Premijer Francuske Žan Kasteks boravi u prekomorskoj poseti Reunionu kako bi pozvao građane tog dela teritorije da u drugom krugu predsedničkih izbora glasaju za Emanuela Makorna. Na Reunionu je zabeležena mala izlaznost u prvom krugu, gotovo 46% birača je apstinirala. Od svih predsedničkih kandidata Žan-Lik Melanšon je dobio najviše glasova 10. aprila.
Autor: Nikola Perišić
Predsednički kandidat Emanuel Makron će u petak obići katedralu Notr Dam, na tačno treću godišnjicu od požara koji je zadesio ovo zdanje u noći između 15. i 16. aprila 2019. godine. Ova poseta dolazi uoči Uskrsa po gregorijanskom kalendaru. Makron će ovom prilikom sagledati napredak rekonstrukcije.
Makron je pre godinu dana, takođe, obišao katedralu i tom prilikom je rekao da je dobro što nije dozvoljena nestanak nečega što pripada francuskoj kulturi, književnosti, arhitkturi i istoriji.
Autor: Nikola Perišić
Predsednička kandidatkinja Marin le Pen najavila je da će Francuska izaći iz NATO pakta ukoliko ona bude izabrana za predsednicu. Takođe, osvrnula se i na kritike da je previše bliska sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Te konstatacije ocenila je kao medijsko preuveličavanje.
Na konferenciji za novinare u Parizu, Marin le Pen je izrazila žaljenje zobg takvih osuda i izjavila da je „nepravedno optužena“ i da je njen stav o Kremlju aposlutno promenjen od momenta kada se dogodio rat u Ukrajini. I dok je 2017.godine finansiranje njene stranke bilo potpomognuto ruskim kreditima, 2022.dogodila se sasvim neobična situacija gde je predizborni tim Nacionalnog saveza bio primoran da milione letaka za kampanju skloni iz javnosti da se ne bi videla zajednička slika Marin le Pen i Vladimira Putina koja se smatrala ozbiljnom opasnošću za njen imidž. Le Pen je potvrdila da ne podržava delovanja Vladimira Putina i čak je izveštaje o masakrima civila od strane ruskih snaga u Buči nazvala “ratnim zločinima za koje je potrebno uraditi istragu pod vođstvom UN-a.“
Autor: Danijela Čorbić
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi putem objave na društvenim mrežama podržao je kandidata Emanuela Makrona uoči drugog kruga predsedničkih izbora 24. aprila. “Mislim da ima potrebno iskustvo dok se suočavamo s dubokom međunarodnom krizom, složenijom nego ikada”, ocenio je Sarkozi.
Autor: Nikola Perišić
Gradonačelnica Pariza i predsednička kandidatkinja An Idalgo osvojila je samo 2,18% u Parizu, odnosno u apsolutnim brojevima 22 935 glasova. Taj broj treba uporediti sa onim iz 2020. kada je postala gradonačelnica Pariza, osvojila je oko 225 000 glasova. Dakle, izgubila je skoro 10 puta više glasova za nepune dve godine. Ipak, taj rezultat od 2,18% nešto je bolji nego što je imala ukupno glasova (oko 1,75% izašlih birača). Čitav taj rezultat može se odraziti na njeno vođenje glavnog grada Francuske. Procene su da je Žan-Lik Melanšon preuzeo njeno biračko telo.
Autor: Nikola Perišić
Predsednički kandidat Emanuel Makron najavio je da će obaviti dodatne konsultacije o eventualnoj promeni starosne granice za odlazak u penziju. Istovremeno, ukazao je na mogućnost da se o tome odluči na referendumu.
Objasnio je da sama penziona reforma može da se odloži i za posle 2030. godine ako za to nema spremnosti ranije. Ukazao je da to pokazuje njegovu sprmenost da čuje građane, ali da je ipak prioritet stvoriti sistem koji neće ostaviti dugove budućim pokolenjima. Istakao je da je njegov prioritet izgradnja “francuske i evropske nezavisnosti”.
Uz to, predstavio je plan za reindeksiranje penzija koji bi za cilj imao da od 1. jula minimalna penzija u Francuskoj bude 1 100 evra. Makron trenutno boravi u poseti Lansu.
