Predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je da neće debatovati sa ostalim protivkandidatima pre prvog kruga predsedničkih izbora. Ocenio je da “više voli da razgovara sa građanima Francuske”. Pojasnio je i svoj trenutni status: “Biću predsednik onoliko koliko budem morao i biću biću kandidat koliko budem mogao u kontekstu koji je veoma težak za Evropu”.
Najavio je ukidanje televizijske pretplate koja trenutno iznosi 138 evra. Uz to, posebnu pažnju posvetio je inflaciji i ceni goriva, najavljujući da će država sprovesti dodatne mere kako se cena goriva ne bi dodatno povećavalo usled ukrajinske krize.
Kandidatkinja Marin le Pen je na početku zvaničnog dela predizborne kampanje govorila o svom planu za obrazovni sistem, Istakla je da će svaki vid kršenja sekularizma biti kažnjen i da će “svaki verski vid pritiska predstavljati krivično delo za koje će postojati zatvorska sankcija”. U njenom programu predviđeno je povećanje plata nastavnicima od tri procenta. Zaključila je da obrazovni sistem treba da bude “ponos Francuske”.
Na konferenciji za medije predsednik Ustavnog suda saopštio je da je ta institucija dobila 13 762 potpisa za podrške kandidatima, a njih 12 je obezbedilo 500 i više koliko je potrebno za zvaničnu kandidaturu. Tako da će se na biračkom listiću u Francuskoj 10. aprila naći sledećih 12 imena:
Ekološki kandidat Janik Žado kritikovao je protivkandidata Žan-Lika Melanšona, jer se protivi uvođenju sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini i isporuci oružja Ukrajincima. Takođe, kritikovao je i njegov stav da Francuska treba da vodi nesvrstanu politiku tokom sukoba Rusije i Ukrajine.
Žado je ocenio da Melanšon pokušava da bude Žan Žore, francuski pacifista koji je ubijen uoči Prvog svetskog rata u leto 1914. godine. Ipak, Žado dodaje da se “Žore okreće u grobu kada vidi Melanšona”. Zatim je dodao da “Vladimir Putin čini ratne zločine, a saučesnik mu je Melanšon”.
Zaključio je da Evropska unija treba da pokaže koliko je čvrsta i da se istraje u pomoći Ukrajinci, jer “Putin ne ratuje protiv Ukrajine, već protiv čitavog civilizovanog sveta”. Takođe, smatra da treba razmotriti uvođenje embarga na uvoz ruskog gasa.
Kandidat Neukrotive Francuske (La France Insoumise, LFI) započeo je svoj govor osvrćući se na rat u Ukrajini. “Stop ratu, stop invaziji Ukrajine, dole sa vojskom koja je napada” izjavio je pre nego što je izrazio svoju solidarnost sa ukrajinskim narodom i Rusima koji odbijaju rat i hrabro mu se protive. “Vladimir Putin je započeo novi svetski poredak zasnovan na sili” i on je “jedini odgovoran” jer je “odlučio da donese ovu odluku” rekao je Melenšon. “Oni koji su započeli ovaj rat od nas mogu dobiti samo prezir i neumoljivu mobilizaciju radi njihovog poraza” rekao je, dodavšoi da “analiziranje i razumevanje ne znači relativizovanje”. “Ukoliko me budete izabrali kao predsednika Republike to ću da otelovljujem: nesvrstanu Francusku koja ne prihvata oružano nasilje”.
Melenšon je nastavio priču o Ukrajini smatrajući da su “sve strategije koje smo zamislili u ovakvom slučaju, gde smo mi, francuski narod, rekli da Evropa nikada više ne može biti pozornica za ratove i operacije izvrnute su naglavačke”. “Način na koji sagledavamo međunarodne odnose mora biti ponovo promišljen, ne prihvatajući ni vojnu, ni diplomatsku eskalaciju, ne prihvatajući jedan svetski poredak u kojem je na jednoj strani NATO, a na drugoj, jedan rusko-kineski blok, unutar kojeg bismo bili uvučeni u apsurdan rat, u takmičenje, hladni rat bez ikakvog smisla”. Odgovarajući na svoje kritičare Melenšon kaže: “Imam dosije: upozoravao sam deset godina na sav glas da će biti problema u Ukrajini. Zapitajte se gde su bili ovi ljudi koji danas drže govore i pričaju krupne priče kada smo ih upozoravali, šta su govorili? Šta su radili? Ništa! Osim što me karikiraju. Jer se nisam uskladio sa željama SAD-a, stoga sam, u njihovom uskom ograničenom rezonovanju, bio za drugi tabor. Ne! Ja sam nesvrstan, ti si nesvrstan. Mi smo nesvrstani. Odlučujemo od slučaja do slučaja šta nam se čini pravednim, a šta nepravednim”.
