Nameru da se kandiduje na predsendničkim izborima ostvario je u poslednjem trenutku i pedesetčetvorogodišnji Filip Putu (Phillipe Poutou). Već se kandidovao je 2012. i 2017. na kojima je osvojio 1,15% i 1,09% glasova ispred Nove antikapitalističke partije (Nouveau Parti anticapitaliste), koja je osnovana 2009. godine. Predstavnik je krajne levice, bivši je sindikalac i radnik automobilske industrije.
Iako je svega nekoliko dana pre isteka roka (4. mart) za predaju potpisa imao 342 potpisa podrška, uspeo je u poslednjem trenutku da skupi neopohodnih 500 i time obezbedio da se po treći put nađe na glasačkom listiću. Tokom kampanje za izbore 2012. godine ostao je nepoznat široj javnosti. Svoj program je potencirao na zahtevu da se ukine polupredsednički sistem i da se uvede parlamentaran sistem u kojem bi predsednik Vlade bila dominantna politička ličnost. Takođe, u svom programu zalagao se za veća radnička prava koje je želeo da poboljša kroz radničke zahteve i borbu. Bio je osmoplasirani od ukupno 10 kandidata na izborima 2012. i pozvao je birače da u drugom krugu glasaju protiv Nikolasa Sarkozija.
Tokom kampanje za izbore 2017. promovisao je zahtev za niže plate državnih funkcionera i borbu protiv korupcije. Ponovo je završio kao osmi, ali ovog puta u konkurenciji 11 kandidata. Iako je najavljiva da se neće kandidovati na izborima 2022, ipak je ušao u još jednu predsedničku trku.
Bio je učesnik protesta “Žutih prsluka” protiv aktuelnog predsenika Emanuela Makrona. Istovremeno promovisao je i besplatan javni prevoz. Na izborima za Evropski parlament nije uspeo da osvoji dovoljan broj glasova za mandat.
Putu je izbarni lokalni zvaničnik u Bordou (Bordeaux) gde se trenutno zalaže za glasačko pravo stranaca u Francuskoj, za minimalne neto mesečne zarade od 1 800 evra i za povećanje redovnih prihoda od 400 evra zbog skoka cena nekretnina, hrane i energenata. Smatra da je potrebno smanjiti radno vreme na 32h nedeljno, da je potrebno smanjiti broj radnih dana na četiri, ali i uvesti jedan radni vikend mesečni. Oštar je protivnik prekovremenog rada i promiviše šetnedeljni plaćeni odmor. Ipak, smatra da je potrebno povećati i starosnu granicu za penziju.
Smatra da je potrebno posebnu pažnju posvetiti lokalnim bolnicama u ruralnim sredinama. Cilj mu je da obuči i zaposli oko 200 hiljada bolničkih radniha i da uspostavi preko 100 000 bolničkih mesta.
Protiv je daljeg uvođenja sankcija Rusiji i protivi se širenju NATO-a. Ipak, smatra da se ruska vojska mora povući iz Ukrajine i da je potrebno poštovati pravo naroda na samoopredeljenje. U okviru ekološkog programa zalaže se za izlazak Francuske iz nuklearne energije u narednih 10 godina i prelazak na obnovljive izvore energije.
Autor: Tina Milovanović