ŠOLC, SANČEZ I KOSTA PODRŽALI MAKRONA

Predsednici vlada Nemačke, Španije i Portugal Olef Šolc, Pedro Sančez i Antonio Kosta ocenili su delovanje Le Pen kao nedemokratskim. U oni su u izjavi za Mondo ocenili da je Evropi potrebna Francuska koja brani pravdu i suprotstavlja se autokratama kao što je Vladimir Putin. Dodao je da je potrebno očuvanje slobode i demokratije. Zaključuju da bi za Evropsku uniju bio poguban “još jedan bregzit”, jer je stvoren kolaps u Evropi.

Autor: Danijela Čorbić

MAKRON UPOREDIO GLASANJE ZA LE PEN SA GLASANJEM ZA TRAMPA I BREGZIT

Predsednički kandidat Emanuel Makron je u svojem poslednjem obraćanju građanima uočih nedeljnih izbora poručio da su izbori jako važni. Smatra da ne sme da se ponovi “američki scenario” kada je predsednik postao Tramp ili “britanski scenario” kada su građani Velike Britanije izglasali izlazak iz Evropske unije. “U nedelju se bira između napuštanja Evrope ili ne. Ostali smo jedinstveni tokom ovog teško perioda, to mora da se nastavi”, poručio je Makron.

Autor: Nikola Perišić

VREMEPLOV – DECENIJA ŠARLA DE GOLA I POČECI PETE REPUBLIKE

Kada govorimo o istorijskom kontekstu i rađanju Francuske Pete Republike neizbežno je ime njenog tvorca Šarla de Gola. Pobuna u Alžiru i borba za nezavisnost započela je 1954, a eskalirala do 1958. godine. Kriza je uzela maha, a francuska vojska je maja mesec 1958. godine formirala “Komitet javnog spasa“ koji je predvodio general Masi, koji 13.maja te godine upućuje poziv Šarlu de Golu da se vrati na vlast. Dva dana kasnije, De Gol je istakao da je spreman da preuzme vođenje Francuske. Početkom juna, postao je poslednji predsednik vlade Francuske Četvrte republike, a istovremeno je počeo da radi na novom Ustavu – Pete Republike.

Takav redosled događanja pružio je priliku De Golu da novi ustav kreira u skladu sa sopstvenom političkom vizijom. Heroj Francuske iz Drugog svetskog rata imao je veliku popularnost i bio omiljen u narodu. Bio je veliki kritičar “politikanstva“ i načina na koji su funkcionisale političke partije, koje neretko svoj lični interes stavljaju iznad interesa zemlje i smatrao je da je rešenje u snažnoj ličnosti šefa države koji će imati veća ovlašćenja. De Gol je imao stav da će apsolutna dominacija predsedničke figure biti garancija stabilnosti i moći države. Njegove ideje i danas su okosnica ustavnog položaja koje predsednik ima u Francuskoj. U tom periodu, krajem pedesetih godina prošlog veka, predsednički sistem nije mogao biti sproveden po principu koji je danas prepoznatljiv u političkim sistemima mnogih država.

Ustav Francuske Pete Republike je u sebi sadržao brojne elemente parlamentarnog režima, sve do Ustavne promene iz 1962. godine. De Gol je rizikovao odlučujuću da referendum o ovom ustavnom pitanju pretvori u plebiscit čime je doveo u pitanje svoju funkciju. Od tada će svi francuski predsednici biti birani na neposrednim izborima što će im omogućiti da crpe ogroman legitimitet i sačuvaju prevlast svoje funkcije.

Nakon izbora decembra 1958. koji su bili indirektni, 1965.godine održani su prvi direktni izbori, a glavni oponent De Golu bio je Fransoa Miteran koji će i u naredne tri decenija biti jedna od najvažniji političkih ličnosti Francuske. De Gol je te izbore pobedio sa 55,2% osvojenih glasova, naspram Miteranovih 44,8%.

Novi mandat doneo je podjednako uzburkana dešavanja, naročito na spoljnopolitičkom planu. Februara 1966. De Gol je nezadovoljan pozicijom Francuske, povukao svoju zemlju iz zajedničke NATO komande. Šestodnevni rat u Izraelu, kao i građanski rat u Nigeriji, bila su pitanja sa kojima se De Gol suočavao. Penzionisao se 1969. godine nakon poraza na referendumu o pretvaranju Senata u savetodavno telo. De Gol nije želeo da vlada bez podrške naroda. Na predsedničkim izborima pobedio je Žorž Pompidu koji je u drugom krugu „potukao“ Alaina Pohera, osvojivši 58,2 procenta spram 41,8% koliko je dobio Poher.

