Category: Vesti

Poznati alžirski pevač Mohand Buhalem državljanstvo Francuske je dobio u decembru prošle godine i u potpunosti je spreman da iskoristi svoje biračko pravo, jer kako kaže, u Alžiru su izbori unapred određeni. Po njegovim rečima, Alžir je diktatura. Buhalem je politički aktivan u svom gradu, i poslednjih meseci se aktivno borio za vraćanje prava na izbor u Francuskoj, a u vezi sa vakcinisanjem. Istakao je da se ne protivi vakcinisanju, ali slobodnom, bez teranja ili obaveze. Francusku, iako istorijski ogrešenu o alžirski narod, vidi kao demokratsku državu koja nudi slobodu, a sada je potrebno da povrati njen pun kapacitet. Svoju ideološku poziciju pripisuje levici, i još uvijek razmišlja koji kandidat je najbolji za
Francuze, uključujući i njega. Pažnju mu privlače Melašon i Idalgo, ali se ne slaže u svemu sa
njihovim programima i katkad retorikom, ali podvlači da bi desničarski pobednik bio propast za društvo.

Autor: Srđan Radanović

Narasle tenzije i podrška sve većoj autonomiji Korizike, samo su estetski smirene posetom
ministra unutrašnjih poslova Žeralda Dermanina i razgovora sa tamošnjim predsednikom
Izvršnog veća Žilom Simeonom. Ministar je najavio da će pregovori početi u prvoj sedmici aprila u Parizu, a sporazum mora biti zaključen pre kraja 2022. godine. Emanuel Makron je osudio svaki vid separatizma. Istakao je da Korzika može dobiti pravo na “evolutivnu autonomiju“, ali ne i nezavisnost.

Autor: Srđan Radanović

Dobre vesti za La France Insoumise jeste ta što se njihov predsednički kandidat u anketama
popeo na 11,3% podrške, ali ni Marin le Pen ne zaostaje previše za Makronom, čime se drugi
krug izbora za pojedine kandidate, uključujući i Melašona, čini nedostižnim. Najavljujući nedeljni marš za Šestu republiku, Žan-Lik Melašon bio je optimističan i istakao mogućnost da će zajedno sa svojom strankom uskoro dostići 20% podrške.

Autor: Srđan Radanović

Valeri Pekres se obratila skupu nekoliko hiljada mladih u Tuluzu. Pre nego što je pozvala građane da veruju u francuski izborni sistem i da se ne predaju bez borbe, naglasila je
potrebu da se odbace oni programi koji vode u ekonomsku propast Francuske, i da se izabere njen ispravan put kojim će voditi francusko društvo u krizi. Insistirala je na nekoliko segmenata njenog programa: demokratija, suverenitet, pravda, bezbednost i mladi ljudi. Nekoliko puta je spomenula činjenicu da su mladi ljudi pokretačka snaga razvoja i društva i države i da će briga o mladima biti fokus njenog predsjedništva. Poručila je mladim ljudima da ne dozvole da ih neko uveri u to da su izbori već rešeni. Istakla je da se ništa ne završava pre izbornog dana.

Autor: Srđan Radanović

An Idalgo, aktuelna gradonačelnica Pariza iz redova socijalista, u intervjuu za Closer, dala je insinuaciju koja ukazuje na razliku godina izmedju Emanuela Makrona i njegove supruge.
Kako bi kritikovala aktuelnog predsednika, An Idalgo, ovoga puta napala je i njegov privatni život, odnosno njegovu suprugu Brižit Makron. Idalgo je se tokom intervjua osvrnula na razliku od sedam godina između nje i njenog supruga, navodeći da ne vidi problem u tome, ali da za razliku od drugih, nikada ne bi mogla da se zaljubi u tinejdžera. Ovom izjavom je indirektno govorila o dvadeset i četiri godine, koliko je razlika u godinama između Makrona i Brižit. Iako vrlo jaka na rečima, brojke na anketama pokazuju nešto drugačiju situaciju. Idalgo mesec dana pre prvog kruga izbora, prema predizbornim anketama, i dalje ima samo 3% glasova.

Autor: Dragana Vasić

Predsednik Emanuel Makron je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izrazio izuzetnu zabrinutost zbog trenutne situacije u Mariupolju, grad na jugoistoku Ukrajine koji je bombardovala ruska vojska. Makron je pozvao na prekidanje opsade grada i humanitarni pristup. Tokom ovog novog telefonskog razgovora dva državnika, koji je kako se navodi trajao nešto više od sat vremena, Makron je ponovo zahtevao hitno uspostavljanje primirja u Ukrajini, saopšteno je iz predsedništva.

