Ekološki kandidat Janik Žado kritikovao je protivkandidata Žan-Lika Melanšona, jer se protivi uvođenju sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini i isporuci oružja Ukrajincima. Takođe, kritikovao je i njegov stav da Francuska treba da vodi nesvrstanu politiku tokom sukoba Rusije i Ukrajine.
Žado je ocenio da Melanšon pokušava da bude Žan Žore, francuski pacifista koji je ubijen uoči Prvog svetskog rata u leto 1914. godine. Ipak, Žado dodaje da se “Žore okreće u grobu kada vidi Melanšona”. Zatim je dodao da “Vladimir Putin čini ratne zločine, a saučesnik mu je Melanšon”.
Zaključio je da Evropska unija treba da pokaže koliko je čvrsta i da se istraje u pomoći Ukrajinci, jer “Putin ne ratuje protiv Ukrajine, već protiv čitavog civilizovanog sveta”. Takođe, smatra da treba razmotriti uvođenje embarga na uvoz ruskog gasa.
Kandidat Neukrotive Francuske (La France Insoumise, LFI) započeo je svoj govor osvrćući se na rat u Ukrajini. “Stop ratu, stop invaziji Ukrajine, dole sa vojskom koja je napada” izjavio je pre nego što je izrazio svoju solidarnost sa ukrajinskim narodom i Rusima koji odbijaju rat i hrabro mu se protive. “Vladimir Putin je započeo novi svetski poredak zasnovan na sili” i on je “jedini odgovoran” jer je “odlučio da donese ovu odluku” rekao je Melenšon. “Oni koji su započeli ovaj rat od nas mogu dobiti samo prezir i neumoljivu mobilizaciju radi njihovog poraza” rekao je, dodavšoi da “analiziranje i razumevanje ne znači relativizovanje”. “Ukoliko me budete izabrali kao predsednika Republike to ću da otelovljujem: nesvrstanu Francusku koja ne prihvata oružano nasilje”.
Melenšon je nastavio priču o Ukrajini smatrajući da su “sve strategije koje smo zamislili u ovakvom slučaju, gde smo mi, francuski narod, rekli da Evropa nikada više ne može biti pozornica za ratove i operacije izvrnute su naglavačke”. “Način na koji sagledavamo međunarodne odnose mora biti ponovo promišljen, ne prihvatajući ni vojnu, ni diplomatsku eskalaciju, ne prihvatajući jedan svetski poredak u kojem je na jednoj strani NATO, a na drugoj, jedan rusko-kineski blok, unutar kojeg bismo bili uvučeni u apsurdan rat, u takmičenje, hladni rat bez ikakvog smisla”. Odgovarajući na svoje kritičare Melenšon kaže: “Imam dosije: upozoravao sam deset godina na sav glas da će biti problema u Ukrajini. Zapitajte se gde su bili ovi ljudi koji danas drže govore i pričaju krupne priče kada smo ih upozoravali, šta su govorili? Šta su radili? Ništa! Osim što me karikiraju. Jer se nisam uskladio sa željama SAD-a, stoga sam, u njihovom uskom ograničenom rezonovanju, bio za drugi tabor. Ne! Ja sam nesvrstan, ti si nesvrstan. Mi smo nesvrstani. Odlučujemo od slučaja do slučaja šta nam se čini pravednim, a šta nepravednim”.
Žan-Lik Melenšon se takođe obavezao da će, ako bude izabran, “da se konsultuje – što nikada nije učinjeno – najmanje jednom godišnje sa Narodnom skupštinom u slučaju sukoba” i da će “održavati korpus profesionalnih diplomata koji su danas ponos naše zemlje i najefikasnija mreža na svetu”. Dalje navodi da se “zahtevanje prekida vatre i povlačenje ruskih trupa ne može odvojiti od fundamentalnog problema koji se ovom prilikom postavlja, a to je granična bezbednost”. Ovo pitanje ga dalje vodi ka tome da predloži otvaranje “nacionalne diskusije o nuklearnom razoružavanju sveta. Bili bismo spremni da takođe, u opštem dogovoru, sprovedem razoružavanje”, rekao je Melenšon, pre nego što je precizirao: “Naravno ne prvi. Naravno ne pre svih. Ali bili bismo spremni da imamo ovu raspravu i da organizujemo razoružavanje sa ostalima”.
