Posted on

DEMOKRATSKI POKRET (MOUVEMENT DÉMOCRATE)

Demokratski pokret (fr. Mouvement démocrate, MoDem) je centralistička francuska partija sa snažnim proevropskim stavom. Osnovana je 2007. godine od strane Fransoa Bajroua sa ciljem učestvovanja na parlamentarnim izborima iste godine. Glavni principi kojima se vodi ovaj pokret jeste rešavanje pitanja javnog duga, otvaranjem (fr. ouverture) ka levoj/desnoj strani političkog sistema i potrebom ustavnih rerformi u tom pravcu.

Prvenstveno nazvana Demokratska partija (fr. Parti démocrate), menja ime u Demokratski pokret zbog postojanja već jedne manje, istoimene partije. Osnovana kao naslednica Unije za francusku demokratiju (UDF), centralističke partije , aktivnom od 1987.- 2007. godine, koja je tradicionalno uvek podržavala vlade desnog centra, još od njenog osnivača Valerija Žiskana d’Estena. UDF se priključuje Uniji za narodni pokret (fr. L’Union pour un mouvement populaire UMP) nakon njenog osnivanja 2002. i učestvuje u vladinoj koaliciji u Senatu od 2002. do 2007. godine. Međutim, tokom drugog senata Žak Širaka, UDF postaje sve nezavisniji od UMP, da bi na kraju ova partija, na inicijativu svog osnivača Bajroua, podržala predlog o cenzuri zajedno sa Socijalističkom partijom.

Tokom kampanje za predsedničke izbore 2007. godine, Bajrou se zalagao za vladu nacionalnog jedinstva. Predstavljajući se kao centrista i socijal-liberal, obećavao je da ukoliko bude izabran, vladaće izvan ideje klasične podele na levu i desnu stranu političkog spektra. Eliminasan je u prvom krugu izbora sa osvojenih 18% glasova, a nakon izbora Demokratski pokret je podržala i Unija radikalna republikanaca. Neki članovi Demokratskog pokreta nisu podržali ovu podršku pa su se otcepili od nje i osnovali pokret Novi centar, koji se zalagao za ideje novoizabranog predsednika Sarkozija. Iste godine, Demokratski pokret je osvojio 7.6% glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora; kandidati su se kandidovali pod zastavom UDF-MoDem zastave, jer Demokratska partija još uvek nije bila zvanično
formirana. Partija je dobila 3 mesta u Narodnoj skupštini. Na čelu sa izabranim Fransoa Bajrouom, Demokratski pokret postaje zvanično politička stranka u koju se više nepostojeći UDF potpuno integrisao.

Na predsedničkim izborima 2012. godine Bajrou sa svojom strankom u prvom krugu dobija 9,3% glasova dok na kasnijim parlamentarnim izborima smanjila mu se podrška na 1,8% glasova i time je Bajrou izgubio mesto u Narodnoj skupštini, u kojoj je proveo veći deo svoje političke karijere. Ideologija ove partije zasnovana je na liberalizmu, socijal-liberalizmu, hrišćanskoj demokratiji i proevropenizmu. U Evropskom parlamentu Demokratski pokret se nalazi u poslaničkoj grupi Obnovimo Evropu sa svojih pet poslanika.

Kada je u pitanju aktuelna epidemiološka situacija, predsednik stranke navodi stav da će doći dan kada će obavezna vakcinacija biti neophodna i da su ljudi, u vreme kada je tek počela vakcinacija protiv virusa Covid-19, bili uplašeni od mogućih neželjenih efekata ali da danas može da se kaže da je to apsolutno netačno.

Kada je upitan o migrantskoj krizi i slobodnom prolasku migranata kroz Francusku na putu ka Velikoj Britaniji,predsednik Demokratskog pokreta, izjavio je: „Ako kažete (migrantima) ‘možete slobodno da prođete kroz našu teritoriju da biste stigli do susedne zemlje’, zamislite anarhiju između evropskih zemalja“, podsećajući na primer Turske, koja je u martu 2020. otvorila granice sa Evropom za prolaz migranta. Stranka u svom programu daje predlog razmatranja migracija prema pragmatičnom i globalnom pristupu, uključujući saradnju sa zemljama porekla, usklađivanje prava na azil, priznavanje uslova prijema i razvojnu pomoć migrantima.

