Levičar i bivši predsednički kandidat Fabijan Rusel pozvao je birače koji imaju slična politička uverenja kao on da glasaju za Emanuela Makrona. “Treba učiniti sve da se porazi politika Marin le Pen i zato iskoristite glasački listić i glasajte za Makrona”, zapazio je Rusel. Predsednički kandidat Rusel je na izborima 10. aprila zauzeo osmo mesto sa 2,28% glasova.
Autor: Nikola Perišić
Makronov prethodnik na mestu predsednika Francuske, Fransoa Oland, podržao je Emanuela Makrona u predsedničkoj trci. Oland je u intervjuu za TF1 upozorio da bi pobeda Le Pen predstavljala pretnju za čitavu Francusku. “Nisam pred vama da bih držao moralnu lekciju ili da govorim Francuzima šta da rade. Ovi izbori predstavljaju pitanje za budućnost Francuske i Evrope”, istakao je Oland. Rekao je da iz nekoliko razloga strahuje šta bi bila sa Francuskom. Smatra da bi Le Pen dovela u pitanje članstvo Francuske u Evroposkoj uniji i NATO-u, ali i da bi Francusku približila Rusiji i Putinu. “Glas za Makrona, ne dozvoljova gospođi Le Pen da pobedi”, zaključio je Oland.
Podsetimo, Oland je drugi bivši predsednik koji je podržao Makrona posle Nikole Sarkozije.
Autor: Nikola Perišić
Na stotine francuskih studenata blokiralo je univerzitete i druge škole širom države, među kojima je i čuvena Sorbona u Parizu. Studenti su bacali letke i skandirali “svi smo antifašisti”. Policija je intervenisala i upotrebila je suzavac.
Studenti su poručili da su mladi ljudi zabrinuti za teme kao što je ekologija, antirasizam, feminizam, LGBT i druga socijalna pitanja. Mnogi mladi podržavaju Melanšona, a protivi se politici Le Pen zbog njenih desničarskih stavova, ali ne podržavaju Makrona jer je “predsednik bogatih”, a i sve više se približava desnici.
Autor: Nikola Perišić
Predsednički kandidat Emanuel Makron stigao je u Avr. Makrona je dočekao trenutni gradonačelnik Avra i bivši premijer Eduar Filip.
Glavna tema o kojoj je govorio Makron bila je ekologija i izvori energije. “Nastavićemo da napredujemo tehnološki. Poboljšavamo našu tehniku kako bi je učinili što profitabilnijom. Referentni period za to je 20 godina. Cilj je 50 velikih vetroparkova. Projekat koji promoviše gospođa Le Pen ima za cilj da zaustave obnovljive izvore energije i zameni ih nuklearnom energijom. Takav projekat nema smisla, jer bi to dalo rezultate tek 2035. godine”, objasnio je Makron. Dodao je da je potrebna bolja reciklaža i da bi to imalo za posledice smanjenje klimatskih promena.
Osvrnuo se i na socijalne teme. “Želim da vratim dividende u kompanije, kada kompanija dobro posluje ona isplaćuje dividende akcionerima, treba da ih isplaćuje i zaposlenima.
Nezaobilazna tema je bila kriza u Ukrajini. Makron je odgovorio Zelenskom zbog čega ne koristi termin “genocid” kao američki predsednik Bajden. “Francuska je država koja je od 2010. do 2014. najviše pomogla Ukrajini da se vojno opremi. Reči imaju značenja i moramo biti veoma oprezni kada ih upotrebljavamo. Reč genocid treba da upotrebljavaju pravnici, a ne političari”, ocenio je Makron.
Autor: Nikola Perišić
Premijer Francuske Žan Kasteks boravi u prekomorskoj poseti Reunionu kako bi pozvao građane tog dela teritorije da u drugom krugu predsedničkih izbora glasaju za Emanuela Makorna. Na Reunionu je zabeležena mala izlaznost u prvom krugu, gotovo 46% birača je apstinirala. Od svih predsedničkih kandidata Žan-Lik Melanšon je dobio najviše glasova 10. aprila.