Ako govorimo o potencijalnim nedostacima pozicije predsednika u Francuskoj, onda je to svakako u slučaju kohabitacije ili nedovoljnog broja poslanika u parlamentu. Prvi koji je to osetio bio je treći predsednik Pete Republike Valeri Žiskar D’Esten koji je tu funkciju obavljao od 1974. do 1981. godine. D’Esten je na izborima 1974.godine sa 50,8% tesno pobedio Fransou Miterana sa 49,2% kome je to bila druga izgubljena predsednička trka. On je bio lider Nezavisnih republikanaca koja je bila manjinski partner u degolističkoj koaliciji. Suočen sa ovakvim uslovima nikada nije imao apsolutnu podršku parlamentarne većine, tako da nije mogao da odlučuje o svemu.

Takav položaj D’Estena uticao je da se na izborima 1981. ponovo susretne sa starim rivalom – Fransoom Miteranom, koji ga je ovog puta pobedio. Miteran je sa svojim sloganom “Mirna snaga“ uspeo da ostvari ono što mu nije pošlo za rukom prethodna dva puta. Sa dobijenih 51,8% posto podrške, Miteran se konačno uselio u Jelisejsku palatu i započeo svoj prvi sedmogodišnji predsednički mandat.

Autor: Damjan Macura

NAVALJNI PODRŽAO MAKRONA

Jedan od lidera opozicije u Rusiji Aleksej Navaljni optužio je kandidatkinju za predsednika Francuske Marin le Pen da je bliska sa Putinovim režimom i pozvao glasače da u nedelju poverenje daju kandidatu Emanuelu Makronu.

Autor: Nikola Perišić

LE PEN PRIZNALA DA DELI ISTU VIZIJU EU SA ORBANOM

Marin Le Pen je veliku podršku tokom kampanje dobijala od Viktora Orbana, premijera Mađarske. On je javno obznanio svoju podršku u predsedničkoj trci Le Penovoj u februaru ove godine. Trinaestog aprila, tri dana nakon prvog kruga predsedničkih izbora, Le Penova je istakla da ona i Orban dele istu viziju Evropske unije koja podrazumeva davanje većih ovlašćenja državama, a manje moći samoj Uniji. Ne samo da su bliski na osnovu ideološke orijentacije, već i po praktičnim merama i javnim politikama. Zapravo, bolje reći da je Le Pen mnoge stvari preuzela od mađarskog predsednika Vlade. Neke od stavki u njenom ovogodišnjem programu odgovaraju skoro pa u potpunosti odlukama mađarske vlade poput odluke o obradi zahteva za azil u inostranstvu ili odluka o podizanju stambenog kredita u iznosu do 100 000 evra za porodice nakon rođenja trećeg deteta.

Autor: Nevena Stalević

MARIN LE PEN SAMOUVERENA U POBEDU

Posle uskršnje pauze u ponedeljak je kandidatkinja Marin le Pen nastavila kampanju uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj. Posetila je gradić Sent-Pjer koji ima oko 7 500 stanovnika. Tom prilikom Marin le Pen je rekla da očekuje pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora. “Došla sam po snagu naroda. Uverena sam u pobedu u nedelju”, samouvereno je objasnila je Le Pen.

Autor: Nikola Perišić

VALERI PEKRES SE SUOČAVA SA FINANSIJSKIM PROBLEMIMA

Valeri Pekres, koja nije uspela da uđe u drugi krug predsedničkih izbora osvojivši 4,78% glasova, nije stekla uslov za javnu nadoknadu sredstava. Da bi kandidat takvu nadokandu dobio, potrebno je da osvoji najmanje 5% glasova u prvom krugu. Ipak, pre nedelju dana raspisan je poziv za donacije kandidatima koji se nisu plasirali u drugi krug predsedničkih izbora, a na osnovu kredita koje su podigli za kampanju. Pekres je od tada uspela je da sakupi 1,4 miliona evra za otplatu duga. Rukovodstvo Republikanaca pozvalo je sve članove partije da učine gest; prema njihovim proračunima, ako bi svaka osoba koja je u prvom krugu glasala za Pekresovu dala po 3 evra, ona bi imala šanse da se izbori. Za nju je, podsetimo, glasalo 1 679 001 građanin.

Autorka: Nevena Stalević

U FOKUSU KAMPANJE MAKRONA I LE PEN EKOLOGIJA

U Marseju se Emanuel Makron okrenuo ekološkoj politici i njenom značaju, što su zatim podržali i članovi njegove stranke. Stav Makronove partije je da je za njih ovo pitanje oduvek bilo od velike važnosti, ali da izgleda da mu nisu dali dovoljno medijskog prostora. Mnoge opozicione partije i njihovi lideri tvrde kako ne veruju u ova zelena obećanja, iako im je posvećena velika pažnja.

