10%.

Prema ovim analizama i anketama, udružena opozicija bi trebalo da osvoji do 49% podrške
građana ukoliko opstane Senatski pakt. Nema izgleda da Konfederacija pristane da sarađuje sa ovom proevropskom i proatlantskom opozicijom koja bi u suštini najviše odgovarala EU i establišmentu u Briselu. Ali bez obzira na to, velike su šanse da Donald Tusk ili neki njegov blizak saradnik zamene Mateuša Moravjeckog na mestu premijera Poljske.

Autor: Srđan Radanović