Category: Vesti

Odbor za podršku Emanuela Makrona u Novoj Kaledoniji nagovestio je danas da će ukoliko ovaj predsednički kandidat bude reizabran na mesto šefa države preduzeti inicijative za obnavljanje dijaloga sa separatistima nakon neslaganje oko trećeg referenduma o nezavisnosti, održanog u decembru.

Poslanik Filip Dunoje procenjuje da će Makron ponovo pokrenuti dijalog koji je trenutno u
zastoju, navodeći da je to njegova lična obaveza. ,,U slučaju reizbora, Emanuel Makron će
preuzeti inicijativu da ponovo preplete nit dijaloga sa onima koji nisu učestvovali na trećem referendumu,“ nagovestio je i član lokalne vlade Kristofer Giže.

Dana 12. decembra 2021. godine održan je treći i poslednji referendum u sklopu Numejskog
sporazuma iz 1998. godine, ali u jednoj napetoj atmosferi i bez učešća kanačkih separatista, koju su tražili odlaganje zbog zdravstvene krize. Od tada Kanački i socijalistički narodnooslobodilački front osporava rezultate, prema kojima je 96.5% glasača bilo protiv nezavisnosti, i odbija bilo kakvu političku diskusiju sa vladom i zadržava čvrst stav po pitanju
suvereniteta Nove Kaledonije.

Autor: Dragana Vasić

Francuska će u skorijem periodu proterati 35 ruskih diplomata, čije su aktivnosti u suprotnosti sa njenim interesima, saznaje AFP od izvora bliskog Ministarstvu spoljnih poslaova. Ovakva odluka je deo “evropskog pristupa aktuelnoj situaciji i potrebno je obezbediti bezbednost Francuza i Evropljana“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Ovakva odluka je usledila ubrzo nakon saopštenja iz Berlina da će iz Nemačke biti proteran
veliki broj ruskih diplomata, a u vezi sa aktuelnom ukrajinskom krizom. Isti tretman prema
ruskim diplomata već je zabeležen i u drugim zemljama Evrope.

Autor: Dragana Vasić

Erik Zemur, kandidat krajnje desnice, želi da veruje da će proći u drugi krug izbora, ali svakako govori i o budućnosti u slučaju poraza. Zemur je rekao da je “ubeđen“ da će se plasirati u drugi krug, ali je u toku istog intervjua takođe pomenuo i mogući poraz. Kako on kaže, ova druga opcija i poraz bi ga učinili “liderom opozicije“.

On ističe da je trenutna politička dinamika na njegovoj strani, a na pomen pada njegove
popularnosti prema najnovijim anketama, rekao je da u brojeve na anketama ne veruje, jer uvek greše, što je slučaj, kako on kaže još od 1995. godine. Navodeći “sve objektivne elemente političke dimanike kao što su, dobro posećeni mitinzi, gledanost televizije, broj članova njegove stranke“, izjavljuje: ,”Sve sam to ja. “

Pokušavajući da umiri svoje glasače, Zemur kaže da se ako ne bude izabran za novog
predsednika republike, neće vraćati svojim pređašnjim novinarskim aktivnostima. Kako on kaže, 25. aprila ujutru, biće ili novi predsednik Francuske ili lider opozicije.

Na pitanje da li će biti kandidat na parlamentarnim izborima, dao je jutros isti potvrdan odgovor kao i u sinoć održanoj emisiji “Jelisejska palata 2022.“. Kandidatkinja Valeri Pekres koja je jutros pozvana u istu emisiju prognozira da će Zemur pozvati na glasanje za Marin le Pen u drugom krugu kao i da će se kandidovati i na parlamentarnim izborima.

Autor: Dragana Vasić

Šef države, Emanuel Makron se juče uveče nije pojavio na debati sa novinarima, koju je
organizovala televizija Frans 2, u koju je bio pozvan, a u kojoj je učestvovalo pet drugih
predsedničkih kandidata.

