Kandidat za predsednika Francuske Emanuel Makron čestitao je Aleksandru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima u Srbiju. Makron je naglasio da podržava evropski put Srbije i da će Francuska pružiti podršku i pomoć pogotovu u periodu dok predsedava Savetom Evropske unije. Takođe, ukazao je da smatra kako će Srbija sa drugim državama Zapadnog Balkana raditi na očuvanju i obnovi mira u Evropi koji narušen zbog krize u Ukrajini. Informaciju o čestitki Emanuela Makrona prenela je pres služba predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kada se Le Penova približila Makronu u anketama, velike korporacije su se zabrinule za njihovu budućnost u slučaju pobede kandidatkinje krajnje desnice.
Njena obećanja koja podrazumievaju viša oporezivanja i veće plate radnicima. “Politika koju želim da sprovedem nije namenjena berzama, što će biti promena u odnosu na Emanuela Makrona”, rekla je ona. “Nisu tržišta ta koja stvaraju radna mesta, to nisu ni međunarodne finansije.”
Le Pen se podsmehnula onome što je nazvala “propast-mongering”, rekavši RTL-u u četvrtak da je cilj njenog programa da podrži poslovanje i “vrati novac Francuzima” smanjenjem PDV-a, kao i doprinosom Francuske budžetu EU.
Mnogi ljudi dobili su juče u večernjim satima SMS koji navodi da se Erik Zemur plasirao u drugi krug predsedničkih izbora.
Nacionalna komisija za kontrolu izborne kampanje i Komisija za izbore pozvali su u petak (8. aprila) birače da budu “vrlo oprezni” posle emitovanja SMS poruka u kojima se navodi da se Erik Zemur plasirao u drugi krug.
U zajedničkom saopštenju dve komisije navodi se da “pozivaju na najveću opreznost u pogledu poruka koje bi mogle da cirkulišu u vezi sa rezultatima koji se odnose na “ankete“. Oni su takođe zatražili od medija, platformi društvenih mreža i pojedinaca da ne prenose” poruke koje mogu da predstavljaju pogrešne informacije.
“I kad bih imao sto godina, najlepši dan bi mi uvek bio: sutra” rekao je Sartr, a Uelbek dodao “u životu se može svašta dogoditi, a pogotovo ništa”. Njihove rečenice dugo će obeležavati kulturu Francuske potajno izjedući sistem Pete republike. Bahato suprotstavljanje vrhovnom komandantu generalu Šarlu de Golu, kako mnogi kažu, poslednjem evropskom suverenu, tada je ostalo primećeno i zapisano u istoriji. No, De Gol, uz sve njegove mane i krvničke kolonijalističke politike, nije bio predsednik bluda i razvrata, niti predsjednik koji je svojim suparnicima rekao “lažeš”. Predsednici koji će naslediti njegov kabinet u Jelisejskoj palati degradirali su poziciju čelnika jedine nuklearne sile kontinentalne Evrope. Makron se sa svojom opozicijom, a u ovom slučaju Marin le Pen, bori uvredama. Više nije ni to strano, a postaje i zanimljivo, pogotovo u kampanji koja je puzila kao puž između nehotičnih koraka prolaznika. Puževi su kandidati, a nehotični koraci koji iza sebe ostavljaju prljavi pečat nafte i gasa, su ruski.
Kada su se začuli prvi pucnji ruskih mitraljeza u Ukrajini, izbori u ovoj državi pali su u drugi plan. Borba za pozicioniranje i koordinisanje samo pojedinima je pošla za rukom. Srbija, iako ostrvo okruženo vojnim bazama NATO-a, rekla je ne galimatijasu pogrešnih odluka EU prema Rusiji. Samo, jako je tužno gledati kako se jedna Francuska, Italija, pa čak i nikad opasnija Nemačka, odriču svojih primarnih i izvornih interesa, povinujući se, po ko zna koji put, svetskom policajcu kojeg od žarišta rata razdvaja okean. Evropa je postala poprište smrti opet, a Francuska pokušava, ili bar Makron tako kaže, da izdejstvuje mir, da smiri situaciju koja može da eskalira u rat do sad neviđenih razmjera. Makron usredsređen na Rusiju, Le Pen na dovitljive pokušaje uklanjanja sebe sa slike iz Kremlja, Melašon na neutralnost i izlazak iz NATOa… Kandidati su bili zaposleni ove sezone više na privatnim biografijama nego na težnji približavanju građanima. Poprilično statično i gotovo pred sam foto-finiš kampanje, Emanuel Makron, elitistički sa svojom suprugom, stupa na raskošni podijum nalik na bokserski ring. Sam je na njemu, ali se bori protiv mnogih. Le Pen mu diše za vratom i pokušava da trči što brže ne gubeći nadu u pobjedu prvog kruga, jer kako i sam kaže “predviđanja vas lažu”. Postavljamo si već dugo pitanje, da li je ovog puta Le Pen spremna da osvoji titulu ko-kneza Andore, ili treba da čeka da još Prsluka požuti Jelisejska polja, baš onda kada uvenu i poslednje latice cveća? Odgovor na to pitanje nam je blizu, čak u prvoj knjižari. Mišel Uelbek, već pomenuti autor, ne skriva svoj nagon predviđanja. Neretko mu je to pošlo za rukom pa se otisnuo u još jednu eksperimentalnu avanturu.
