Posle uskršnje pauze u ponedeljak je kandidatkinja Marin le Pen nastavila kampanju uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj. Posetila je gradić Sent-Pjer koji ima oko 7 500 stanovnika. Tom prilikom Marin le Pen je rekla da očekuje pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora. “Došla sam po snagu naroda. Uverena sam u pobedu u nedelju”, samouvereno je objasnila je Le Pen.
Autor: Nikola Perišić
Valeri Pekres, koja nije uspela da uđe u drugi krug predsedničkih izbora osvojivši 4,78% glasova, nije stekla uslov za javnu nadoknadu sredstava. Da bi kandidat takvu nadokandu dobio, potrebno je da osvoji najmanje 5% glasova u prvom krugu. Ipak, pre nedelju dana raspisan je poziv za donacije kandidatima koji se nisu plasirali u drugi krug predsedničkih izbora, a na osnovu kredita koje su podigli za kampanju. Pekres je od tada uspela je da sakupi 1,4 miliona evra za otplatu duga. Rukovodstvo Republikanaca pozvalo je sve članove partije da učine gest; prema njihovim proračunima, ako bi svaka osoba koja je u prvom krugu glasala za Pekresovu dala po 3 evra, ona bi imala šanse da se izbori. Za nju je, podsetimo, glasalo 1 679 001 građanin.
Autorka: Nevena Stalević
U Marseju se Emanuel Makron okrenuo ekološkoj politici i njenom značaju, što su zatim podržali i članovi njegove stranke. Stav Makronove partije je da je za njih ovo pitanje oduvek bilo od velike važnosti, ali da izgleda da mu nisu dali dovoljno medijskog prostora. Mnoge opozicione partije i njihovi lideri tvrde kako ne veruju u ova zelena obećanja, iako im je posvećena velika pažnja.
Marin Le Pen ne ostaje imuna na senzacionalizaciju zelenih tema, te priznaje: “Nikada nisam bila klimatski skeptik, moj program uzima u obzir životnu sredinu“. Džordan Bardel, predsednik Nacionalnog fronta, tokom ovog nedeljnog jutra je tvrdio kako glasanje za Le Pen jeste glasanje za odbranu životne sredine. Ova opcija želi da vrati određene prerogative date Evropskoj uniji i da na taj način podstakne ekološki patriotizam, cilj je konzumirati lokalne proizvode i njima davati prednost. Poseban akcenat je stavljen na domaće poljoprivredne proizvode, što ponovo vraća u igru poljoprivrednu politiku EU, mada
se čini da ona nikada igru nije napustila.
Postavlja se pitanje kada se i zašto probudila ekološka svest kod ova dva predsednička
kandidata? Pravilno je zaključiti da se sada odvija borba za glasačima koje je privukao
Melanšon i koji su glasali za njega, a čiji je broj jednak 21,95% glasača izašlih u prvom
krugu izbora. Ono što Francuzima ostaje jeste da daju poverenje jednom od ova dva
predsednička kandidata, uz nadu da će predizborna obećanja biti ispunjena.
Autor: Ivana Vlašković
Kada pratimo izborni proces u Srbiji uvek je jedna od tema izlaznost. Čiji glasači će izaći, kome koja izlaznost odgovara… Čini se da u Francuskoj baš i nije tako. Francuska kao etablirana demokratija, čiji građani imaju svest da su neki njihovi preci bili spremni da daju svoj život kako bi pravo glasa postalo opšte i univerzalno, ima visoku izlaznost koja varira oko 80%.
U prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 2022. godine izlaznost je bila nešto više od 74%, što je najslabija izlaznost od 2002. godine. Pre tačno 20 godina izlaznost je bila oko 72% i smatra se najnižom u Petoj republici. Poređenja radi, na prošlim izborima, pre pet godina je izlaznost bila oko 80 procenata. Međutim, otvara se pitanje da li će izlaznost u drugom krugu biti veća ili manja. Postoje argumenti za oba odgovora. Veća bi trebalo da bude jer građani Francuske odlučuju o šefu države za narednih pet godina, a argument za nižu izlaznost bi trebalo tražiti u biračkom telu Žan-Lika Melanšon kojem je za oko 1,5% izmakao drugi krug. Takođe, ostao je nedorečen koga podržati u drugom krugu, tačnije znamo koga neće podržati, a to je Marin le Pen. To nužno ne znači da podržava Makrona. Marin le Pen je izjavom da Francuska treba da izađe iz NATO-a verovatno pokušala da se umeša u biračko telo Melanšona i prisvoji deo njegovog (Melanšonovog) programa pred drugi krug, a samim tim i uđe u njegovo biračko telo.
Takođe, ako se vratimo unazad u prethodna dva izborna procesa, ni tu ne možemo da nađemo pravilnost o izlaznosti u drugom krugu. Pre pet godina izlaznost je bila nešto manje u drugom krugu, a 2012. je bila nešto veća. U ta oba prethodna izborna procesa nekako se pobednik znao unapred, jer omraženost Sarkozija (2012.) i Le Pen (2017.) nikakva kampanja od dve nedelje nije mogla da ublaži. S obzirom da sada Makron, bar po anketama, ima baš blagu prednost možda upravo to mobiliše biračko telo.
Na kraju se treba osvrnuti i na pitanje s početka, kom kandidatu odgovara kolika izlaznost. Utisak je da ruralnije sredine glasaju više od gradskih, a to je biračko telo kandidatkinje Le Pen. Makron ima veću podršku u gradovima, a u Parizu je zabeležena izlaznost manja od 60 procenata u prvom krugu. Ne treba zanemariti ni prekomorske teritorije koje su masovno glasale za Melanšona i možda se upravo tu krije rešenje jednačine sa dve nepoznate ko će od 25. aprila sedeti u Jelisejsko palati.
