Ako se osvrnemo na prošlost Francuske, Ustav koji je donet 1958. godine bio bi najstabilniji ustav koji je francuska imala u svojoj istoriji. Ustav Pete republike u svojoj preambuli ima elemente prvog Ustava Francuske kao i Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Nestabilnost političkog sistema Četvrte republike, Alžirska kriza, spletkarenja i partijska prepucavanja su dovela državu do velike političke nestabilnosti i nemogućnosti vlasti da sprovodi odluke koje su bile neophodne u rešavanju sukoba koji su započinjali u prekookeanskim i prekomorskim kolonijalnim posedima Francuske.
U francuskom polupredsedničkom sistemu uloga predsednika nosi posebnu težinu, ali kao nagradu donosi širok spektar ovlašćenja koje garantuje Ustav. Da bi razumeli kako i zašto je došlo do stvaranja Pete republike i prelaska na novo uređenje neophodno je razumeti političku nestabilnost koja je postojala u vreme Četvrte republike. U tom kreiranju novog društva najveću ulogu ima Alžirski rat za nezavisnost koji je trajao od 1954. do 1962. godine. Veliki broj Francuza danas se seća ovog rata a neki od starijih građana su donekle i uzeli učešća u njemu. Posledice ovog sukoba su povele Francusku u pravcu kreiranja novog političkog sistema koji bi omogućio stabilnost države da bi se izbegle situacije poput tog konflikta. Sam sukob je doveo do ogromne podele u francuskom društvu, od Francuza koju su podržali Alžir i nacionalista koji su se sukobljavali sa Alžircima, do samih pobunjenika i na drugoj strani Alžiraca koji su odlučili da brane Francusku, ovaj rat je promenio lice nacije i čak do današnjeg dana utiče na Francuze i njihove podeljene poglede na političke stranke, državno uređenje i politički sistem. U trenutcima političke nesigurnosti i problema tadašnji establišment se obratio generalu De Golu tražeći od njega pomoć u nadi da će on smiriti i stabilizovati Francusku.
De Gol je zaista imao ogromnu podršku u narodu i bio je spreman da se vrati politici u nameri da spase svoju državu. U najgorem trenutku 20. veka po Francusku, on je preuzeo vodeću političku i vojnu ulogu u oslobađanju zemlje od nacističke okupacije, a nakon oslobođenja je ostao upamćen kao francuski heroj i osoba koja je bila ključna po spas države i nacije. Iz podrške koju je imao je uspeo da uvede novo državno uređenje koje je krojeno po meri generala, a uspelo je da opstane do današnjeg dana. Do uvođenja novog Ustava 1958. godine De Gol je vladao dekretima kojima je postepeno stabilizovao državu i pripremio je na ustavne promene. Ustav je dao predsedniku ogromna ovlašćenja koja su njemu garantovala mogućnost vođenja države čvrstom rukom kroz ekonomske i političke reforme. Ovakav sistem može postati i opasan, ako na mesto predsednika dođe neko sa oštrim autoritarnim crtama.
De Gol je nakon 1962. godine sproveo ustavne promene koje su dovele do toga da se predsednik bira neposredno na izborima čime je učvršćen njegov legitimitet. Na taj način je postavljena direktna veza između predsednika i njegovih građana, a predsednik više ne odgovara političkim partijama već direktno narodu koji za njega glasa na predsedničkim izborima. Između ostalih ovlašćenja u francuskom polupredsedničkom sistemu predsednik u skladu sa članom 16. Ustava iz 1958. godine ima pravo da uvede “privremenu diktaturu” u slučaju velike opasnosti. Pod tim se misli na vojnu invaziju, atomsku opasnost ili ako je ugrožena institucija Republike, teritorijalni integritet države i nezavisnost nacije. Predsednik takođe može raspustiti Narodnu skupštinu bez ikakvog savetovanja sa premijerom ili predstavnicima parlamentarne većine. Ustavnom promenom 2000. godine je došlo i do skraćenja mandata sa 7 na 5 godina. To je jedan od pokušaja da se umanji snaga predsednika i da se skrati vreme koje će isti provesti kao prva osoba Pete republike. U tom potezu se vidi nastojanje društva da se polako udalji od prvobitne ideje političkog uređenja društva koje je rezultat Ustava iz 1958. godine.
Autor: Aleksandar Stefanović