“Godina je 2027. i Le Pen daje ostavku na mesto predsednice stranke, Zemur izaziva ili mržnju ili divljenje, a Emanuel Makron je veličanstvena politička životinja koja svetluca od početka njegovog meteorskog uspona”. Uelbekovo “Uništenje”, prepuno ovakvih isečaka iz budućnosti, vodi nas do zaključka da čak ni ovaj pisac ne misli da su Francuzi ogrezli u desnicu. Ovog puta najviše je desničarskih kandidata do sad, i protiv njih se bori ideološki klizač na ledu – Emanuel Makron. Ako je u Srbiji bila borba između suverenista i globalista, u Francuskoj je to ideološko-civilizacijska borba. Pojedini kandidati, poput Zemura, reći će da je ovo presudan izbor građana, oni biraju žele li Francusku Francuza ili nekih drugih “bezvrednih”, “ništavila” . Drugi će govoriti pak o ekonomiji i socijalnom osiguranju, čemu pribegava, sada umerena kandidatkinja desnice Marin le Pen. Nakon Zemurovih reči, na prečac nam se učini da je Le Pen otplovila daleko od luke na moru izgubljenih prilika koju je izgradio njen otac, antisemita, rasista, homofob i na kraju, bivši političar.
Iako pokušava da ideološke nesuglasice stavi po strani, rasistički narativ koji se da čuti u nastupima glavne Makronove suparnice, je stavlja u poziciju lošiju od političara koji se davno proglasio evropskim liderom. “Republika u pokretu” je partija koja je doživela bajkoviti uspeh na prošlim izborima, a od tada je uspela da svojim socijalnim reformama izvede mase ljudi na ulice, da slika Monmartra u drugoj deceniji ovog turobnog veka, osvane okovana daskama i zaštitnim ogradama. Radnička prava su gotovo iščezla novim zakonom koji omogućava lako otpuštanje radnika. Zakonodavstvom je potpuno zavladala neoliberalna ekonomska svita, dakle, kompanije. No, Makron nikada nije bežao od elitizma, zato je i svoju ideologiju nastojao centrirati. No, ako pristanemo na Uelbekovu ekskurziju u budućnost, sve ove, sa stajališta leve strane, negativne karakteristike njegovog mandata, pašće u vodu. Kriza je dovela do toga da će se birati manje zlo. Ili bar predvidljivije. Za veliku većinu Francuza Makron čak ni ne spada u kategoriju lošeg. Bogati vladaju društvom, a oni žele manje poreze, zato žele i Makona. Ideološka tvrđava koju je oko sebe izgradio Melašon, ovoga puta brani njegovu čast ali ga zatvara i u tamnicu još jednog poraza.
Po svim procenama, takav će ostati i koncept Šeste republike i suverene Francuske daleko od NATOa. Možda najviše zapostavljena kampanja, i to ne voljom medija ili građana, jeste kampanja konzervativke Valeri Pekres. U početku nametana kao kompromis, a sada kao još jedna izgubljena šansa. Kako sama govori, spoj Margaret Tačer i Angele Merkel, nije našla autentično mesto na političkom nebu Francuske. Ideje su joj kompromisne, ali opet poprilično desne i konzervativne. Liberalna je samo u ekonomiji. Na svu lošu pozicioniranost u istraživanjima, Pekres je i zaražena COVID-om morala da radi od kuće. Makron je sve bliži pobedi, ali ne u prvom krugu. Desni metež onih koji otpadnu do drugog kruga, stvara mu glavobolju, dok Le Pen naglašava “ja sam feniks, dižem se iz pepela”. Kad bi Uelbek pogrešio, i Sartr se probudio u Francuskoj sa “svojim istinskim identitetom” on bi rekao, “ne znamo šta želimo, a opet smo odgovorni za ono što jesmo – to je činjenica.”