Najveći deo programa stranke Demokratski pokret govori o Evropskoj Uniji, vezanosti Francuza za Uniju, i njihovom osećaju pripadnosti koji je dodatno ojačao od Bregzita kao i o ukorenjenoj viziji Evrope mira. Stranka predlaže izmene unutar Unije, kao što su, izbor predsednika Evropske unije, što bi dodatno ojačalo politiku Evrope, usvajanje evropskog ustava, koji bi garantovao ljudska prava i osnovne slobode u Evropi kao i reviziju mandata Evropske centralne banke.

Autori: Anđela Danilović i Dragana Vasić

Posted on

ZEMUR OPTUŽIO MAKRONA ZBOG PONOVNOG POSTAVLJANJA EVROPSKE ZASTAVE

Zastava koja se razvila pod Trijumfalnom kapijom uoči okupljanja 27 šefova država i vladanna samitu u Versaju našla se na meti kritika nacionalističkog kandidata. Vraćena je danas u jutarnjim časovima i tu će se i vijoriti do petka uveče, kako precizira Jelisejska palata. Ovaj čin je posebno pogodio Zemura, koji je smatra ličnom uvredom i odmah je uhvatio priliku da kritikuje predsednika na društvenoj mreži Tviter, gde tvrdi da Makron ˝voli da ponižava francuski narod˝.

Autor: Anđela Danilović

Posted on

MAKRON NAMERAVA DA PODIGNE STAROSNU GRANICU ZA PENZIONISANJE NA 65 GODINA

Emanuel Makron je u pismu građanima Francuske u kojem je najavio svoju kandidaturu, poručio da želi “da više rade”. Smatra da prioritet njegovog novog petogodišnjeg mandata treba da budu reforme u oblasti rada. Trenutni Zakon u Francuskoj propisuje da se u penziju ide sa navršene 62 godine života, a Makorn želi da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina života. Uz to, želja je da minimalna penzija bude oko 1 100 evra. Makron se poziva na praksu drugih država kao što su Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Španija i Italija gde je odavno uvedeno da je uslov za odlazak u penziju 65 godina života. Ne treba zaboraviti ni na izjavu Makrona iz decembra prošle godine kada je rekao: “Pošto duže živimo, moraćemo duže i da radimo i samim tim kasnije da idemo u penziju”.

Makron je predstavio i program “Pakt između generacija” kojom se daje podrška pojedincu tokom čitavog njegovog života, od ranog detinjstva, kroz učenje i sticanje radne prake, do zaposlenje i odlazak u penziju.

Autor: Nikola Perišić

Posted on

FRANCUSKO PREDSEDAVANJE EVROPSKOM UNIJOM

Francusko predsedavanje Savetom Evropske unije počelo je optimistično, 1. januara ove
godine, i gotovo u prvih nekoliko sedmica susrelo se sa otežavajućim okolnostima, ne samo po EU nego i svet u celini. Pored toga što je na “vratu“ Francuske stajalo nagomilavanje ruskih trupa na granicu s Ukrajinom, potom Putinovo priznanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, sada stoji rat kojeg su sistemstski najavljivale Sjedinjene Američke Države, ali i predsednički izbori u aprilu. Za sada, svi pregovori i Makronova posredovanja pala su u vodu, a kampanja postala marginalni događaj. Ni poljoprivredni sajam u Parizu, događaj koji predstavlja centar kampanje francuskih kandidata, ovog puta nije prošao onako kako bi inače trebao. Kandidati se zasigurno nisu pokazali u najboljem svetlu.

Francuska je država koja ima sudbinu onih koje pošto-poto mora da sarađuju sa „proklamovanim evropskim neprijateljima“. Godine 2008. kada je ova država poslednji put bila na čelu EU, rat u Gruziji je dostigao svoj vrhunac. Tadašnji predsednik Pete republike Nikolas Sarkozi je insistirao na dijalogu i obustavi svih ratnih dejstava. Iako su ovakvi postupci Francuske, kada je u pitanju Rusija, već ustaljeni, mnogi politikolozi i filozofi ponašanje karakterišu kao – prostituciju. Tako je i ovoga puta, francusko liderstvo EU iskorišćeno kao mogućnost da se lakše dopre do Kremlja i Bankove (administracija predsjednika Ukrajine) i potencijalno spreči bilo kakav sukob. Nepopustljivost Zapada i jasna rešenost Moskve, doveli su do rata koji već više od sedam dana gledamo na istoku Evrope.

O glavnim pitanjima, problemima i planovima za razvoj Evropske unije ovoga puta se stara trio utvrđen Lisabonskim sporazumom, a čine ga Francuska, Češka i Švedska. To su države koje će hronološki preuzimati predsedavanje Savetom EU na svakih šest meseci i osigurati kontinuitet razvoja i implementacije zaključaka.

