Francusko šestomesečno predsedavanje je izuzetno značajno kako za Francuze, tako i
za građanstvo Evropske unije. Francusko glasačko telo ima još jednu priliku da na delu vidi
sposobnost i umešnost svog trenutnog predsednika; dok stanovnici ostalih država članica
očekuju rešenja za trenutnu situaciju u kojoj se Evropa našla. Da li će se samit EU pretvoriti u samit o Ukrajini i kako će se rešiti energetsko pitanje su samo neka od pitanja, na koja će biti odgovoreno tokom današnjeg dana.
Podrška ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u EU raste, a francusko
predsedništvo je obavestilo javnost da je jedan od zadataka da se prikaže da Ukrajina pripada evropskoj porodici. Još u petak je doneta odluka da se pruži nepokolebljiva podrška Ukrajini i njenim izbeglicama, ali još uvek ne postoji jedinstveni odgovor kada je reč o ubrzanju procesa primanja u članstvo. Po završetku prvog dana dvodnevnog samita, izdato je obaveštenje da će podrška Ukrajini biti produbljena i ojačana.
EU garantuje političku i finansijsku podršku, kao i zaštitu izbeglica, ali o garanciji
momentalnog članstva nema ni reči; a to je ono što Zelenski najviše priželjkuje. Lider Ukrajine članstvo u Evropskoj uniji vidi kao karu spasa iz trenutnog rata sa Ruskom Federacijom. Holandski premijer Mark Rute je svestan nezavidnog položaja u kome se Ukrajina našla, zna da joj je podrška neophodna, ali isto tako smatra da procena Komisije
može trajati mesecima, pa čak i godinama. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je izneo
predlog na osnovu kog bi se obezbedilo dodatnih 500 miliona evra pomoći kroz Evropski
mirovni objekat EU. Na samitu je obećana podrška Ukrajini u obnovi zemlje nakon rata, što
znači da se očekuje da će ona nakon rata kao takva postojati. Lideri zemalja članica su
zatražili mišljenje komisije i o kandidaturi za članstvo Gruzije i Moldavije. Primetna je volja
za određenom akcijom, ali isto tako i oprez Evropskog saveta. Jedno od trenutno najvećih problema EU jeste energetika, odnosno to što EU iz Ruske Federacije uvozi 40% svog prirodnog gasa. Usled postojanja ove zavisnosti izostao je i jedinstven odgovor Zapada na Rusku agresiju; naime u Evropi se tokom prethodne nedelje izbegavala zabrana uvoza nafte koju su uvele SAD i Velika Britanija. Kao i čitav svet i sama Unija je bila zahvaćena krizom koju je uzrokovala epidemija virusa SARS-CoV-2, a sada se usled rata u Evropi našla pred novom preprekom za oporavak.
Nad EU se nadvio tamni oblak još jedne krize, pitanje koje se postavlja jeste da li će to biti kriza rasta, u kojoj će se pronaći rešenje za energetsku zavisnost i u kojoj će evropska porodica dobiti još jednog člana; ili je ovde reč o jednoj krizi funkcionalnosti sistema usled koje će postojanje EU kao takve postati upitno?
Autor: Ivana Vlašković