U okviru Centra za društvena istraživanja sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu sam sa grupom studenata, od druge polovine februara, započeo praćenje izbornog procesa u Francuskoj. Glavno pitanje sa kojim smo počeli ovaj rad bilo je može li Makorn da prebrodi sva nezadovoljstva građana koja su jedna od obeležja njegovog mandata i postane prvi reizabrani predsednik posle Žaka Širaka 2002. godine. Međutim, posle samo nekoliko dana kriza u Ukrajini je eksalirala što je zasenilo čitavu kampanju u Francuskoj. Predsednički kandidati su u svoj fokus stavili tu temu i čitavu javnost su zanimali isključivo stavovi kandidata po tom pitanju, pogotovu su se francuski i svetski mediji bavili stavovima desničarskih kandidata Marin le Pen i Erika Zemura.
Upravo ta situacija pasivizovala je čitavu kampanja, a istovremeno omogućili skok popularnosti Makronu. Makron se postavio kao lider Evropske unije, na koje mesto pretenduje još od odlaska Angele Merkel sa mesta nemačkog kancelara, razgovarajući svakodnevno sa Putinom i Zelenskim. Kasnije, kada se sukob intenzivirao nastavljao je da insistira na pregovorima, želeći i da posreduje u pregovorima. Sve to mu je omogućilo da, prema trenutnim anketama, računa na oko 30% u prvom krugu predsedničkih izbori 10. aprila. Da je Makron u uzlaznom pravcu rejtimga, najbolje govori podatak da je Makron na predsedničkim izborima pre pet godina u prvom krugu imao oko 24% podrške biračkog tela. Takođe, u zavisnosti ko mu bude protivkandidadat u drugom krugu, procenjuje se da Makron u drugom krugu osvaja blizu 60% što je približno rezultatu iz 2017. godine. Dakle, ni na koji način nije narušen rejting od pre pet godina, čak, naprotiv… Ipak, ono što je poslednjih dana uticalo na smanjenje rejtinga su njegova pasivnost u kampanji (imao je samo jedan veliki miting u Parizu prošle subote) i “afera Mekenzi“.
Makron je na još jedan način iskoristio situaciju u Ukrajini. Naime, u periodima krize prioritet biračima je stabilokratija, odnosno žele kandidata koji centristički usmeren i koji ni na koji način ne skreće u levo ili desno, jer bi to moglo lako da ode u ekstremizam koji može da naruši stabilokratiju. Makron je stvorio imidž o sebi da je kandidat centra i da je njegova glavna osobina umerenost presudna u kriznim vremenima koja su pred Evropom. Naravno, treba istaći da je na stvaranje te vrsti imidža uticalo da nastupa sa pozicije vlasti koja uvek propagira status kvo. Ipak, u njegovim stavovima i političkim rešenjima sve se više mogu primeniti desničarski elementi, a to se najbolje ogleda u predlogu o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju ili pooštoravanje boravišne vize strancima.
Iako se tokom svog mandata suočavao sa različitim nezadovoljstvima, prvo kroz proteste tzv. “žutih prsluka“ koji su trajali više od godinu dana (doduše, različitog intenziteta), zatim i kroz proteste zbog kovid propusnica, a na samom kraju i sa huliganizmom na fudbalskim utakmica gde je poslednjih meseci prekinut nekoliko fudbalskih utakmica. Makron je sve te događaje uspeo da preokrene u svoju korist i da se zahvaljujući krizi u Ukrajini izdigne kao evropski lider koji je spreman da se suoči sa problemima. Sve to je dovelo do toga da i pre prvog kruga predsedničkih izbora slovi za apsolutnog favorita predsedničke trke u Francuskoj i da se njegov novi petogodišnji život u Jelisejskoj palati može smatrati jednim od najvećih političkih iznenađenja ikada.
Kandidat stranke Partija u pokretu, Emanuel Makron poslao je 11 video snimaka biračima na prekomorskim teritorijama u kojima predstavlja svoj program za svaki od departmana i teritorija van kontinentalne Francuske. Video poruke bile su namenjene biračima na Majotu, Reinionu, Martiniku, Francuskoj Polineziji, Gvajani, Novoj Kaledoniji, Valis i Futuni, Gvadalupu, Svetom Martinu, Svetom Pjeru i Mikelanu, i Svetom Bartolomeju. Izložio je program poboljšanja svakodnevnog života i pripreme za budućnost.
Za stanovnike Nove Kaledonije, odlazeći predsednik ostaje stava da je potrebno dostići koncenzus, a nakon tri referenduma na kojima je zabeležena želja za ostanak ostrva u sklopu Republike, obećavajući da će po ovom pitanju ”gledati napred”. Kada je u pitanju situacija na ostrvu Sveti Pjer i Mikelon, Makron obećava da će ih zaštiti od klimatskih promena i pretnje od porasta vode na njihovoj obali kao i da će to biti glavna tema u narednim decenijama.