Odsustvo prvog čoveka Francuske u emisiji “ Jelisejska palata 2022.“ nije moglo da prođe bez komentara njegovih protivnika. U svom obraćanja, kandidatkinja Valeri Pekres je izjavila da je Makron svojim odsustvom iz emisije pokazao nepoštovanje prema Francuzima, objašnjavajući kako predsednik Makron narod gleda sa visine iz Jelisejske palate i kako on odbija ovu kampanju. Ona takođe smatra da odsustvo predsednika-kandidata svedoči o odsustvu želje za debatom i da treba odbiti ovu vrstu “ nekampanje“ i njegov reizbor na čelo države.

Od šest pozvanih kandidata, odlazeći predsednik se jedini nije pojavio. Iz tog razloga su
emitovani i komentarisani snimci Makronog sastanka, uprkos njegovom odsustvu, a umesto direktnog razgovora sa njim. Marin le Pen je ovaj potez televizije ironično prokomentarisala na tviteru, rekavši da želi, ukoliko uđe u drugi krug izbora, umesto intervjua na istoj televiziji, da budu emitovani najbolji delovi njenih sastanka.

Autor: Dragana Vasić

Kako neki analitičari ističu, ovo je prvi put nakon dugo vremena da se Marin le Pen nameće
kao moguća opcija za predsednicu Francuske. To i dalje ne znači da je ona favorit, ali su joj
ovog puta najveće šanse i ima najviši stepen popularnosti u odnosu na njene prethodne
kandidature.

Dva istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj pokazuju nam prethodno navedeno: na prvom
mestu, prema Ifop-u, trenutno se Makron kotira na 53% podrške spram Le Penovih 47,
znatno manje nego 2017. godine, kada je Makron imao čak 66% u nadmetanju sa Marin.
Drugo istraživanje od strane Elab-a nam pokazuje da je trenutno Le Pen druga omiljena
politička ličnost u zemlji, odmah posle Markonovog premijera Eduarda Filipa.

Postoji nekoliko faktori koji su uticali na to da Le Penova odjednom stekne ovakvu vrstu
popularnosti uprkos tome što, suštinski, nije izmenila svoju tvrdu, desničarsku liniju. Kao
prvo, može se navesti rat u Ukrajini. Dugo je vladalo uverenje da je Le Penova mnogo bliža
Putinu nego što jeste, a sada se pokazalo da prema predsedniku Rusije ne gaji baš tolike
simpatije. Na drugom mestu, komplementarno s prvim, deluje retorika koju plasiraju drugi
kandidati sa desnice. Može se uzeti kao primer Zemur, koji je obećao da će “iseliti” milion
stranaca iz zemlje ukoliko postane predsednik.

Usled svega ovoga Le Pen deluje kao znatno “mekša” opcija i mnogo umerenija i blaža nego
što je bila ranije. Makron i dalje ostaje favorit, ali je Marin le Pen bliža nego ikad.

Autor: Nikola Ilić

Tokom intervjua za radio “Inter”, trenutni francuski predsednik Makron se osvrnuo i na temu penzionog sistema. Naime, on je najavio da bi u narednom mandatu trebalo da dođe do reforme.

Ukoliko bude ponovo izabran, starosna granica za odlazak u penziju bi se sa 62 godine
popela na 65, uz neke izuzetke, dok bi se istovremeno uvela i jedna minimalna, donja granica za penzije u iznosu od 1 100 evra.

Makron odgovara na kritike govoreći o tome da je uprkos trenutnoj granici od 62 godine za
odlazak u penziju, realnost takva da zapravo ljudi rade u proseku do 63.5. Žene koje rade
neke teške poslove odlaze u penziju tek sa navršenih 67. On ove činjenice komentariše
jednom rečju: licemerje. Takođe, dodaje da je trenutni penzioni sistem u “crvenoj zoni” i da
će biti neophodno učiniti nešto.

