Predsednički kandidat Nikola Dipon-Enjan predlaže da se usvoji Alternativni evropski ugovor koji bi usvojila “zajednica slobodnih država” što bi doprinelo reformi Evropske unije. “Vraćamo državama njihovu suverenost u smislu granica i budžeta. Zaključio je da je ovakav sistem EU neodrživ, ali da je Velika Britanija napravila grešku kada je napustila Evropsku zajednicu i sada je “ostrvo koje tone”.
Poručio je da svoju snagu bazira na 1,7 miliona glasova koliko je dobio 2017. godine i da je odlučuje za kandidaturu bila želja da prekine manipulaciju koja je započeta sa epidemijom virusa COVID-19. Sebe je ocenio kao degolistu i borca za demokratiju, i ponovio zamerku što Makron neće učestvovati u debatama do drugog kruga.
Kandidatkinja Republikanaca Valeri Pekres kritikovala je predsednika Makrona zbog njegove odluke da ne učestvuje u predsedničkim debatama. Ona je izjavila da je demokratski veoma opasno to što aktuelni predsednik ne želi da se suoči sa svojim protivnicima, te da bi to moglo dovesti do frustracije među glasačima. Ona je upozorila i da će to uticati na legitimitet aktuelnog predsednika ukoliko bude ponovo izabran. Makron je nakon proglašenja svoje predsedničke kandidature izjavio da će kampanju voditi onoliko koliko bude bio u mogućnosti, u skladu sa vanrednom situacijom u Evropi usled rata u Ukrajini. Za sada njegova kampanja nije zakazala ni jedan događaj do 2. aprila, a ni eventualnih debata sa drugim kandidatima nema na vidiku.
Nakon dva televizijska nastupa, predsednički kandidat Erik Zemur otkazao je nekoliko poseta tokom kampanje. Spekuliše se o mogućem Zemurovom umoru, međutim iz njegovog izbornog štaba naglašavaju da je “Zemur odmoran” i da “želi da se usredsredi na finiš kampanje”.
Žerald Darmanin (Gérald Moussa Darmanin), ministar unutrašnjih poslova Francuske, posetiti će Ajačo (Ajaccio) kako bi uspostavio red i pozabavio se pitanjem koje izvršna vlast odbacuje. U jeku predsedničke kampanje, došlo je do izbijanja demonstracija koje su prerasle u nerede, neretkog nasilja na Korzici zbog čega je predsednik Makron odlučio da razbije tabu i otvori put za istorijsku tvrdnju nacionalista – ostrvsku autonomiju.
Proteklih dana na ostrvu duge istorije separatističkog nasilja, Korzici, došlo je do napada na državne institucije, paljenja javne poreske upave, protesta u kojima su se demonstranti sukobili sa pripadnicima policije. Povod za ovakve događaje bio je pokušaj ubistva korzikanskog ekstremnog nacionaliste Ivana Kolona od strane jednog osuđenika u zatvoru na jugu Francuske. Zvanični poziv za demonstracije pozvao je na ’’istinu i pravdu za Ivana, slobodu za patriote i priznanje korzikanskog naroda’’.
Demonstracije koje su prerasle u nerede, povod su za dvodnevnu posetu ministra Darmanina. U intervjuu koji je ministar dao za Corse Matin ističe se spremnost da se ide sve do autonomije. Nakon ovakve izjave usledilo je pitanje šta autonomija znači, ali će se o razjašnjavanju kontura scenarija tek govoriti. Kako prenosi Le Figaro, ako bi scenario bio uspešan to bi značilo da će se državna ovlašćenja sprovoditi samo u suverenim oblastima; policija, pravosuđe i vojska dok bi lokalna izvršna vlast bila slobodna da odlučuje o pravilima u oblasti ekonomije, zdravstva i socijalnih pitanja.
Dolaskom na vlast, predsednik Makron je bio protivnik svim zahtevima koji su pristizali od strane Žila Simeonijia (Jill Simeoni), zastupnika autonomije Korzike na čijem je čelu od 2015. i koji smatra da se Francuska igra vatrom time što pdbija zahteve za veću autonomiju Korzike. Međutim, događaji poput skorašnjeg pomenutog primoravaju Makrona da promeni paradigmu kojom se do sada vodio. Potreba za rešenjem osetljivog i komplikovanog korzikanskog pitanja je neminovna. Ministar unutrašnjih poslova Darmanin je izrazio želju da ’’otvori ciklus razgovora bez presedana’’ sa lokalnim zvaničnicima i važnim ekonomskim akterima, ali pre toga mora dođi do smirenja situacije.
Uz podršku nacionalista i dela lokalne desnice, autonomija Korzike bi mogla da oživi. Demonstranti su uspeli za sedam dana ostvariti veći napredak nego političke struje za sedam godina koje su na strani autonomije, ističe predstavnik departmana Haute-Corse, Mišel Kastelani (Michel Castellani) . Ova tema je prestala na neko vreme da bude glavna tačka sporenja u političkoj klasi, ali njeno oživljavanje moglo bi dostići nivo nekadašnje debate među jakobincima i decentralizatorima, prenosi poznati francuski list Le Figaro.