Zalaže se za povećavanje broja instalacija koje koriste obnovljive izvore energije, pre svega energije vetra: na Atlantskoj obali “ montiraćemo koliko god je potrebno, koliko god brzo potrebno, kako bi se u potpunosti suočili sa opasnošću koju predstavlja komercijalna upotreba nuklearne energije” dodao je, ističući privrženost “izbacivanju nuklearne energije i stopostotnom prelasku na obnovljive izvore”.
Osvrnuo se i na izjavu Makrona u pogledu reforme školstva, konkretno po pitanju mogućnosti davanja veće autonomije direktorima škola, pre svega u oblasti zapošljavanja i organizovanja rasporeda u školama. “Nema ni govora. Javno školstvo ostaje školstvo svih i država ostaje ta koja daje diplomi nacionalnu vrednost”. Nastavlja, dodajući da se zalaže za “prekid trule politike kompromisa, aranžmana, gde obećamo jednu stvar, radimo drugu”.
Predsednički kandidat Erik Zemur svoju kampanju je počeo konvencijom u Tulonu. Posebno je zanimljivo što je konvenciji prisustvovala i nećakinja Marin le Pen koja je Zemuru uputila javnu podršku.
U uvodnom delu obraćanja Zemur se osvrnuo na to da predstavlja novu političku snagu u Francuskoj. Kao veliki uspeh označio prikupljanje oko 720 potpisa za kandidaturu. “Svima smo nametnuli naše teme, svim kandidatima. Mi smo najveći događaj ovih izbora. Branili smo Francusku kao niko do sada”, ocenio je Zemur.
Nezaobilazna tema bila je i ukrajinska kriza. Zemur smatra da “Francuska treba da bude sila ravnoteže”. Dodao je da francuska treba da pošalje logističku, finansijsku i medicinsku pomoć Poljskoj i Mađarskoj kako bi se lakše izborili sa prilivom migranata iz Ukrajine.
Na pomen kandidature Emanuela Makrona prisutni su krenuli uvredljivo da skandiraju trenutnom predsedniku Francuske, što je kod Zemura izazvalo osmeh. Zatim je sledećim rečima opisao Makrona. “Francuska našeg detinjstva imala je bolji mir i blagostanje. Makron zatvara oči pred vašim strahovima. On živi u svetu bez roditelja i dece, a to nije naš svet. Mi volimo našu decu i unuke”. Na kraju izlaganja uputio je pitanje Makronu: “Kad ćeš se zainteresovati za cenu goriva, kad litar bude bio pet evra”.
Procenjuje se da je oko 8 000 ljudi prisustvovalo početku kampanje Erika Zemura.
Kremlj je saopštio da je predsednik Rusije Vladimir Putin odbio mirovni sastanak u Černobilju koji predložio Emanuel Makron. Međutim, Putin želi pregovore i smatra da treba da se održe u video formatu ili u nekoj trećoj državi. Putin je naglasio da se zalaže za nastavak pregovora sa ukrajinskom stranu.
Iz Jelisejske palate su saopštili da je Makron upozorio Putina da je spreman da uskoro uvode nove sankcije Rusije. Ipak, nije saopšteno šta to podrazumeva i da li je Makron spreman da ograniči uvoz ruskog gasa i nafte. Ponovljeno je da te sankcije nisu usmerene na borbu “protiv Rusije, već kako bi se promenili proračuni Vladimira Putina”.
Predsednik Srbije aleksandar Vučić gostujući na Kurir televiziji rekao je da je imao još jedan telefonski razgovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Makron je tom prilikom rekao “da Ukrajina neće ući u Evropsku uniju pre Srbije, kao niti bilo koja država”. Vučić je zaključio da Makron vidi Srbiju kao strateškog partnera i prioritet za ulazak u Evropsku uniju. Osim krize u Ukrajini i evropskim integracijama Srbije, dvojica šefova država razgovarali su i o ekonomskoj saradnji i bilaterlnim vezama.
Predsednička kandidatkinja Marin le Pen kritikovala je stavove i izjavu protivkandidata Erika Zemura.