Autor: Nikola Perišić
Kandidat za predsednika Francuske Emanuel Makron čestitao je Aleksandru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima u Srbiju. Makron je naglasio da podržava evropski put Srbije i da će Francuska pružiti podršku i pomoć pogotovu u periodu dok predsedava Savetom Evropske unije. Takođe, ukazao je da smatra kako će Srbija sa drugim državama Zapadnog Balkana raditi na očuvanju i obnovi mira u Evropi koji narušen zbog krize u Ukrajini. Informaciju o čestitki Emanuela Makrona prenela je pres služba predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Autor: Nikola Perišić
Kada se Le Penova približila Makronu u anketama, velike korporacije su se zabrinule za njihovu budućnost u slučaju pobede kandidatkinje krajnje desnice.
Njena obećanja koja podrazumievaju viša oporezivanja i veće plate radnicima. “Politika koju
želim da sprovedem nije namenjena berzama, što će biti promena u odnosu na Emanuela
Makrona”, rekla je ona. “Nisu tržišta ta koja stvaraju radna mesta, to nisu ni međunarodne
finansije.”
Le Pen se podsmehnula onome što je nazvala “propast-mongering”, rekavši RTL-u u četvrtak da je cilj njenog programa da podrži poslovanje i “vrati novac Francuzima” smanjenjem PDV-a, kao i doprinosom Francuske budžetu EU.
Autor: Srđan Radanović
Mnogi ljudi dobili su juče u večernjim satima SMS koji navodi da se Erik Zemur plasirao u drugi krug predsedničkih izbora.
Nacionalna komisija za kontrolu izborne kampanje i Komisija za izbore pozvali su u petak (8.
aprila) birače da budu “vrlo oprezni” posle emitovanja SMS poruka u kojima se navodi da se
Erik Zemur plasirao u drugi krug.
U zajedničkom saopštenju dve komisije navodi se da “pozivaju na najveću opreznost u pogledu poruka koje bi mogle da cirkulišu u vezi sa rezultatima koji se odnose na “ankete“. Oni su takođe zatražili od medija, platformi društvenih mreža i pojedinaca da ne prenose” poruke koje mogu da predstavljaju pogrešne informacije.
Autor: Srđan Radanović
“I kad bih imao sto godina, najlepši dan bi mi uvek bio: sutra” rekao je Sartr, a Uelbek dodao “u životu se može svašta dogoditi, a pogotovo ništa”. Njihove rečenice dugo će obeležavati
kulturu Francuske potajno izjedući sistem Pete republike. Bahato suprotstavljanje vrhovnom komandantu generalu Šarlu de Golu, kako mnogi kažu, poslednjem evropskom suverenu, tada je ostalo primećeno i zapisano u istoriji. No, De Gol, uz sve njegove mane i krvničke kolonijalističke politike, nije bio predsednik bluda i razvrata, niti predsjednik koji je svojim suparnicima rekao “lažeš”. Predsednici koji će naslediti njegov kabinet u Jelisejskoj palati degradirali su poziciju čelnika jedine nuklearne sile kontinentalne Evrope. Makron se sa svojom opozicijom, a u ovom slučaju Marin le Pen, bori uvredama. Više nije ni to strano, a postaje i zanimljivo, pogotovo u kampanji koja je puzila kao puž između nehotičnih koraka prolaznika. Puževi su kandidati, a nehotični koraci koji iza sebe ostavljaju prljavi pečat nafte i gasa, su ruski.
Kada su se začuli prvi pucnji ruskih mitraljeza u Ukrajini, izbori u ovoj državi pali su u drugi
plan. Borba za pozicioniranje i koordinisanje samo pojedinima je pošla za rukom. Srbija, iako
ostrvo okruženo vojnim bazama NATO-a, rekla je ne galimatijasu pogrešnih odluka EU prema Rusiji. Samo, jako je tužno gledati kako se jedna Francuska, Italija, pa čak i nikad opasnija Nemačka, odriču svojih primarnih i izvornih interesa, povinujući se, po ko zna koji put, svetskom policajcu kojeg od žarišta rata razdvaja okean. Evropa je postala poprište smrti opet, a Francuska pokušava, ili bar Makron tako kaže, da izdejstvuje mir, da smiri situaciju koja može da eskalira u rat do sad neviđenih razmjera. Makron usredsređen na Rusiju, Le Pen na dovitljive pokušaje uklanjanja sebe sa slike iz Kremlja, Melašon na neutralnost i izlazak iz NATOa… Kandidati su bili zaposleni ove sezone više na privatnim biografijama nego na težnji približavanju građanima. Poprilično statično i gotovo pred sam foto-finiš kampanje, Emanuel Makron, elitistički sa svojom suprugom, stupa na raskošni podijum nalik na bokserski ring. Sam je na njemu, ali se bori protiv mnogih. Le Pen mu diše za vratom i pokušava da trči što brže ne gubeći nadu u pobjedu prvog kruga, jer kako i sam kaže “predviđanja vas lažu”. Postavljamo si već dugo pitanje, da li je ovog puta Le Pen spremna da osvoji titulu ko-kneza Andore, ili treba da čeka da još Prsluka požuti Jelisejska polja, baš onda kada uvenu i poslednje latice cveća? Odgovor na to pitanje nam je blizu, čak u prvoj knjižari. Mišel Uelbek, već pomenuti autor, ne skriva svoj nagon predviđanja. Neretko mu je to pošlo za rukom pa se otisnuo u još jednu eksperimentalnu avanturu.