U nastavku intervjua je najavio dodatno i nešto šire reforme koje se tiču obrazovnog i
zdravstvenog sistema.

Autor: Nikola Ilić

Trenutni predsednik Francuske, Emanuel Makron, u poslednjem intervjuu koji je dao za
francuski radio “Inter”, naglasio je važnost izlaska na glasanje i još jednom pozvao svoje
pristalice da izađu i podrže ga u prvom krugu.

Prema njegovim rečima, najvažnije je dati glas na izborima spram drugih vrsta i oblika
političke aktivnosti poput potpisivanja peticija, pokreta itd. “Ova pitanja su od izuzetnog
značaja, ali do pravih promena se dolazi tek glasanjem na izborima”,naglašava Makron

Desetog aprila nas očekuje prvi krug izbora, a prema nekim istraživanjima kandidatkinja
ekstremne desnice, Marin Le Pen, nalazi se samo 6 procenta ispod Makrona koji je i dalje
favorit sa 28 %. Desnica ima ukupnu podršku od 35 % otprilike. Iz tog razloga, Makron želi da glasači već na prvim izborima izađu i glasaju kako bi mu omogućili da ima “čist mandat” i legitimitet koji bi sledio iz pobede u prvom krugu izbora.

Autor: Nikola Ilić

Predsednički kandidat Nove antikapitalističke stranke Filip Putu kritikovao je Emanuela Makrona zbog toga što je preuzeo njegov predizborni slogan. “Da smo znali, patentirali bismo ga i doneo bi nam novac”, prokomentarisao je Putu.

Podsetimo, Makron je tokom svog mitinga preuzeo slogan koji je bio prisutan na letcima tokom protesta koje je organizovao Filip Putu, a taj slogan glasi: “Naši životi vrede više od njihovih profita”, dok je Makron tokom svog obraćanja rekao: “Ovo više ne sme da postoji, naši životi vrede više od svih profita”. Koliko je Putua razljutio ovaj potez, govori činjenica da se oglasio i na Tviteru gde je napisao: “Dok njegovi prijatelji kradu javni novac, Makron krade naše slogane”.

Autor: Nikola Perišić

Levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon održao je predizborni skup u Tuluzu. Procenjuje se da je skupu prisustvovalo oko 20 hiljada ljudi. Melanšon je pozvao građane da naprave “jasan izbor u nedelju (10. aprila)”, a sebe je opisao kao “mešavinu francuske tradicije i radikalnog i revolucionarnog humanizma”. Takođe, ukazao je na to da će se do “poslednjeg trenutka boriti za pobedu” i da će “promeniti tok Evrope i sveta”. Osvrnuo se da za te promene Makron nije spreman.

Ponovio je ključne tačke svog programa koje se odnose na povećanje minimalca, odlaska u penziju sa navršenih 60 godina života, kao i “ekološko planiranje”. Na kraju svog govora citira je Viktora Igoa: “Iz pakla siromašnih pravi se raj bogatih”, dok su okupljeni simpatizeri skandirali “Želimo da se beda ukloni”.

Autor: Nikola Perišić

Predsednički kandidat Zelenih Janik Žado ocenio je da je tokom petogodišnjeg mandata Emanuela Makrona vladao “lovački lobi”. Obećao je da će jedna od prvih aktivnosti, ukoliko dobije poverenje birača, biti “zabrana lova sa psima”. Svoje izlaganje nastavio je rečima “ako želite da nastavite sa lovom i patnjom životinja glasajte za Makrona, a ako želite da životinje izvučite iz patnje, okrutnog lova i industijskog uzgoja onda glasajte za Žadoa”.

Ocenio je da je Makron uvek slušao lovački lobi, a da se on (Žado) zalaže za “dobrobit životinja, prirode, živih bića i života”. Posebno je istakao da lov treba zabraniti vikendom i praznikom kako bi svi mogli da uživaju u prirodi.

Autor: Nikola Perišić