Žan-Lik Melenšon se takođe obavezao da će, ako bude izabran, “da se konsultuje – što nikada nije učinjeno – najmanje jednom godišnje sa Narodnom skupštinom u slučaju sukoba” i da će “održavati korpus profesionalnih diplomata koji su danas ponos naše zemlje i najefikasnija mreža na svetu”. Dalje navodi da se “zahtevanje prekida vatre i povlačenje ruskih trupa ne može odvojiti od fundamentalnog problema koji se ovom prilikom postavlja, a to je granična bezbednost”. Ovo pitanje ga dalje vodi ka tome da predloži otvaranje “nacionalne diskusije o nuklearnom razoružavanju sveta. Bili bismo spremni da takođe, u opštem dogovoru, sprovedem razoružavanje”, rekao je Melenšon, pre nego što je precizirao: “Naravno ne prvi. Naravno ne pre svih. Ali bili bismo spremni da imamo ovu raspravu i da organizujemo razoružavanje sa ostalima”.
Zalaže se za povećavanje broja instalacija koje koriste obnovljive izvore energije, pre svega energije vetra: na Atlantskoj obali “ montiraćemo koliko god je potrebno, koliko god brzo potrebno, kako bi se u potpunosti suočili sa opasnošću koju predstavlja komercijalna upotreba nuklearne energije” dodao je, ističući privrženost “izbacivanju nuklearne energije i stopostotnom prelasku na obnovljive izvore”.
Osvrnuo se i na izjavu Makrona u pogledu reforme školstva, konkretno po pitanju mogućnosti davanja veće autonomije direktorima škola, pre svega u oblasti zapošljavanja i organizovanja rasporeda u školama. “Nema ni govora. Javno školstvo ostaje školstvo svih i država ostaje ta koja daje diplomi nacionalnu vrednost”. Nastavlja, dodajući da se zalaže za “prekid trule politike kompromisa, aranžmana, gde obećamo jednu stvar, radimo drugu”.
Predsednički kandidat Erik Zemur svoju kampanju je počeo konvencijom u Tulonu. Posebno je zanimljivo što je konvenciji prisustvovala i nećakinja Marin le Pen koja je Zemuru uputila javnu podršku.
U uvodnom delu obraćanja Zemur se osvrnuo na to da predstavlja novu političku snagu u Francuskoj. Kao veliki uspeh označio prikupljanje oko 720 potpisa za kandidaturu. “Svima smo nametnuli naše teme, svim kandidatima. Mi smo najveći događaj ovih izbora. Branili smo Francusku kao niko do sada”, ocenio je Zemur.
Nezaobilazna tema bila je i ukrajinska kriza. Zemur smatra da “Francuska treba da bude sila ravnoteže”. Dodao je da francuska treba da pošalje logističku, finansijsku i medicinsku pomoć Poljskoj i Mađarskoj kako bi se lakše izborili sa prilivom migranata iz Ukrajine.
Na pomen kandidature Emanuela Makrona prisutni su krenuli uvredljivo da skandiraju trenutnom predsedniku Francuske, što je kod Zemura izazvalo osmeh. Zatim je sledećim rečima opisao Makrona. “Francuska našeg detinjstva imala je bolji mir i blagostanje. Makron zatvara oči pred vašim strahovima. On živi u svetu bez roditelja i dece, a to nije naš svet. Mi volimo našu decu i unuke”. Na kraju izlaganja uputio je pitanje Makronu: “Kad ćeš se zainteresovati za cenu goriva, kad litar bude bio pet evra”.
Procenjuje se da je oko 8 000 ljudi prisustvovalo početku kampanje Erika Zemura.