Autor: Nikola Perišić
U gradu od 4 000 stanovnika, Saint-Remy-sur-Avre, Marin le Pen je obećala građanima da će državu da vodi kao majka. Istakla je potrebu ljudi da slobodno i nesmetano voze svoje
automobile, ali to sada ne mogu da čine. Povećana cena goriva i osnovnih namirnica otežava ionako težak život Francuza.
Pored toga, istakla je i pitanje medicinskih radnika u agrarnim delovima države. Rekla je da
više od 25% stanovnika nema mogućnost da se leči na selu, i da će se potruditi da to obezbedi građanima koji stvaraju hranu.
Autor: Srđan Radanović
“Borićemo se tako da naša trgovinska agenda bude i klimatska agenda”, rekao je Emanuel
Makron. Šef države želi da iskoristi francusko predsedavanje EU kako bi “dobio porez na
ugljenik na granicama”, i izbegao bilo kakvu nelojalnu konkurenciju industrijalcima i
poljoprivrednicima. “Ako dozvolimo da se materijali uvoze sa kraja sveta, kako možemo da
tražimo od naših industrija da se povezuju”, rekao je on.
Emanuel Makron je govorio o čuvanju francuskih pejzaža. “Moramo se boriti za naše predele, i život koji je tu”, prisetio se predsednik, obećavajući da će doći do kraja svog plana: 30 odsto zaštićenog mora i kopnenog vazduha. “Francuska ima jednu od najvećih šuma u Evropi”, podsetio je šef države. Cilj je “da se zaštiti obrazovanjem i zato želim zaokret u kulturnoj paradigmi, koji su započeli mnogi lokalni izabrani zvaničnici”. Predsednik je, govoreći o platformi okružen aktivistima, posebno obećao da će “zasaditi 140 miliona stabala za Francusku do 2030.”
Autor: Srđan Radanović
Uoči drugog krugog kruga predsedničkih izbora 24. aprila, i Le Pen i njen rival Emanuel
Makron, aktuelni šef države, suočili su se u kampanji sa muslimankama koje smatraju da njihov izbor odeće ne treba da ima veze sa politikom.
Makron ne bi zabranio nošenje hidžaba, ali je zaslužan za zatvaranje nekoliko džamija i zabranu pojedinih islamskih grupa, dok Le Pen hidžab naziva “uniformom koju su vremenom nametnuli ljudi koji imaju radikalnu viziju islama”.
Zbog toga mnogi francuski muslimani smatraju da je njihova vera nepravedno stigmatizovana u predsedničkoj kampanji u zemlji sa najvećom muslimanskom populacijom u Zapadnoj Evropi, u kojoj je od 2010. zabranjeno nošenje burki i nikaba.
Makron nastoji da se distancira od Le Pen, tvrdeći da neće menjati propise u toj oblasti, ali brani postojeću zabranu nošenja hidžaba u školama, koja je u skladu sa sekularnim principima francuske države. Kritičari, međutim, navode da je Makronova vlada podstakla predrasude prema muslimanima, jer je u borbi protiv radikalnog tumačenja islama zatvorila neke škole, džamije i islamska udruženja. Protivnici Marin Le Pen kažu da je njen odnos prema hidžabu čini opasnom po francusko jedinstvo, zbog stigmatizacije miliona francuskih muslimana. Le Pen želi da zabrani i klanje životinja po verskim pravilima (ritualno klanje), čime bi francuskim muslimanima i Jevrejima ograničila pristup halal i košer mesu.
Autor: Srđan Radanović
Umetnici, glumci, komičari, kao i drugi akteri javnog sveta u Francuskoj izjasnili su se kao podrška Makronu. Među njima su Fabris Lukini, Fransoa Klize, pa čak i Šarlot Gensbur. Javno osuđuju program Le Penove, nazivajući ga ¨ksenofobičnim¨ i ¨previše subjektivnim¨.
Autor: Anđela Danilović
Pozvan u emisiju France Info, šef države je odgovarao na pitanja žene sa hendikepom. Ona je zabrinuta kako će, pošto je konačno pronašla ljubav svog života i želi da se uda, prestati da dobija pomoć za invalide. Ona je istakla kako će činom venčanja izgubiti pomoć koju dobija u iznosu od 900 evra, koja joj je preko potrebna ma koliko ona bila nezavisna i sposobna žena. Upitala je Makrona šta joj on predlaže, da li da se uda i postane finansijski i fizički teret svog muža, ili da ostane samostalna žena sa invalidskim primanjima, ali bez ljubavi. Makron je najavio reformu ovog pravila, te joj je poručio da uvek bira ljubav. Svestan je da tako funkcioniše poreski i sistem socijalnog osiguranja u Francuskoj, zato će pokušati da prevaziđe ovaj problem i smisli adekvatno rešenje za osobe sa hendikepom.
Autor: Anđela Danilović
Dobivši podršku u predstojećem drugom krugu izbora od strane Olanda i Sarkozija, šef države se izjasnio kako je to jedna vrsta ¨snage i motivacije za dalje¨. Ovih dana se u Francuskoj provlači priča kako će, ukoliko ponovo bude izabran, Makron postaviti na mesto premijera baš Sarkozija. Konačno se jasno izjasnio po ovom pitanju, demantovao je bilo kakav pakt sa Sarkozijem i potvrdio za France Info da priče koje kruže nisu istinite.
Autor: Anđela Danilović