Emanuel Makron je tip evropskog lidera koji želi da stvori suvereniju naddržavnu i
nadnacionalnu uniju evropskih zemalja, za razliku od Mađara ili Poljaka koji radije biraju onaj izvorni nacionalni suverenitet na uštrb globalizma koji se sve više osipa. Predsednik Francuske je više puta spominjao potrebu da Evropska unija unutar sebe ima tešnju i bolju, kohezivniju saradnju, da predstavlja jednu celinu koja ima pravo da bira svoj put i da bude suverena kao organizacija od 27 država članica.

Pored suvereniteta, kao deo ideje, Makron ističe i reformu šengenskog prostora. „Unija mora da kontroliše svoje granice“. Kontrola granica podrazumijeva koordinisanu kontrolu priliva migranata i nedozvoljavanja ponavljanja krize kakvu je proizvela Belorusija na poljskoj granici. Cilj Francuske jeste reforma šengenskog sporazuma i to u roku od šest meseci. Ovaj potez nije nemoguć, jer u ovom slučaju nije neophodno da sve članice pristanu na to, nego samo većina u Savetu EU i Parlamentu EU. Naglasak je na novom migracionom paktu i zajedničkoj saradnji ministara unutrašnjih poslova svih država članica, pa i Hrvatske, kao članice kojoj je cilj što prije pridruživanje šengenskom prostoru.

Emanuel Makron je neretko isticao i potrebu redefinisanja načina odbrane van granica EU, u čemu svakako, ključnu ulogu igra suverenitet. Samit EU koji je najavljen za mart ove godine, trebao bi biti prilika za usvajanje Strateškog kompasa, koji je potpuno izgubljen početkom rata u Ukrajini. Planovi tokom francuskog predsjedavanja EU, ali i glavni elementi Kompasa, trebale bi da budu definisanja jasnih prijetnji po bezbjednost i strategija kolektivne odbrane. Prema Vladi Francuske bezbednost EU jeste i stabilnost “komšiluka“, dakle Zapadnog Balkana.

U junu bi, po zvaničnom planu, trebao biti organizovan samit zemalja Zapadnog Balkana, jer
kako Makron kaže “Zapadni Balkan je više od suseda, on je srce Evrope“. Cilj ovog predsedavanja je ekonomski razvoj ovog prostora, razmjena među ljudima i odbrana od regionalnih i globalnih sila koje se upliću u evropske integracije. Države koje “opasno“ deluju na prostoru Zapadnog Balkana u prvom redu su Turska i Kina. Turska i predsednik Erdogan predstavljaju jednog od najvećih oponenata Francuskoj u NATO alijansi. Interesi Francuske i Turske isprepleteni su kako na Balkanu, tako i u Libiji, i drugim delovima Bliskog Istoka. Emanuel Makron smatra da je, ukoliko želimo mir u Evropi u narednih 50 godina, potrebno da se integriše zapadni dio Balkana. Ovo je, naravno, rekao pre nego što je istok Evrope postao žarište najvećih sukoba u Evropi u XXI veku. Za državu koja predsedava u ovom delu godine važan je i kontinent koji je trpio najveće žrtve kolonijalne prošlosti pojedinih država među kojima se zasigurno ističe Francuska. Sredinom februara organizovan je samit EU i Afričke unije u Briselu, pri čemu je istaknuta neophodnost tešnje saradnje pogotovo sa državama koje su se u bliskoj prošlosti oslobodile francuskih okova.

Onako kako Evropa uđe u novu deceniju, tako će izaći iz iste, s obzirom na to, Francuska se zalaže za iznalaženje jednog novog modela za sveobuhvatni privredni rast i razvoj. Evropska unija mora da samostalno stvara i prizvodi bogatstvo, bude središte inovacija i kreiranja mnoštva radnih mesta. Fokus treba da bude na održivim izvorima energije, na
implementaciji ciljeva UN-a. Francusko predsjedavanje označiće najveći sukob u Evropi od komadanja i bombardovanja SR Jugoslavije. Ukrajinska kriza, nerazumijevanje NATO alijanse i rešenost Moskve, predstavlja veliki izazov ne samo za Francusku nego i za cijelu Evropu. Dolazi do nove kompozicije međunarodnih odnosa, a mnogi najavljuju već gotovo izvestan hladni rat.