Autor: Nikola Perišić
Predsednički kandidat Emanuel Makron će u petak obići katedralu Notr Dam, na tačno treću godišnjicu od požara koji je zadesio ovo zdanje u noći između 15. i 16. aprila 2019. godine. Ova poseta dolazi uoči Uskrsa po gregorijanskom kalendaru. Makron će ovom prilikom sagledati napredak rekonstrukcije.
Makron je pre godinu dana, takođe, obišao katedralu i tom prilikom je rekao da je dobro što nije dozvoljena nestanak nečega što pripada francuskoj kulturi, književnosti, arhitkturi i istoriji.
Autor: Nikola Perišić
Predsednička kandidatkinja Marin le Pen najavila je da će Francuska izaći iz NATO pakta ukoliko ona bude izabrana za predsednicu. Takođe, osvrnula se i na kritike da je previše bliska sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Te konstatacije ocenila je kao medijsko preuveličavanje.
Na konferenciji za novinare u Parizu, Marin le Pen je izrazila žaljenje zobg takvih osuda i izjavila da je „nepravedno optužena“ i da je njen stav o Kremlju aposlutno promenjen od momenta kada se dogodio rat u Ukrajini. I dok je 2017.godine finansiranje njene stranke bilo potpomognuto ruskim kreditima, 2022.dogodila se sasvim neobična situacija gde je predizborni tim Nacionalnog saveza bio primoran da milione letaka za kampanju skloni iz javnosti da se ne bi videla zajednička slika Marin le Pen i Vladimira Putina koja se smatrala ozbiljnom opasnošću za njen imidž. Le Pen je potvrdila da ne podržava delovanja Vladimira Putina i čak je izveštaje o masakrima civila od strane ruskih snaga u Buči nazvala “ratnim zločinima za koje je potrebno uraditi istragu pod vođstvom UN-a.“
Autor: Danijela Čorbić
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi putem objave na društvenim mrežama podržao je kandidata Emanuela Makrona uoči drugog kruga predsedničkih izbora 24. aprila. “Mislim da ima potrebno iskustvo dok se suočavamo s dubokom međunarodnom krizom, složenijom nego ikada”, ocenio je Sarkozi.
Autor: Nikola Perišić
Gradonačelnica Pariza i predsednička kandidatkinja An Idalgo osvojila je samo 2,18% u Parizu, odnosno u apsolutnim brojevima 22 935 glasova. Taj broj treba uporediti sa onim iz 2020. kada je postala gradonačelnica Pariza, osvojila je oko 225 000 glasova. Dakle, izgubila je skoro 10 puta više glasova za nepune dve godine. Ipak, taj rezultat od 2,18% nešto je bolji nego što je imala ukupno glasova (oko 1,75% izašlih birača). Čitav taj rezultat može se odraziti na njeno vođenje glavnog grada Francuske. Procene su da je Žan-Lik Melanšon preuzeo njeno biračko telo.
Autor: Nikola Perišić
Predsednički kandidat Emanuel Makron najavio je da će obaviti dodatne konsultacije o eventualnoj promeni starosne granice za odlazak u penziju. Istovremeno, ukazao je na mogućnost da se o tome odluči na referendumu.
Objasnio je da sama penziona reforma može da se odloži i za posle 2030. godine ako za to nema spremnosti ranije. Ukazao je da to pokazuje njegovu sprmenost da čuje građane, ali da je ipak prioritet stvoriti sistem koji neće ostaviti dugove budućim pokolenjima. Istakao je da je njegov prioritet izgradnja “francuske i evropske nezavisnosti”.
Uz to, predstavio je plan za reindeksiranje penzija koji bi za cilj imao da od 1. jula minimalna penzija u Francuskoj bude 1 100 evra. Makron trenutno boravi u poseti Lansu.
Autor: Nikola Perišić