Ruski predsednik Putin je iskoristio priliku da u toku razgovora, optuži Ukrajinu za brojne ratne zločine, uveravajući da snage iz Moskve čine sve što je moguće da ne gađaju civile. Putin je pažnju skrenuo na brojne ratne zločine koje svakodnevno počine ukrajinske snage bezbednosti i ukrajinski nacionalisti, naročito raketne i artiljerijske napade na gradove Donbasa. U pitanju je istočni deo Ukrajine na ruskom govornom području, koji je delimično kontrolisan od strane proruskih separatista, koje podržava Moskva. Ruske oružane snage čine sve što je moguće da sačuvaju živote civila, posebno uspostavljanjem humanitarnih koridora za sprovodjenje njihove bezbedne evakuacije, navodi Kremlj.

Autor: Dragana Vasić

Portparol francuske vlade, Gabrijel Atal izjavio je da sankcije imaju za cilj da rat u Ukrajini previše košta Vladimira Putina i da zbog toga bude primoran da od njega odustane. Ističe da je cilj je da se poveća cena ovog rata tako da Vladimir Putin u nekom trenutku bude primoran da revidira svoje proračune, jer je već vidljiv uticaj sankcija na Rusiju. Može se videte potpuni pad ruske rublje, a moskovska berza je zatvorena već nekoliko nedelja. Dodao je i da će Emanuel Makron ponovo razgovarati sa šefom Kremlja, Vladimirom Putinom i to već danas.

Autor: Dragana Vasić

Fransoa Oland, bivši predsednik Francuske ocenio je da svi planovi programi predsedničih kandidata potpuno usporeni trenutnim ratom u Ukrajini. Izjavio je da svi vrlo dobro znamo da će ekonomski biti mnogo teže, da će biti mnogo veća inflacija kao i da će biti velikog javnog duga. Kada su određivani baš ovi izborni datumi, niko nije ni slutio da će se sve odvijati u ovakvim okolnostima, istakao je Oland. Ali ističe da su pitanja koja se postavljaju, kao posledica aktuelnih dešavanja, izuzetno ozbiljna i baš zahvaljujući tome je moguće predizbornu kampanju podići na jedan viši nivo.

Fransoa Oland, koji je i sam bio u iskušenju da se uključi u trku za mesto predsednika, kao bitna pitanja je naveo Evropu, strategiju NATO-a, odbranu, energetsku nezavisnost i tranziciju u uslovima klimatske krize.

Autor: Dragana Vasić

Na televizijskom kanalu France 2 stavove su suočili predsednički kandidati Zemur i Žadot. Debata je trajala nešto više od pola sata i odisala je napetošću i neretko teškim optužbama. Žadot je uporedio Zemura sa Filipom Petenom i dodao bi pre “oslobodio Petena nego što bi gradio Evropu koja omogućava ravnotežu snaga”. Zemur mu je odgovorio da je Žadot “saveznik islamista u borbi protiv Jevreja” i nazvao ga “antisemitom”.

Zemur je ocenio da Evropska unija treba da skine sankcije Poljskoj zbog nepoštovanje vladavine prava i da im dodatno treba finansijski pomoći zbog priliva migranata iz Ukrajine. S druge strane Žadot je ponovio da je Putin “ratni zločina” i da se nada da će on (Putin) i njegovi saučesnici odgovarati jednog dana pred Međunarodnim sudom pravde. Dvojica kandidata su se raspravljali i o temi koliko je potrebno da se izdvoji za finansiranje vojske.

Autor: Nikola Perišić

Posle nedavnih nemira na Korzici, ta tema postaje jedna od vodećih u predizbornoj kampanji. Svoj stav o tome je iznela i gradonačelnica Pariza Idalgo. “Zalažem se da Korzika ima poseban status, sličan onome koji ima Polinezija. Najavu ka Autonomiji Korzike ocenila je kao “zanimljiv put”, dok o ravnopravnosti korzikanskog i francuskog jezika nije želela da se izjasni.

Govorila je i problemu skoka cena nekretnina. Istakla je da potrebno izgraditi više stanova kako bi se cena snizila. Smatra da je potrebno izgraditi 150 000 stambenih jedinica, od koji bih 60 hiljada bilo za socijalne kategorije. Uz to, predlaže tzv. “stambeni štit” koja podrazumeva dodatnu pomoć za porodica koja više od 30% svojih prihoda troše na kiriju.

Autor: Nikola Perišić