UNHCR saopštava da je već skoro 1 milion Ukrajinaca ušlo u države članice EU, pogotovo
Poljsku. Dolazi do potencijalne humanitarne krize na granicama, dok i Kijev i Moskva broje žrtve sukoba između svetskih sila. Pored toga, EU se susreće sa zahtjevom Kijeva da se po hitnom postupku primi u punopravno članstvo. Ovu inicijativu prate i Moldavija i Gruzija. Pojedini predsednici država su potpisali podršku incijativi, dok glavni lideri ostaju nijemi na dramatičnu scenu na kojoj predsjednik Zelenski i njegovi ministri potpisuju zahtev za kandidatski status Ukrajine.

Makron je, objavivši svoju kandidaturu, ušao u zvaničnu trku za predsjednika, i to dan pre isteka roka za prijavu. Kampanja će gotovo sigurno potpuno pasti u senku sukoba u Ukrajini i francuskim težnjama da se dopre do Kremlja.

Autor: Srđan Radanović

Posted on

BERTRAN PREDLOŽIO DA MAKRON DEBATUJE SAMO SA KANDIDATIMA KOJI IMAJU ŠANSE ZA DRUGI KRUG

Stranački kolega kandidatkinje Valeri Pekres Ksavijer Bertran predlaže da Emanuel Makron debatuje isključivo sa kandidatima koji imaju šanse da se plasiraju u drugi krug. Kako ocenjuje debata sa svim kandidatima “ne bi bila laka”. Smatra da je trenutna situacija nesigurna i da je građanima Francuske “potrebna jasnoća i debata”. Podvlači da postoje “tri ili četiri kandidata koji pretenduju na drugi krug” i predlaže da Makorn debatuje sa Le Pen. Zemurom, Pekres i Melanšonom.

Autor: Nikola Perišić

Posted on

OBJAVLJENA IMOVINSKA KARTA PREDSEDNIČKIH KANDIDATA

Visoka Uprava za transparentnost u javnom životu (HATVP) objavila je pregled imovine svih predsedničkih kandidata u Francuskoj.

Izvor: Figaro

Imovina Emanuela Makrona se uglavnom sastoji od bankovnih računa. Životno osiguranje je procenjeno sa otkupnom vrednošću od 113 000 evra. Ostao mu je ukupan dug za kredit od 122 500 evra koji je uzeo još 2011. godine. Njegova sredstvao su u izveštaju označena kao “normalna”.

Republikanska kandidatkinja Valeri Pekres poseduje tri kuće i zemljište ukupne vrednosti od 4,1 miliona evra. Njen suprug, koji je izvršni direktor jedne firme, ima oko 6,5 miliona evra na tekućem računu i životnog osiguranja. Njegovo bogattvo se bazira i na umetničkim delima koja ukupno vrede 60 hiljada evra. Dug Pekresove procenjuje se na oko milion evra.

Erik Zemur je vlasnik ili suvlasnik pet stanova u Parizu. U njegovom poseduje je i oko 90% kapitala jedne izdavačke kuće čija se vrednost procenjuje na 1,5 miliona evra. Kao bivši novinar, većinu svojih prihoda ostvaruje kao pisac ili menadžer. Njegov dug za hipoteke je oko 633 000 evra.

Marin le Pen prijavila je samo nekretnine, i to da poseduje tri kuće. Takođe, ima i tri kredita od kojih je jedan podigla zbog predsedničke kampanje 2017. u mađarskoj banci MKB.

Žan-Lik Melanšon ima jedan stan u Parizu vredan 1,2 miliona evra, jednu kuću koja se ceni na 195 000 evra. Na bankovnim računima ima oko 95 000 evra, dok ima dug oko 100 hiljada evra zbog hipoteka. Gradonačelnica Pariza Idalgo sa svojim suprugom poseduje kuću u Parizu čija je vrednost 1,4 miliona evra. Takođe, ima još oko 100 000 evra u bankama.

Janik Žao ima električni skuter koji se ceni na oko 4 000 evra i bruto godišnju platu u Evropskom parlamentu od blizu 109 hiljada evra i dodatno oko 90 hiljada evra na računama. Filip Putu prima platu kao većnik u Bordu, ranije je radio u fabrici Forda. Ne poseduje nepokretnu imovinu. Nikola Dipon-Enjan ima stan u Parizu koji je procenjen na oko 1,4 miliona evra. Rusel u svom vlasništvu ima dve kuće, ali i dva kredita. Na dan proglašenja kandidature njegov račun je bio u minusu oko 200 evra. Lesel ima zemljište u Atlantskim Pirinejima, kao i tri kuće i stan. Natali Arto je suvlasnica stan koji ukupno ima 48 kvadrata.