Predsednički kandidat Žan Lasal najavio je mogućnost povlačenja predsedničke kandidature. Rekao je da neprestano razmišlja o povlačenju kandidature i da će uskoro doneti odluku o tome. S druge strane francuska javnost smatra da bi to bio presedan. Naime, kada Ustavni savet usvoji listu kandidata, ta lista se ne može menjati. Francuski pravnici i politikolozi ne isključuju mogućnost da Lasal ne učestvuje u kampanji, ali kao nemogućim ocenju da se ne nađe na glasačkom listiću 10. aprila.
Ipak, Ustav nije predvideo ovu mogućnost i samim tim nije definisana ova situacija. Da li će Lasal ostati u izbornoj trci i da li će učestvovati u kampanji trenutno nije najjasnije, ali sigurno da bi ovakav potez izazvao pažnju i uticao na čitav izborni proces.
Predsednik Francuske Emanuel Makron obišao je jedan prihvatni centar i tom prilikom je poželeo dobrodošlicu ukrajinskim izbeglicama. Makron je izbeglicama iz Ukrajine obećao da “će učiniti sve da zaustavi rat u Ukrajini”. Naglasio je da Francuska ima kapaciteta da primi najmanje 100 000 ljudi iz Ukrajine i da ih je do sada primljeno oko 15 hiljada. Dodao je da ne samo da postoje kapacite za primanje ljudi, već i da je to dužnost. Na kraju je ocenio da se Francuska tokom krize u Ukrajini ponela veoma solidarno.
U sinoćnim satima na francuskoj nacionalnoj televiziji TF1 sastali su se osam od dvanaest kandidata. Program nije bio u vidu debate, već su predstavnici stranaka odgovarali na postavljena pitanja ove televizije. Emisija je dobila naziv po ugledu na rusko-ukrajinski sukob, koji je ujedno i bio jedna od glavnih tema ove večeri. Takođe, ovaj sastanak je poslužio za druge kandidate da komentarišu i kritikuju prisutnog Makrona, kao i da iznose svoje ideje i vizije u odnosu na predsednikove.
Makron je po pitanju ove goruće teme rata izjavio kako pokušava da stavi tačku na taj sukob. Želi da zaustavi rat bez vođenja istog, kao i da se prekid vatre između ove dve države što pre obistini. Dao je do znanja da je voljan da poželi dobrodošlicu najmanje 100.000 izbeglica. Kako bi ova odluka direktno uticala na narod Francuske, sproveo je i ¨hitne mere¨: 15 centi jeftinije gorivo, ¨plan otpornosti koji je još uvek u razvoju¨, kao i one ¨dugoročne planove¨ koji obuhvataju ponovno pokretanje nuklearne energije, jačanje evropskog suvereniteta i nezavisnosti. Istakao je kao zaključak da je glavni odgovor na sve probleme rad i ekologija. Po pitanju drugih tema kao što su autonomija, zdravlje, školovanje, kultura i istraživanja, naveo je da su to teme koje će biti glavni cilj za budućnost, na kojima se nada da će moći da radi i ¨sutra sa svojim konkurentima.¨
Marin le Pen je stava da želi da zaštiti svoj narod, bilo da je to od teške situacije u zemlji do možda pogrešnih političkih izbora u prošlosti. Kandidatkinja je istakla kako joj je najveća želja mir u Ukrajini i osudila je invaziju na ovu zemlju koja se trenutno sprovodi, ali ne idući toliko daleko da Putina okarakteriše kao ¨diktatora.¨ U prilog sankcijama Rusije istakla je potencijalni kolaps francuske ekonomije. Promoviše energetsku nezavisnost, kao i ideju kojom se vodi od septembra prošle godine- sniženje goriva za 5,5%, kao i ukidanje povećanja poreza. Le Penova se takođe zalaže za odlazak u penziju sa 60 godina, pod određenim uslovima.
Valeri Pekres se zalaže za menjanje politike radi ojačavanja države, predlaže ¨stratešku i evropsku autonomiju.¨ Njeno rešenje rusko-ukrajinskog sukoba ne proizilazi iz pristupanja Ukrajine EU, već kroz ¨evropsku perspektivu¨ koja je data Kijevu. Na nacionalnom nivou, Pekresova je osudila nekontrolisanu imigraciju i kupovinu moći. Obećala je da će obnoviti autoritet nacije i održati prosperitet prevrednovanjem rada. Spomenula je i smanjenje poreza, kao i odlazak u penziju sa 65 godina. Pekresova svoje ideje vidi kao novitet posle ¨pet godina stajanja u mestu,¨ aludirajući na Makronov mandat kog je okarakterisala kao ¨iluzionistu koji obećava nešto što neće sprovesti.¨
Erik Zemur je odmah osudio invaziju na Ukrajinu kako bi otklonio svaku sumnju da podržava Putina, ali je dodao kako ne želi da udovoljava drugima vređajući ga. Spomenuo je blokadu cena goriva, kao i odlazak u penziju sa 64 godine. Jedna od glavnih ideja kojima će se voditi biće smanjenje poreza. Takođe nije mogao da ne prokomentariše svoju konkurenciju, izjavivši kako su lažljive izdajice. Obratio se narodu sa rečima: ¨Ja vas neću izdati!¨
Melanšon je po pitanju rusko-ukrajinskog rata stao na stranu svojih ¨nesvrstanih,¨ aludirajući kako on upozorava na potencijalni sukob još od 2014. godine. Na nacionalnom nivou rekao je da će stati na put nuklearnim elektranama i kako želi da blokira rast cena osnovnih životnih namirnica. Zaključio je da je tržište u haosu, da je neophodno obnoviti ljudsku volju u svim poljima, kao i da je nov svet u Francuskoj moguć.