Marin Le Pen ne ostaje imuna na senzacionalizaciju zelenih tema, te priznaje: “Nikada nisam bila klimatski skeptik, moj program uzima u obzir životnu sredinu“. Džordan Bardel, predsednik Nacionalnog fronta, tokom ovog nedeljnog jutra je tvrdio kako glasanje za Le Pen jeste glasanje za odbranu životne sredine. Ova opcija želi da vrati određene prerogative date Evropskoj uniji i da na taj način podstakne ekološki patriotizam, cilj je konzumirati lokalne proizvode i njima davati prednost. Poseban akcenat je stavljen na domaće poljoprivredne proizvode, što ponovo vraća u igru poljoprivrednu politiku EU, mada
se čini da ona nikada igru nije napustila.

Postavlja se pitanje kada se i zašto probudila ekološka svest kod ova dva predsednička
kandidata? Pravilno je zaključiti da se sada odvija borba za glasačima koje je privukao
Melanšon i koji su glasali za njega, a čiji je broj jednak 21,95% glasača izašlih u prvom
krugu izbora. Ono što Francuzima ostaje jeste da daju poverenje jednom od ova dva
predsednička kandidata, uz nadu da će predizborna obećanja biti ispunjena.

Autor: Ivana Vlašković

IZLAZNOST – POSTOJI LI PRAVILNOST?

Kada pratimo izborni proces u Srbiji uvek je jedna od tema izlaznost. Čiji glasači će izaći, kome koja izlaznost odgovara… Čini se da u Francuskoj baš i nije tako. Francuska kao etablirana demokratija, čiji građani imaju svest da su neki njihovi preci bili spremni da daju svoj život kako bi pravo glasa postalo opšte i univerzalno, ima visoku izlaznost koja varira oko 80%.

U prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. godine izlaznost je bila nešto više od 74%, što je najslabija izlaznost od 2002. godine. Pre tačno 20 godina izlaznost je bila oko 72% i smatra se najnižom u Petoj republici. Poređenja radi, na prošlim izborima, pre pet godina je izlaznost bila oko 80 procenata. Međutim, otvara se pitanje da li će izlaznost u drugom krugu biti veća ili manja. Postoje argumenti za oba odgovora. Veća bi trebalo da bude jer građani Francuske odlučuju o šefu države za narednih pet godina, a argument za nižu izlaznost bi trebalo tražiti u biračkom telu Žan-Lika Melanšon kojem je za oko 1,5% izmakao drugi krug. Takođe, ostao je nedorečen koga podržati u drugom krugu, tačnije znamo koga neće podržati, a to je Marin le Pen. To nužno ne znači da podržava Makrona. Marin le Pen je izjavom da Francuska treba da izađe iz NATO-a verovatno pokušala da se umeša u biračko telo Melanšona i prisvoji deo njegovog (Melanšonovog) programa pred drugi krug, a samim tim i uđe u njegovo biračko telo.

Takođe, ako se vratimo unazad u prethodna dva izborna procesa, ni tu ne možemo da nađemo pravilnost o izlaznosti u drugom krugu. Pre pet godina izlaznost je bila nešto manje u drugom krugu, a 2012. je bila nešto veća. U ta oba prethodna izborna procesa nekako se pobednik znao unapred, jer omraženost Sarkozija (2012.) i Le Pen (2017.) nikakva kampanja od dve nedelje nije mogla da ublaži. S obzirom da sada Makron, bar po anketama, ima baš blagu prednost možda upravo to mobiliše biračko telo.

Na kraju se treba osvrnuti i na pitanje s početka, kom kandidatu odgovara kolika izlaznost. Utisak je da ruralnije sredine glasaju više od gradskih, a to je biračko telo kandidatkinje Le Pen. Makron ima veću podršku u gradovima, a u Parizu je zabeležena izlaznost manja od 60 procenata u prvom krugu. Ne treba zanemariti ni prekomorske teritorije koje su masovno glasale za Melanšona i možda se upravo tu krije rešenje jednačine sa dve nepoznate ko će od 25. aprila sedeti u Jelisejsko palati.

Autor: Nikola Perišić

MARIN LE PEN: “VODIĆU ZEMLJU KAO MAJKA”

U gradu od 4 000 stanovnika, Saint-Remy-sur-Avre, Marin le Pen je obećala građanima da će državu da vodi kao majka. Istakla je potrebu ljudi da slobodno i nesmetano voze svoje
automobile, ali to sada ne mogu da čine. Povećana cena goriva i osnovnih namirnica otežava ionako težak život Francuza.

Pored toga, istakla je i pitanje medicinskih radnika u agrarnim delovima države. Rekla je da
više od 25% stanovnika nema mogućnost da se leči na selu, i da će se potruditi da to obezbedi građanima koji stvaraju hranu.

Autor: Srđan Radanović