Autor: Nikola Perišić

Posted on

RADIKALNA STRANKA LEVICE (PARTI RADICAL DE GAUCHE)

Stranka je osnovana 1973. godine, ali pored toga izuzetno dugu istoriju razvitka radikalskih vrednosti u narodu. Garnier Pažes, Aragu i Ludru Rulan (Garnier-Pagès, Arago, Ledru-Rollin) su se među prvima izjašnjavali za radikale, u tokom julske revolucije 1830. godine. Radikali su bili posebno aktivni u Trećoj republici, a često se spominje kako dele i njenu kasniju sudbinu ;kao neefikasna i pre svega korumpirana stranka (republika). U svrhu osvajanja predstojećih izbora, tokom 1902. je stvorena republikanska, radikalna i radikalno-socijalistička stranka, koja će igrati veliku ulogu tokom narednih nekoliko decenija. Radikali su bili toliko značajna opcija, da se bez njihove podrške nije mogla održavati politička stabilnost, a oni su taj položaj i te kako koristili, te su lako menjali kolicione partnere. Od velikog je značaja to što su imali jaku strukturu na lokanom nivou, uz podršku u velikim gradovima. Radikali su bili posvećeni zaštiti tekovina Francuske revolucije, republikanskih
vrednosti i verske sekularizacije. Tokom 1905. godine su uticali na usvajanje zakona o
razdvajanju Crkve i države, koji daje osnovu slobodi savesti i Bogopoštovanja. Nakon Drugog svetskog rata, njihova podrška naglo opada, zato što su oni predstavljali sve ono što je francuski narod želeo da istisne iz kolektivnog sećanja.

Radikalna stranka levice nastaje usled velikih podela u društvu i politici, naime postojala je velika podela na radikalsku levicu i desnicu, što je otežavalo stvaranje jake partijske organizacije. Usled pomenutog razilaženja, dolazi do izdvajanja Pokreta radikalne
levice (Mouvement des Radicaux de Gauche , MRG) u pomenutoj 1973. godini. Uvideviši
potrebu za promenom, vođstvo stranke je tokom 2017. godine donelo odluku o ujedinjenju sa Radikalnom strankom unutar Radikalnog pokreta (Mouvement Radical, MR), da bi 2019. ta odluka bila promenjena, pri čemu dolazi do rasturanja članstva i dodatnog slabljenja partije.

Ukoliko se izvrši detaljan pregled podrške radikalnoj levici, može se primetiti kako je
ona u konstatntnom padu, posebno na lokalnom nivou. Stranka nikada nije bila u gorem
padu, dok je najvišu podršku imala tokom 1982. godine. Iako u sadašnjem sazivu Nacionalne asambleje ima tri člana, pitanje je da li se za stranku zaista može reći da je parlamentarna. U Evropskom parlamentu je situacija još gora, naime, stranka u istom nije ni predstavljena. Radikalna stranka levice je podržala kandidature Fransoa Miterana (François Mitterrand) i Fransoa Olanda (François Hollande). U vladi Žan Marka Eroa (Jean-Marc Ayrault), imala je tri ministarstva, dok se u vladi Manuela Valasa (Manuel Valls) imala dva državna sekretara i jedno ministarstvo.

Ova stranka se od samog početka bavi liberalizacijom ekonomskih odnosa, ali i drugim progresivnim društvenim pitanjima, poput individualnih sloboda i zaštite životne sredine. Pod uticajem Žan Mišel Bulea (Jean-Michel Baylet), tokom 1984. godine u osvit novih izbora za Evropski parlament, formirana je koalicija Antanta Radikalnih Ekologa (Entente Radicale Ecologiste, E.R.E. Européenne); ova koalicija je na izbore izašla sa predlogom za formiranje Sjedinjenih Država Evrope, što bi Evropu učinilo slobodnijom i više demokratskom, a samim tim i jačom u celini. Levi radikali su izuzetno proevropski orjentisani, ali se iz priloženog da zaključiti da nemaju adekvatnu podršku za konkretne akcije na evropskom nivou.