Odbor za podršku Emanuela Makrona u Novoj Kaledoniji nagovestio je danas da će ukoliko ovaj predsednički kandidat bude reizabran na mesto šefa države preduzeti inicijative za obnavljanje dijaloga sa separatistima nakon neslaganje oko trećeg referenduma o nezavisnosti, održanog u decembru.
Poslanik Filip Dunoje procenjuje da će Makron ponovo pokrenuti dijalog koji je trenutno u zastoju, navodeći da je to njegova lična obaveza. ,,U slučaju reizbora, Emanuel Makron će preuzeti inicijativu da ponovo preplete nit dijaloga sa onima koji nisu učestvovali na trećem referendumu,“ nagovestio je i član lokalne vlade Kristofer Giže.
Dana 12. decembra 2021. godine održan je treći i poslednji referendum u sklopu Numejskog sporazuma iz 1998. godine, ali u jednoj napetoj atmosferi i bez učešća kanačkih separatista, koju su tražili odlaganje zbog zdravstvene krize. Od tada Kanački i socijalistički narodnooslobodilački front osporava rezultate, prema kojima je 96.5% glasača bilo protiv nezavisnosti, i odbija bilo kakvu političku diskusiju sa vladom i zadržava čvrst stav po pitanju suvereniteta Nove Kaledonije.
Francuska će u skorijem periodu proterati 35 ruskih diplomata, čije su aktivnosti u suprotnosti sa njenim interesima, saznaje AFP od izvora bliskog Ministarstvu spoljnih poslaova. Ovakva odluka je deo “evropskog pristupa aktuelnoj situaciji i potrebno je obezbediti bezbednost Francuza i Evropljana“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Ovakva odluka je usledila ubrzo nakon saopštenja iz Berlina da će iz Nemačke biti proteran veliki broj ruskih diplomata, a u vezi sa aktuelnom ukrajinskom krizom. Isti tretman prema ruskim diplomata već je zabeležen i u drugim zemljama Evrope.
Erik Zemur, kandidat krajnje desnice, želi da veruje da će proći u drugi krug izbora, ali svakako govori i o budućnosti u slučaju poraza. Zemur je rekao da je “ubeđen“ da će se plasirati u drugi krug, ali je u toku istog intervjua takođe pomenuo i mogući poraz. Kako on kaže, ova druga opcija i poraz bi ga učinili “liderom opozicije“.
On ističe da je trenutna politička dinamika na njegovoj strani, a na pomen pada njegove popularnosti prema najnovijim anketama, rekao je da u brojeve na anketama ne veruje, jer uvek greše, što je slučaj, kako on kaže još od 1995. godine. Navodeći “sve objektivne elemente političke dimanike kao što su, dobro posećeni mitinzi, gledanost televizije, broj članova njegove stranke“, izjavljuje: ,”Sve sam to ja. “
Pokušavajući da umiri svoje glasače, Zemur kaže da se ako ne bude izabran za novog predsednika republike, neće vraćati svojim pređašnjim novinarskim aktivnostima. Kako on kaže, 25. aprila ujutru, biće ili novi predsednik Francuske ili lider opozicije.
Na pitanje da li će biti kandidat na parlamentarnim izborima, dao je jutros isti potvrdan odgovor kao i u sinoć održanoj emisiji “Jelisejska palata 2022.“. Kandidatkinja Valeri Pekres koja je jutros pozvana u istu emisiju prognozira da će Zemur pozvati na glasanje za Marin le Pen u drugom krugu kao i da će se kandidovati i na parlamentarnim izborima.
Šef države, Emanuel Makron se juče uveče nije pojavio na debati sa novinarima, koju je organizovala televizija Frans 2, u koju je bio pozvan, a u kojoj je učestvovalo pet drugih predsedničkih kandidata.
Odsustvo prvog čoveka Francuske u emisiji “ Jelisejska palata 2022.“ nije moglo da prođe bez komentara njegovih protivnika. U svom obraćanja, kandidatkinja Valeri Pekres je izjavila da je Makron svojim odsustvom iz emisije pokazao nepoštovanje prema Francuzima, objašnjavajući kako predsednik Makron narod gleda sa visine iz Jelisejske palate i kako on odbija ovu kampanju. Ona takođe smatra da odsustvo predsednika-kandidata svedoči o odsustvu želje za debatom i da treba odbiti ovu vrstu “ nekampanje“ i njegov reizbor na čelo države.
Od šest pozvanih kandidata, odlazeći predsednik se jedini nije pojavio. Iz tog razloga su emitovani i komentarisani snimci Makronog sastanka, uprkos njegovom odsustvu, a umesto direktnog razgovora sa njim. Marin le Pen je ovaj potez televizije ironično prokomentarisala na tviteru, rekavši da želi, ukoliko uđe u drugi krug izbora, umesto intervjua na istoj televiziji, da budu emitovani najbolji delovi njenih sastanka.
