Piše: Marko Todorović
Za manje od 10 dana, 16. marta, održaće se prvi krug predsedničkih izbora u Slovačkoj. Ocenjuje se da su ovi izbori značajni i po tome što će, godinu dana pre parlamentarnih izbora, opipati puls javnosti kada je u pitanju evropska budućnost Slovačke u svetlu rastućeg trenda evroskepticizma i populizma širom Evrope. Takođe, izbori će staviti na test vladajuću koaliciju čija je podrška dramatično opala nakon šokantnog ubistva novinara Jana Kucijaka u februaru 2018.
Počevši od ustavnih promena 1999. godine, predsednik se u Slovačkoj bira na opštim izborima svakih pet godina. Funkcije predsednika, kao i u našem političkom sistemu, u institucionalnom smislu veoma su ograničene. Osim što predstavlja državu u međunarodnim odnosima, u unutrašnjoj politici predsednik je ovlašćen da nominuje predsednika vlade, da imenuje sudije najvišeg suda, a ima i mogućnost veta u zakonodavnoj proceduri (osim ukoliko je zakonski predlog podržala dvotrećinska većina poslanika). Takođe identično našem političkom sistemu, predsednik se bira u dva kruga ako u prvom krugu nijedan kandidat ne osvoji više od 50% glasova.
Da bi kandidatura bila valjana neophodno je da je podrži 15.000 slovačkih građana ili najmanje 15 od 150 poslanika slovačke Narodne skupštine. Do 31. januara, kada je bio istek roka, kandidaturu je podnelo 15 kandidata: 13 muškaraca i samo dve žene! Većina njih su nezavisni kandidati i nisu poznati široj javnosti, te nemaju nikakve šanse za veći uspeh. Među kandidatima nije se našao aktuelni predsednik Andrej Kiska, pro-evropski orijentisan i veoma omiljen u zemlji, jer je još u maju prošle godine istakao da želi da se povuče iz politike i da se posveti porodičnom životu.
Glavni favoriti za pobedu na izborima su Zuzana Čaputova, aktivistikinja nevladinog sektora i kandidatkinja mlade partije Progresivne Slovačke, i Maroš Šefčovič, etablirani diplomata i kandidat vladajuće koalicije.
Maroš Šefčovič smatra se najiskusnijim da ponese titulu predsednika. Za karijernog diplomatu školovao se u Moskvi i Bratislavi, a kao diplomata radio je u Zimbabveu, Kanadi i Izraelu. Nakon pristupanja Slovačke Evropskoj uniji, trajno je uključen u evropske poslove. Bio je poslanik Evropska parlamenta i više puta evropski komesar. Trenutno obavlja funkciju potpredsednika Evropske komisije i posebno je zadužen za energetsku politiku Unije. Kao kandidat najveće i vladajuće partije, zalaže se za nastavak dosadašnje politike, pro-evropsku budućnost Slovačke i odlučniju borbu protiv korupcije. Opozicionari sumnjaju u njegovu sposobnost da bude prvi čoveku državi, jer je, kako kažu, zbog svoje evrokratske karijere „izgubio kontakt sa svojom rođenom zemljom“.
Zuzana Čaputova, 45-godišnja advokatica, novajlija je u politici. Postala je poznata tokom prošlogodišnjih protesta zbog ubistva Jana Kucijaka. Zalaže se za veću transparentnost vlade, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, slobodu medija i veće socijalne slobode. Glava snaga njene kandidature ipak ne leži u originalno njenim glasačima nego u podršci koju su joj pružili aktuelni predsednik Kiska i glavni opozicioni kandidat Robert Mistrik. „Glasovi pristojne i pravedne Slovačke moraju da se ujedine i podrže jednog jakog kandidata. Ja podržavam Zuzanu Čaputovu. Ona će biti dobar predsednik“, rekao ja aktuelni predsednik Kiska. Pre svega desetak dana, kandidat glavne opozicione partije „Sloboda i Solidarnost“ Robert Mistrik povukao je svoju kandidaturu i pozvao svoje glasače da podrže Čaputovu. Prema istraživanjima javnog mnjenja, on je bio drugi favorit za pobedu, pa se ovom Mistrikovom odlukom odnos snaga znatno promenio u korist Čaputove.
Ipak, Šefčovič i Čaputova međusobno se prema predizbornim obećanjima znatno ne razlikuju u poređenju sa antisistemskim kandidatima koji se prema istraživanjima javnog mnjenja nalaze na trećem i četvrtom mestu: Štefanom Harabinom i Marijanom Kotlebom.
Štefan Harabin je poznat kao bivši ministar pravde u periodu 2006-2009. Kandidovao se kao nazevisan kandidat. Sebe naziva hrišćanskim patriotom i kandidatom anti-establišmenta. Zalaže se za ukidanje sankcija Rusiji, a aktuelnog predsednika u svojim govorima naziva stranim plaćenikom.
Marijan Kotleba osnivač je ekstremno desničarske partije „Narodna stranka – Naša Slovačka“. Političari iz redova ove stranke prepoznaju se po antiromskim i antiimigracionim floskulama, a zalažu se i za povratak na raniju slovačku valutu – krunu, paternalističke ideje u ekonomskoj politici kao i ukidanje istopolnih partnerstava. Oni koji ovu partiju kvalifikuju kao neonacističku podsećaju da su Kotleba i njegove partijske kolege nazivali Rome „ekstremistima“, „društvenim parazitima“ koji „kradu, siluju i ubijaju“.
Malo ko veruje da će ova dvojica antisistemskih kandidata izvojevati i ulazak u drugi krug, a kamoli pobedu. Ipak, ovi izbori će pokazati da li i koliko raste podrška evroskeptičnim i čak ekstremističkim idejama u slovačkom društvu, što će biti naročito važno naredne godine na parlamentarnim izborima.
Ankete poslednjih dana, nakon povlačenja kandidata „Slobode i Solidarnosti“, pokazuju prilično konfuzna predviđanja. Većina anketa sada predviđa najveći broj glasova za Čaputovu, ali ogromne razlike se ogledaju u procentualnoj raspodeli glasova. Prema nekim anketama, Čaputova će imati svega nekoliko procenata više glasova od Šefčoviča, dok jedna takođe relevantna anketa predviđa ubedljivu pobedu od čak 52,9% glasova, ostavljajući Šefčoviču samo 16,7% glasova. Ipak, prema većini anketa deluje nerealistično da do drugog kruga ne dođe.