Radikalna stranka levice je iznela 42 predloga za oporavak od krize izazvane virusom
SARS- CoV – 2, deo tih predloga se odnosi na socijalnu pravdu za radnike sa najnižom
platom, uz oduzimanje imovine onima koji su profitirali od utaje poreza. Jedan od predloga je
i garantovanje minimalnog životnog prihoda u visini minimalne zarade. Na ekološkom nivou
se predlaže uvođenje poreza za zagađivače ugljenikom, odnosno zahteva se da oni taj luksuz zagađivača plate na određeni način. Predlažu i veću brigu za plavu ekonomiju, odnosno za ekonomiju povezanu sa trgovinom na moru, skladištenjem određenih resursa, uključujući i očuvanje biodiverziteta, odnosno sprečavanje onečišćenja i prekomernog ribarstva.

Najradikalniji predlog tiče se osnivanja šeste republike, u kojoj bi premijer igrao glavnu
ulogu, dakle može se reći da predlažu uvođenje parlamentarnog sistema; zalažu se i za
uvođenje obaveznog glasanja, pri čemu će se vrednovati i prazni listići. Stranka radikalne levice se povukla iz kandidature Taubire (Christiane Taubira) na predsedničkim izborima. Gijom Lakroa (Guillaume Lacroix), se pravdao u saopštenju za javnost kako je njegova stranka od početka želela samo da proceni mogućnosti ove kandidatkinje i njenu privlačnost ostalim zainteresovani stranama. On navodi kako se na ovim izborima više vodi briga o sponzorima, nego o samim glasačima, što treba biti cilj svake realne politike i kampanje. Dodatni razlog povlačenja iz kandidature Taubire može se naći u njenoj maloj podršci u anketama, koja nije veća od svega 3%. Radikali se drže sa strane i čekaju povoljnu priliku za dobijanje političkih poena i podrške naroda, što im je preko potrebno, ukoliko žele da se održe na političkoj sceni.

Autor: Ivana Vlašković

Posted on

PLANIRANE TRI TELEVIZIJSKE DEBATE, BEZ UČEŠĆA MAKRONA

Tokom predizborne kampanje za prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj održaće se tri televizijske emisije u kojima će učestvovati predsednički kandidati. Još uvek nije sigurno da li će u svim emisijama učestvovati svi kandidati, ali je izvesno da među kandidatima koji će suočiti stavove nećemo videti Emanuela Makrona koji se bori za drugi mandat. Prva emisija planirana je već za ponedeljak uveče na kanalu TF1. Format emisije još uvek nije potpuno definisan, jer autori tragaju za originalnim formatom koji bi ujedno bio prihvatljiv svim učesnicima.

Osim debate koja je zakazana za ponedeljak sigurno je da će kandidati još najmanje dva puta suočiti stavove. Prvi sledeći termin bio trebalo da bude 23. mart na kanalu BFMTV, dok bi treća debata trebalo da se održi 31. marta na France 2.

Autor: Nikola Perišić

Posted on

ZEMUR ŽELI DA OMOGUĆI ŽENAMA DA RADE SLOBODNO I DA BUDE MAJKE

Predsednički kandidat Erik Zemur istakao je da se zalaže da žene same treba same da odluče kako će da žive, a da on želi da im omogući da pomire “rad i majčinstvo”. “Ne razumem zašto bi te dve stvari bile nespojive”, zapaža Zemur. Iz tog razloga obećava dodatnih 60 000 jasličkih mesta, a kao još jednu meru demografske politike najavljuje pomoć ženama koje se ostvare kao majke u ruralnim sredinama od 10 000 evra. Ukazuje da su ruralne područija prazna. “Svako nasilje je nedopustivo i mora biti kažnjeno, posebno ono koje muškarci čine prema ženama”, zaključuje Zemur.

Autor: Nikola Perišić

Posted on

IDALGO NUDI MILAJRDU EVRA U BORBI PROTIV SEKSUALNOG I RODNOG NASILJA NAD ŽENAMA

Predsednička kandidatkinja i gradonačelnica Pariza An Idalgo predlaže da se odvoji milijardu evra iz budžeta kako bi se sprečilo seksulano i rodno nasilje na ženama. Zalaže se za špansi model u sprečavanju ove vrste nasilja. “U policijskim stanicama u Španiji imate socijalne radnike koji saslušaju žene, prikupe informacije. Takav sistem pokazao se kao najefikasniji”, istakla je Idalgo. Ukazala je i na težak socijalni položaj žena u Francuskoj koje po njenom mišljenu imaju preniske plate. Upravo zbog toga predlaže povećanje minimalne cene rada za 15% i time će se poboljšati položaj dvetrećine žena.

Autor: Nikola Perišić