Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do tektonskih promena širom Evrope, pa tako ni Francuska nije bila izuzeta od njih. Kao jedna od vodećih zemalja članica Evropske unije i NATO-a, ali i kao zemlja koja tradicionalno ima bolje odnose sa Rusima od većine svojih zapadnih saveznika, Francuska i njen predsednik Emanuel Makron zauzeli su važno mesto u pokušajima da se dođe do mirnog rešenja sukoba. Iako do sada pregovori nisu doveli do konkretnih rezultata, najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Francuzima nije promakao angažman njihovog predsednika, te da je njegova popularnost poslednjih nedelja značajno porasla. Može li rat u Ukrajini pomoći Makronu da osigura još jedan predsednički mandat?
Tokom prethodnih pet godina koje je proveo u Jelisejskoj palati, francuski predsednik Emanuel Makron nije krio da je političar velikih ideja. Bilo da je to zalaganje za reformu Evropske unije ili jačanje francuskog uticaja u svetu, očigledno je da Makron želi da iza sebe ostavi zapažen trag i da tako ostane upamćen u istoriji Francuske, ali i čitave Evrope. On je još na samom početku svog predsedničkog mandata uočio da su odnosi između Rusije i Evropske unije (a pre svega njenih vodećih zemalja, Francuske i Nemačke) ključni u daljem razvoju čitavog kontinenta. To ga je navelo da započne svojevrsnu verziju Ostpolitik-a, odnosno otopljavanja odnosa sa velikim istočnim susedom koji su bili zategnuti još od aneksije Krima i početka rata u Donbasu 2014. godine.
Ipak, i pored francuskih (a moglo bi se dodati i nemačkih) napora, ova politika nažalost nije urodila plodom, kao što su tragični događaji poslednjih nedelja pokazali. Putin je tokom pregovora koji su prethodili invaziji pokazao da Evropsku uniju ne smatra kao ozbiljnog geopolitičkog igrača, već da je Amerika ta sa kojom se mora pregovarati. Sve ovo na prvi pogled deluje kao veliki poraz za francuskog predsednika: ne samo što nije uspeo da popravi odnose sa Rusijom i tako spreči rat na evropskom tlu, već je i na neki način osramoćen od strane Putina, koji ga očigledno ne vidi kao lidera velike sile. Međutim, situacija je veoma drugačija i zapravo daleko pogodnija po Emanuela Makrona nego što bi se moglo pretpostaviti.
Od početka rata u Ukrajini nijedan zapadni lider nije razgovarao sa Putinom više puta od Emanuela Makrona – najmanje 12 puta za nešto više od tri nedelje. Uz turskog predsednika Erdogana on je postao neka vrsta “oficira za vezu” NATO-a i Rusije, u trenutku kada su odnosi ovih sila na najnižoj tački u prethodnih trideset godina. Do sada ovi razgovori nisu doveli do nekih konkretnih rezultata, ali teško da bi se Makron mogao okriviti za to u trenutku kada ruska vojska napreduje daleko sporije nego što je iko očekivao. U ovom delikatnom trenutku kada je neophodno Putinu pokazati ispruženu ruku i spremnost na pregovore kako bi se sprečila dalja eskalacija sukoba i potencijalni nuklearni rat, Makron je vešto ušao u ulogu glasnika. U upadljivom nedostatku bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, očigledno je da i Putin u njega ima više poverenja nego u bilo kog drugog zapadnog lidera.
Treba naglasiti da ovakav Makronov pristup nije bez kritičara u Evropskoj uniji i NATO-u, gde su neke države koje se zalažu za čvršći odgovor prema Rusiji (poput baltičkih zemalja) nezadovoljne potezima francuskog predsednika, smatrajući ih previše blagim. Ipak, francuski birači očigledno su daleko zadovoljniji potezima svog predsednika, pošto je njegova popularnost značajno skočila tokom prethodnih dana. Najnovija istraživanja pokazuju da oko 31% Francuza planira da glasa za njega u prvom krugu, što je skok od čak 7% u odnosu na pre mesec dana. Ove brojke izuzetno su dobre za predsednika na kraju prvog mandata, pogotovo ako uzmemo u obzir da je prošlo tačno 20 godina od kada je poslednji put aktuelni predsednik uspeo da obezbedi reizbor.
Još jedna pojava koja Makronu ide na ruku je potpuno nesnalaženje njegovih rivala u novim okolnostima, pre svega zato što su mnogi od njih govorili krajnje pozitivno o Putinu tokom prethodnih godina. Erik Zemur (koji je u jednom trenutku čeznuo za “francuskim Putinom”) doživeo je potpuni fijasko kada se usprotivio primanju ukrajinskih izbeglica, samo da bi napravio potpuni zaokret kada je shvatio nepopularnost svog prvobitnog stava. Njegove nedavne izjave da rat “ne sme da zaseni najveću pretnju po Francusku, a to je imigracija” u ovom trenutku zvuče kao pokušaj spasavanja kampanje koja već mesecima ne pokazuje znake napretka.
Marin Le Pen uspela je na možda i najbolji način da odgovori na nezavidnu poziciju u kojoj se našla. Njene veze sa Putinom nisu nikakva tajna, naprotiv. Tokom kampanje za predsedničke izbore 2017. godine Le Penova je otišla u Moskvu i tamo se sastala sa Putinom, koga je u tom trenutku hvalila kao snažnog i odlučnog lidera. Poslednjih nedelja njena kampanja pokušala je da se distancira od ruskog predsednika (navodno uništavajući više od milion letaka sa slikom Le Penove i Putina), ali zanimljivo je da njena popularnost ne samo što nije pala, već je blago i porasla. To se u određenoj meri može pripisati njenom novom fokusu na porast cena energenata i osnovnih namirnica, za koje je optužila Makrona i ostale evropske političare koji se zalažu za nemilosrdne sankcije Rusiji. Ova poruka očigledno je dobro rezonovala sa njenim glasačima, pre svega u osiromašenim industrijskim gradovima na severu zemlje.
Ni vodeći kandidat levice Žan-Lik Melanšon se ne nalazi u značajno boljoj poziciji. Iako za razliku od svojih rivala na desnici nikada nije podržavao Putina, Melanšon je veliki protivnik NATO-a i bilo kakvog koncepta kolektivne evropske bezbednosti, zalažući se za neutralnu i pacifističku Francusku. Ovi stavovi teško da će naići na simpatije šire javnosti u trenutku kada je NATO posle godina “krize identiteta” ponovo u centru pažnje i kada ga mnogi smatraju neophodnim za očuvanje bezbednosti Evrope.
Ipak, Makronova prednost će do pravog izražaja doći tek u drugom krugu. Istraživanja pokazuju da bi on u ovom trenutku osvojio preko 60% glasova protiv svih potencijalnih protivkandidata, pa čak i Valeri Pekres (u jednom trenutku vodećeg rivala), čija je kampanja upala u ozbiljne probleme poslednjih nedelja i ne pokazuje znake oporavka. Ukoliko Makron u narednih nekoliko nedelja ne napravi neki grešku ogromnih razmera njegove šanse da izgubi na predsedničkim izborima biće minimalne.
Autor: Aleksa Paunović