Žan Lik Melanšon (fr. Jean-Luc Mélenchon) je francuski političar, rođen 19. avgusta 1951.
godine u Tangeru, Maroko. Predsednik je političke stranke Nepokorna Francuska (fr. La France Insoumise – LFI), koju je osnovao 2016. godine. Živeo je u Maroku dok mu se porodica 1962. godine nije preselila u Francusku. Završio je gimnaziju Pjer Kornej u Ruanu, a diplomu filozofa stekao je na Univerzitetu Franš-Konte u Bezansonu. Jedno vreme je radio kao profesor dok se u potpunosti nije okrenuo politici. Iz strasti prema pisanju, okreće se novinarstvu. Sarađuje sa nekoliko regionalnih novina, a osniva i svoje male novine, informativnog karaktera, À gauche, i već tada iskazuje svoje političke stavove i ubeđenja. Bio je aktivan učesnik u protestima maja 1968. u Bezansonu i priključuje se
Medjunarodnoj organizaciji komunista.
Uključen u brojne studentske pokrete, ne odustaje od svog aktivizma, naprotiv, 1977. godine se priključuje Socijalističkoj partiji (fr. Le Parti socialiste) i napreduje na hijerarhijskoj lestvici, pre svega zbog svog zalaganja koje biva primećeno. Godine 1981. postavljen je za prvog sekretara u kancelariji Socijalističke partije Fransoa Miterana u Esenu, odeljenje koje tada postaje njegovo uporište. U tom departmanu osvaja brojne mandate, na različitim funkcijama, pa je tako bio opštinski savetnik u gradu Masi 1983, generalni savetnik Esone 1985, senator departmana 1986. godine. Njegova karijera dobija novu dimenziju kada 2000. godine postaje ministar za visoko obrazovanje u vladi Lionela Žospina i na toj funkciji ostaje do 2002. godine. Za poslanika u Evropskom parlamentu je prvi put izabran 2009. godine da bi pet godina kasnije bio reizabran. Nakon poraza Socijalističke partije 2008, konačno napušta socijaliste i osniva Partiju levice (fr. Le Parti de Gauche). Za predsedničke izbore 2012. godine kandidovao se upravo sa koalicijom Front levice (fr. Le Front de gauche) i osvaja 11,1% glasova. Godine 2016. osnovao je stranku Nepokorna Francuska i na čelu te stranke 2017. izlazi na predsedničke izbore. Na izborima je eliminisan u prvom krugu, sa osvojenih 19.6% glasova, osvojivši 4. mesto.
Kada je reč o aktuelnim pitanjima, vrlo jasno ističe svoje stavove. Za novine, Le Monde, izjavio je da smatra kako Francuska treba da napusti NATO kako bi obnovila svoju vojnu nezavisnost. Navodi kako Francuska, kao država koja poseduje nuklearnu silu, treba da bude nezavisna i samostalna, i ne treba da zavisi od SAD-a kada je u pitanju naoružanje.
Prema njegovim rečima, antiruska politika nije u skladu sa francuskim interesima, objašnjavajući je kao opasnu i apsurdnu. Navodi i da je Krim Rusija i da je bilo kakva eskalacija sukoba sa Moskvom apsurdna. “Zašto mi treba da branimo ukrajinske granice?“ izjavio je Žan, “Želim da Francuska bude nezavisna od bilo kakvih unija i da podrži alternativne pravce globalizacije.“ Pozvao je na smirivanje tenzija i na sveobuhvatni dijalog sa Rusijom. Kada je reč o pitanju aktuelne epidemiološke situacije i pandemije virusa Covid-19 on se zalaže za dugoročan plan upravljanja zdravstvenom krizom, uzimajući u obzir da je, prema njegovim rečima u pitanju “era trajne pandemije”. Po pitanju zelenih propusnica i vakcijanice, ističe se kao vatreni protivnik. Navodi stav da su propusnice “udar na slobodu kada je reč o poslu, društvu i međuljudskim odnosima”.
Po pitanju migrantske krize Melanšon namerava da u potpunosti garantuje pravo na azil, tako što će se odvojiti vreme za proučavanje svakog dosijea, uz to, želi da ukine zakon o azilu i imigracijama, predlaže da se migranti zbrinu u skladu sa prihvatnim i smeštajnim kapacitetima. Kada je pitanju Evropska unija, on traži odbacivanje ugovora Unije po pitanju slobodne trgovine, kao i po pitanju upućivanja radnika u Francusku; odbija svako dalje proširenje Unije bez prethodnog socijalnog, poreskog i ekološkog usklađivanja i provera. Pokrenuo je i inicijativu “Da pravo na vodu postane osnovno pravo u Evropi“. Kada je reč o njegovim glasačima, pojavljuje se termin „vote utile“ što bi značilo „koristan glas“ tj. situaciju kada birač bira Melanšona kao kandidata koji ima više šanse da prođe u drugi krug,
tj. da bude izabran iako možda preferira nekog drugog kandidata. Ovo možemo označiti i kao “strateški glas“ jer bi ova pojava imala za efekat sprečavanje treće strane da pobedi. Kada je Žan u pitanju, na osnovu anketa, on se navodi kao favorit medju kandidatima levice, predstavljajući se kao krajnja levica.
Autor: Dragana Vasić