U Marseju se Emanuel Makron okrenuo ekološkoj politici i njenom značaju, što su zatim podržali i članovi njegove stranke. Stav Makronove partije je da je za njih ovo pitanje oduvek bilo od velike važnosti, ali da izgleda da mu nisu dali dovoljno medijskog prostora. Mnoge opozicione partije i njihovi lideri tvrde kako ne veruju u ova zelena obećanja, iako im je posvećena velika pažnja.
Marin Le Pen ne ostaje imuna na senzacionalizaciju zelenih tema, te priznaje: “Nikada nisam bila klimatski skeptik, moj program uzima u obzir životnu sredinu“. Džordan Bardel, predsednik Nacionalnog fronta, tokom ovog nedeljnog jutra je tvrdio kako glasanje za Le Pen jeste glasanje za odbranu životne sredine. Ova opcija želi da vrati određene prerogative date Evropskoj uniji i da na taj način podstakne ekološki patriotizam, cilj je konzumirati lokalne proizvode i njima davati prednost. Poseban akcenat je stavljen na domaće poljoprivredne proizvode, što ponovo vraća u igru poljoprivrednu politiku EU, mada
se čini da ona nikada igru nije napustila.
Postavlja se pitanje kada se i zašto probudila ekološka svest kod ova dva predsednička
kandidata? Pravilno je zaključiti da se sada odvija borba za glasačima koje je privukao
Melanšon i koji su glasali za njega, a čiji je broj jednak 21,95% glasača izašlih u prvom
krugu izbora. Ono što Francuzima ostaje jeste da daju poverenje jednom od ova dva
predsednička kandidata, uz nadu da će predizborna obećanja biti ispunjena.
Autor: Ivana Vlašković