Kremlj je saopštio da je predsednik Rusije Vladimir Putin odbio mirovni sastanak u Černobilju koji predložio Emanuel Makron. Međutim, Putin želi pregovore i smatra da treba da se održe u video formatu ili u nekoj trećoj državi. Putin je naglasio da se zalaže za nastavak pregovora sa ukrajinskom stranu.
Iz Jelisejske palate su saopštili da je Makron upozorio Putina da je spreman da uskoro uvode nove sankcije Rusije. Ipak, nije saopšteno šta to podrazumeva i da li je Makron spreman da ograniči uvoz ruskog gasa i nafte. Ponovljeno je da te sankcije nisu usmerene na borbu “protiv Rusije, već kako bi se promenili proračuni Vladimira Putina”.
Predsednik Srbije aleksandar Vučić gostujući na Kurir televiziji rekao je da je imao još jedan telefonski razgovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Makron je tom prilikom rekao “da Ukrajina neće ući u Evropsku uniju pre Srbije, kao niti bilo koja država”. Vučić je zaključio da Makron vidi Srbiju kao strateškog partnera i prioritet za ulazak u Evropsku uniju. Osim krize u Ukrajini i evropskim integracijama Srbije, dvojica šefova država razgovarali su i o ekonomskoj saradnji i bilaterlnim vezama.
Savremena Socijalistička partija Francuske osnovana je 1969. godine kao izdanak nekadašnje francuske sekcije Radničke internacionale. Na kongresu u Epineu 1971. partija je proširena pridruživanjem nekoliko socijalističkih grupacija.
Čak i površnom analizom statuta i deklaracija partije od njenih temelja sa početka 20. veka do danas može se primetiti zaokret u idejama. Naime, deklaracije sa početka 20. stoleća nedvosmisleno izražavaju revolucionarni karakter partije čiji je cilj podruštvljavanje sredstava za proizvodnju i radikalna transformacija političkog i ekonomskog sistema, iz kapitalisitičkog u socijalistički. Deklaracija principa socijalista iz 1946. godine potvrđuje pređašnju orijentaciju stranke. Međutim, u novijim deklaracijama iz 1990. vidi se da partija polako odustaje od primarnih načela i akenat pomera sa revolucije na reformu. Ovo nije pojava specifična samo za francuske socijaliste, već i za druge socijalističke partije širom Evrope. Naime, partijski rukovodioci shvataju da se cilj i program partije moraju prilagoditi novim okolnostima gde stare socijalističke, radikalne ideje nikako ne bi zaživele. To je primetno i kod španskih socijalista. U skladu sa tim, deklaracija doneta 1990. prihvata elemente tržišne privrede. U deklaraciji donetoj 2008. godine od nekadašnjih socijalističkih ciljeva zadržao se jedino onaj o potpunoj emancipaciji ljudskog bića. Za ideologiju partije je proglašen demokratski socijalizam; francuski socijalisti su privrženi prosvetiteljskoj tradiciji i vrednostima Francuske revolucije.
Treba istaći da francuska Socijalistička partija nikada nije bila tipična radnička partija; socijalnu bazu ove stranke uglavnom su činili nastavnici, državni službenici, rukovodioci u privatnom sektoru. SP je članica Socijalističke internacionale, svetske organizacija socijalističkih, socijaldemokratskih i radničkih partija. Pored toga, članica je Partije evropskih socijalissta i Grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu.
Najznačajniji događaj iz novije prošlosti socijalista je Kongres u Epineu juna 1971. godine koji je održan pod parolom Unija levice. Tada Fransoa Miteran (François Mitterrand) postaje prvi sekretar partije. Godine 1972. Miteran odbija predlog o spajanju levičarskih partije i predlaže stvaranje zajedničkog programa Vlade i levičarskih stranaka. Socijalisti su uspeli tih godina da nametnu svoje stavove o demokratiji i drugim važnim pitanjima ostalim strankama sa levog spektra. Godine 1981. Francuska dobija prvog socijalističkog predsednika, Fransou Miterana. Takođe, na parlamentarnim izborima iste godine, socijalisti dobijaju većinu te Pjer Moroa (Pierre Mauroy) postaje premijer, a Lionel Žospen (Lionel Jospin) prvi sekretar partije koji će tokom treće kohabitacije (1997- 2002) vršiti funkciju premijera.