Le Penova se nije saglasali sa izjavom Erika Zemura da je rat u Ukrajini “skrenuo pažnju sa velikih pitanja za Francusku”. Po mišljenju Marin le Pen Francuska treba da se suoči sa ukrajinskom krizu, ali i da istovremeno nastavi da rešava svakodnevne probleme Francuza.
Le Penova je ponovila da se protivi oružanim sukobima u Ukrajini i da je neophadno problem rešiti na diplomatski način. Dodala je da je potrebno dobro razmisliti o uvođenju sankcija Rusiji kako to ne bi za posledicu imalo ekonomski kolaps Francuske.
Ministar javnih finansija Olivije Duso ocenio je da je upitan kvalitet predsedničke debate koja se održava sa 10 ili više kandidata uoči prvog kruga predsedničkih izbora.
Dalje navodi da je najvažnija debata sa građanima, a da predsednika za to ima na raspolaganju pet godina. “Nisam siguran da je debata sa 10 i više ljudi najkorisnija i najefikasnija”, zaključio je ministar Duso.
Podsećanja radi tokom predizborne kampanje 2017. u debati pred prvi krug glasanja učestvovalo je 12 kandidata. Konačan broj predsedničkih kandidata za izbore 2022. godine saopštiće predsednik Ustavnog saveta u ponedeljak u podne.
Kandidatkinja na čelu Republikanske partije zabrinuto je izjavila da ona i njena stranka ˝gube u bici komunikacije.˝ Tvrdi da je već nekoliko nedelja unazad meta Zemurovih pristalica na društvenim mrežama, kao i na televizijskim programima: ˝Moja kandidatura je ismejavana danonoćno. Bilo da upalim televizor ili se ulogujem na Tviter, ne vidim ništa drugo osim lošeg glasa o sebi.˝
Opozicija je mesecima kritikovala Emanuel Makrona kako vodi kampanju o državnom trošku, kao i da svoju funkciju predsednika koristi za partijske svrhe. Postavlja se pitanje zloupotrebe javnih resursa tokom njegove ponovne kandidature: Odakle će dolaziti novac za putovanja predsednika, kao i drugih kandidata? Ovo pitanje se zapravo postavlja od jula prošle godine, datum na koji će se oslanjati Nacionalna komisija za troškove kampanje (Commission nationale des comptes de campagne) da kontroliše finansije kampanje kandidata.
Poslednji značajan sličan primer zloupotrebe finansija tokom kampanje datira iz 2012. godine, gde se Nikola Sarkozi vezuje za aferu Bigmalion. Sarkozi je navodno učestvovao u računovodstvenoj prevari, to jest u prikrivanju troškova političke kampanje iz 2012. godine, koji ne smeju da pređu 22 miliona evra. Kandidat ima pravo da potroši 16,8 miliona evra u prvom krugu, dok dvoje kandidata koji učestvuju u drugom mogu da potroše dodatnih 5 miliona. Francusko zakonodavstvo postavlja ograničenja ne samo u vezi ukupnih troškova već i na to ko koliko može da donira. Pojedinac može da donira maksimalno 7500 hiljada evra godišnje za partiju, a za predsedničke izbore 4600. Korporacije i drugi pravni entiteti ne smeju donirati novac kandidatima. Ovo pravilo je osmišljeno da bi sprečilo sticanje nepravičnog političkog uticaja kao i da bi se obezbedila jednakost šansi svih kandidata.
Ovog bivšeg predsednika prati glas i da je uzimao novac iz tajnog Gadafijevog fonda za svoju kampanju 2007. godine. Ova vest potekla je od francusko-libanskog biznismena Zijada Takijedina i još nekih zvaničnika iz Gadafijeve vlade. U pitanju je cifra od 5 miliona evra, za koju Sarkozi tvrdi da je dobio od prodaje dve slike.
Bivši predsednik Republikanske stranke (LR) Loran Voke kritikovao je Emanuela Makrona i ocenio je da je u pitanju “monarhičan i diktatorski model predsednikovanja”. Dodao je da je Francuskoj potrebno da prodiše i pronađe zdrav razum i da samo Valeri Pekres može “Francusku da izvuče iz arogancije.” Na kraju izlaganja je ocenio da Makron trenutnu krizu u Ukrajini koristi kako bi sebi podigao rejting.