Što se tiče trenutnog rata, Žado je jedan od najofanzivnijih kandidata po pitanju Vladimira Putina. Želi da pošalje oružje za ¨herojski otpor Ukrajinaca¨ protiv ruskog ¨diktatora.¨ Želi da izgradi obnovljive izvore energije gde god je to moguće: ¨Bolje zavisiti od vode, sunca i vetra nego od Vladimira Putina.¨ Ekolog je pozvao Francuze da izađu masovno na izbore, da mogu da naprave promenu svojim glasom, kao i da on i njegova stranka neće izneveriti Francusku. ¨Zeleni glas je glas života.¨
¨Nisam došao da vam kažem kako je život težak, odgovor znate po svojim novčanicima¨- započeo je svoje izlaganje Rusel. Što se tiče aktuelnog sukoba, brine ga najviše potencijalna ekonomska kriza u Francuskoj. Za razliku od svojih suparnika Rusel se ne zalaže za sankciju nuklearne energije, već nju vidi kao neophodnu stavku za ¨sopstveni energetski suverenitet.¨ Zalaže se za odbranu francuske ekonomije i ukazao je kako je Francuska država ¨dostojanstvenog rada, plata i života.¨
Kandidatkinja Idalgo se na početku predstavila kao republikanska, evropska žena, te na temu o rusko-ukrajinskom sukobu odgovorila kako uvek treba da biramo mir u državi i demokratiju pred diktatorima. Na nacionalnom nivou, gradonačelnica Pariza želi da vrati veru u srednju i radničku klasu, obećava državu u kojoj pošten rad može da omogući dostojanstven život. Promoviše obnovljive izvore energije jer to ¨dugujemo našoj deci.¨
Valeri Pekres, kandidatkinja na čelu Republikanaca, zatražila je javnu debatu sa Marin le Pen, sličnu onoj koja se odigrala prošlog četvrtka kada se sukobila sa Zemurom. Pekresova smatra da je nakon dva sata polemisanja sa Zemurom na nacionalnoj televiziji uspela da ¨dekonstruiše stavove svog sagovornika po pitanju imigracija i islamista.¨ Ona želi da ponovi vežbu u duelu sa kandidatkinjom Nacionalnog saveza, koja je ovaj poziv odbila. Ova stranka je jasno iznela svoj stav: ¨S obzirom na to kakav je naš izborni nivo, nećemo ulaziti u debate ni sa Zemurom, ni sa Valeri Pekres, kao ni sa Melanšonom.¨ Le Penova i dalje ima veliku prednost u glasovima prema anketnim istraživanjima.
Ova odluka nije prošla nezapaženo kod Valeri Pekres. Tokom predstavljanja svoje stranke jutros u Parizu prokomentarisala je kako le Penova beži od debate i suočavanja, dok je Pekresova jasno pokazala kako nema nikakav problem da se suoči sa bilo kim, što je dokazala u debati protiv Zemura.
Premijerno danas u 20:20h na nacionalnoj televiziji TF1 sastaće se Idalgo, Makron, Zemur, Pekres, le Pen, Žado, Melanšon i Rusel u emisiji pod nazivom ¨Francuska pred ratom¨. (La France face à la guerre). Urednik Žindr je objasnio za Figaro da je forma emisije takva da nema ni debate ni konfrontacije kandidata, već će oni ¨pratiti stavove drugih tokom cele večeri po pitanju krucijalnih problema.¨ Kandidati sa svojim timovima nisu propustili da kritikuju ovakvu formu emisije, čak su se oglasili i oni koji nisu pozvani u istu, kao što je Lasal. Kandidat pokreta Resistons izjavio je za Evropu 1 kako u ovom programu TF1 jasno vidi ¨prezir klasa¨ i da ga ostali kandidati za predsednika smatraju za nesposobnog i manje vrednog.
Premijer Francuske Žan Kasteks predstavio je plan po kojem se od 1. aprila smanjuje cena benzina za 15 centi. Ovakva odluka je naišla na kritiku opozicionih predsedničkih kandidata, pre svega Valeri Pekres, koji postavljaju pitanje zašto se ta odluka uvodi od 1. aprila i ocenjuju je kao “izbornu meru”. S druge strane Idalgo i Rusel su saglasni da je takva odluka zakasnela i da neće biti dovoljno efikasna. Procenjuje se da će ovakva odluka Francusku koštati oko 2 milijarde evra.