“Godina je 2027. i Le Pen daje ostavku na mesto predsednice stranke, Zemur izaziva ili mržnju ili divljenje, a Emanuel Makron je veličanstvena politička životinja koja svetluca od početka njegovog meteorskog uspona”. Uelbekovo “Uništenje”, prepuno ovakvih isečaka iz budućnosti, vodi nas do zaključka da čak ni ovaj pisac ne misli da su Francuzi ogrezli u desnicu. Ovog puta najviše je desničarskih kandidata do sad, i protiv njih se bori ideološki klizač na ledu – Emanuel Makron. Ako je u Srbiji bila borba između suverenista i globalista, u Francuskoj je to ideološko-civilizacijska borba. Pojedini kandidati, poput Zemura, reći će da je ovo presudan izbor građana, oni biraju žele li Francusku Francuza ili nekih drugih “bezvrednih”, “ništavila” . Drugi će govoriti pak o ekonomiji i socijalnom osiguranju, čemu pribegava, sada umerena kandidatkinja desnice Marin le Pen. Nakon Zemurovih reči, na
prečac nam se učini da je Le Pen otplovila daleko od luke na moru izgubljenih prilika koju je izgradio njen otac, antisemita, rasista, homofob i na kraju, bivši političar.
Iako pokušava da ideološke nesuglasice stavi po strani, rasistički narativ koji se da čuti u nastupima glavne Makronove suparnice, je stavlja u poziciju lošiju od političara koji se davno proglasio evropskim liderom. “Republika u pokretu” je partija koja je doživela bajkoviti uspeh na prošlim izborima, a od tada je uspela da svojim socijalnim reformama izvede mase ljudi na ulice, da slika Monmartra u drugoj deceniji ovog turobnog veka, osvane okovana daskama i zaštitnim ogradama. Radnička prava su gotovo iščezla novim zakonom koji omogućava lako otpuštanje radnika. Zakonodavstvom je potpuno zavladala neoliberalna ekonomska svita, dakle, kompanije. No, Makron nikada nije bežao od elitizma, zato je i svoju ideologiju nastojao centrirati. No, ako pristanemo na Uelbekovu ekskurziju u budućnost, sve ove, sa stajališta leve strane, negativne karakteristike njegovog mandata, pašće u vodu. Kriza je dovela do toga da će se birati manje zlo. Ili bar predvidljivije. Za veliku većinu Francuza Makron čak ni ne spada u kategoriju lošeg. Bogati vladaju društvom, a oni žele manje poreze, zato žele i Makona. Ideološka tvrđava koju je oko sebe izgradio Melašon, ovoga puta brani njegovu čast ali ga zatvara i u tamnicu još jednog poraza.
Po svim procenama, takav će ostati i koncept Šeste republike i suverene Francuske
daleko od NATOa. Možda najviše zapostavljena kampanja, i to ne voljom medija ili građana,
jeste kampanja konzervativke Valeri Pekres. U početku nametana kao kompromis, a sada kao još jedna izgubljena šansa. Kako sama govori, spoj Margaret Tačer i Angele Merkel, nije našla autentično mesto na političkom nebu Francuske. Ideje su joj kompromisne, ali opet poprilično desne i konzervativne. Liberalna je samo u ekonomiji. Na svu lošu pozicioniranost u istraživanjima, Pekres je i zaražena COVID-om morala da radi od kuće. Makron je sve bliži pobedi, ali ne u prvom krugu. Desni metež onih koji otpadnu do drugog kruga, stvara mu glavobolju, dok Le Pen naglašava “ja sam feniks, dižem se iz pepela”. Kad bi Uelbek pogrešio, i Sartr se probudio u Francuskoj sa “svojim istinskim identitetom” on bi rekao, “ne znamo šta želimo, a opet smo odgovorni za ono što jesmo – to je činjenica.”
Autor: Srđan Radanović