Na izborima za gradonačelinika Pariza 2001. godine prvi put pobeđuje kandidat Socijalističke partije, Bertran Delanoe (Bertrand Delanoë). On je reizabran 2008. godine na istu funkciju. Na izborima za predsednika Francuske 2002. Žospen biva poražen u prvom krugu od Žaka Širaka (Jacques Chirac) i Žana Marija Le Pena (Jean-Marie Le Pen); ubrzo se i povlači sa političke scene. Ni sledeći predsednički izbori 2007. nisu doneli sreću ovoj partiji; njihova kandidatkinja Segolen Rojal (Ségolène Royal) poražena je od Nikole Sarkozija (Nicolas Sarközy). Ipak, ponovo se vraćaju na velika vrata nakon izbora 2010. i 2011. kada pobeđuju na regionalnim i senatorskim izborima. Po prvi put u istoriji Pete republike, levica je dominirala Senatom. Na izborima za predsednika Republike 2012. godine, pobeđuje socijalista Fransoa Oland. On je drugi socijalistički predsednik u francuskoj istoriji. Iste godine na parlamentarnim izborima, socijalisti osvajaju apsolutnu većinu; Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault) imenovan je za premijera. Usled velike nepopularnosti Olanda i afere u koju je bio upleten ministar pravde zbog tajnih računa (Affaire Cahuzac), socijalisti gube većinu u čak 150 opština na opštinskim izborima 2014. godine.Na regionalnim izborima 2015. levica zadržava samo sedam regiona od ukupno osamnaest. Franosa Oland, i sam svestan svoje nepopularnosti, objavljuje da se neće kandidovati za izbore 2017. godine.
Kandidatkinja Socijalističke partije za predsedničke izbore je An Idalgo, aktuelna gradonačelnica Pariza. Idalgo u svom Pismu Francuzima naglašava da poznaje Francusku u njenoj raznolikosti i posebnosti. Istakla je da razume probleme običnih ljudi i njihova očekivanja od političara:budućnost Francuske vidi u mladima i zato se zalaže za to da svaka mlada osoba stekne dovoljno sredstava da napreduje i učestvuje u izgradnji boljeg društva. Idalgo naglašava da je ceo život posvetila društvenim pitanjima; borila se za ravnopravnost žena na tržištu rada, za smanjivanje društvenih nejednakosti i odbranu demokratskih vrednosti.
Program ove kandidatkinje za aprilske izbore se sastoji od 70 predloga (Mes 70 propositions pour la France). Ovde će biti izloženi neki od najznačajnih aspekata njenog programa. Prvi predlog tiče se povećanja plata za 15%. Ističe se da je ova mera posebno važna za radnike koji su najviše bili pogođeni posledicama pandemije. Socijalisti veliku pažnju pridaju ravnopravnosti polova te insistiraju na jednakim platama žena i muškaraca. Jedan od predloga prati trend skraćivanja radnog vremena u francuskim kompanijama i javnim službama; tako će svaka osoba moći da raspoređuje veći period slobodnog vremena na način koji bi njoj najviše zadovoljstva donosio. Važan segment predizborne platforme tiče se ekoloških pitanja. Idalgo se zalaže za to da cela javnost bude angažovana u borbi protiv globalnog zagrevanja. Predlaže se pravično ekološko oporezivanje i pomoć za nabavku električnih vozila. Obrazovna politika je zauzela istaknuto mesto na njihovoj listi. Neki og glavnih predloga odnose se na garantovanje podrške mladima koji odustanu od školovanja, promovisanje vrednosti Francuske revolucije u školama i povećavanje plata nastavnicima.
Predsednička kandidatkinja Marin le Pen kritikovala je stavove i izjavu protivkandidata Erika Zemura.
Le Penova se nije saglasali sa izjavom Erika Zemura da je rat u Ukrajini “skrenuo pažnju sa velikih pitanja za Francusku”. Po mišljenju Marin le Pen Francuska treba da se suoči sa ukrajinskom krizu, ali i da istovremeno nastavi da rešava svakodnevne probleme Francuza.
Le Penova je ponovila da se protivi oružanim sukobima u Ukrajini i da je neophadno problem rešiti na diplomatski način. Dodala je da je potrebno dobro razmisliti o uvođenju sankcija Rusiji kako to ne bi za posledicu imalo ekonomski kolaps Francuske.
