Predsednik Rusije Vladimir Putin je obavestio francuskog kolegu Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca o stvarnom stanju humanitarne situacije u oblastima operacije zaštite Donbasa, saopštio je Kremlj. Putin je rekao da nacionalistički bataljoni Ukrajine sistematski ometaju operacije spasavanja stanovništva, i naveo je brojne činjenice o grubom kršenju međunarodnog humanitarnog prava od strane ukrajinskih snaga bezbednosti. Ruski predsednik je razmotrio sa liderima Francuske i Nemačke pitanja vezana za dogovore o primeni poznatih zahteva Ruske Federacije u Ukrajini. On je pozvao Makrona i Šolca da utiču na kijevske vlasti kako bi se zaustavile “zločinačke akcije nacionalističkih bataljona Ukrajine”. Putin je Makronu i Šolcu detaljno ispričao o seriji razgovora ruskih i ukrajinskih predstavnika koji su se proteklih dana odvijali u video formatu. Lideri su se na kraju dogovorili da nastave kontakte o ukrajinskim pitanjima.
Dvojica predsedničkih kandidata, kojima se nisu ukrstili putevi, želeli su da dokažu mladim ljudima posvećenim klimi da su oni najglasniji predstavnici ekologa. Održan je protest na Volterovom bulevaru za klimu prvi put bez predstavnika Zelenih, pa je fokus bio na lideru stranke La France Insoumise, Žan-Lik Melašonu. Brojni ispitanici su pohvalili njegovu kampanju smatrajući je jedinu ispravnu kada je riječ o ekologiji. Prema rečima organizatora, 80.000 ljudi marširalo je ovog subotnjeg popodneva u Parizu.
Žan Lasal, lider političke partije Resistons jedan je od predsedničkih kandidata koga vrlo često zbog svojih izjava nazivaju ekscentričnim. Rođen je u porodici putujućih stočara u selu koje se nalazi u dolini Pirineja što je imalo veliki uticaj na njegova politička stremljenja. U politički život ulazi rano i već u 21. godini postaje gradonačelnik u svom Lourdios-Ichère. Posle dugog delovanja na lokalnom nivou 2002.godine postaje poslanik u Narodnoj skupštini gde predstavlja četvrtu izbornu jedinicu departmana Pirineji-Atlantik. Takođe, od 2002. godine bio je jedan od predvodnika Svetskog asocijacije planinskih ljudi koja je aktivna u više od 70 zemalja širom sveta u cilju zaštite planina i zastupanja prava planinskih naroda što delom objašnjava i njegovu povezanost sa prirodom koja se istakla kroz njegovu političku platformu i značajne reakcije i delovanja na lokalnom planu.
Lasal smatra da je za dosadašnji debakl čovečanstva, kapitalizam jedan od glavnih krivaca i da je zobg toga moć koncentrisana uglavnom u okviru najvećih multinacionalnih korporacija. Kapitalizam i centralno planiranje ne mogu da zaustave sve loše oblike globalizacije koji vrlo brzo doveli do uništavanja ruralnih područja i nezaposlenosti. Dugo je bio posmatran kao desna uka Fransoa Bajrua jer je bio predsednika Generalnog veća atlantskih Pirineja pod njegovim predsedavanjem. Bio je i član Demokratskog pokreta Modem sve do 2017.godine dok se nije pojavio kao kandidat na predsedničkim izborima na čelu stranke Resistons. Kandidatura 2017.godine temeljila se na desnom centru, agrarizmu i ekološkoj održivosti. Dobio je podršku gradonačelnika ruralnih područja kao i 708 sponzorstava od neophodnih 500. Tada je osvojio 1,21% glasova u prvom krugu.
Zanimljive su neobične metode i postupci koji su ovog kanditata vodile kroz sva politička dešavanja. Godine 2006. Lasal odlučio se na štrajk glađu zbog zatvaranja fabrike koja je bila deo njegove izborne jedinice. Štrajk od 39 dana doveo je do popuštanja japanske firme Tojal koja se oglasila sa uverenjem da će nastaviti da ulaže u tu oblast i da fabrika neće biti zatvorena. Poznat je i po kampanji pešačenja u susret francuskom narodu koja je 2013. obuhvatala marš od 6 000 kilometara. “Gde god sam otišao, bio sam svedok krize životnog standarda, gubitka identiteta i gubitka osećaja za zajedničku sudbinu“. Smatrao je da je situacija podjednako loša i u gradovima i na selu. Skepticizam prema globalizaciji, nepoverenje u političare i latentni rasizam bili su uobičajeni među ljudima sa kojima je razgovarao.“ Još jedna zanimljivost koja je obeležila ovog kandidata ostala je upamćena od juna 2003.godine kada je ustao u Narodnoj skupštini i krenuo sa pevanjem himne Pirineja Se canto protestujući protiv Sarkozija i njegove objave koja se odnosila na smeštaj 23 žandarma radi čuvanja tunela Somport koji povezuje Francusku i Španiju putem Pirineja.
U novembru 2018. ponovo je izazvao neodobravanje Skupštine ometajući njen rad oblačenjem žutog prsluka u znak podrške pokretu žutih prsluka što je rezultovalo i kaznom od 1 500 evra.
Sadašnjom kandidaturom on se ponovo zalaže za održavanje lokalnih javnih usluga i podsticanje lokalnih inicijativa. Stavlja naglasak na očuvanje biodiverziteta i odgovornost u upravljanju javnim dobrima. Pritom, za njega je veoma bitno preispitivanje učešća Francuske u evropskom budžetu. Reagovao je protiv nacrta Sporazuma o transatlantskoj slobodnoj trgovini kao i protiv zakona o istopolnim brakovima. Ističe da mu je jedan od značajnih ciljeva podnošenje svih evropskih zakona na raspravu i glasanje u Parlamentu. Saradnja sa afričkim državama treba da proširi njihovo bogatstvo kulturnim vezama sa Francuskom i donese napredak ne samo Francuzima već i afričkim narodima što je nazvao pravednom politikom prema Africi i svakom regionu koji zbog nafte biva iskorišćen i kom bivaju uništeni i iscrpljeni prirodni resursi. Ulaže sve napore da se Evropi vrati snaga jer je ona kako kaže već 30 godina bez vrednosti demokratije i odgovornosti koja bi dovela do stabilnogpolitičkog projekta. Naziva pravo na azil osnovnim ljudskim pravom i želi da ojača carinske i granične snage kako bi se sredio problem ilegalnih imigracija.
Kritički stav o sopstvenim nastupima i zapaženost u medijima dobio je i košenjem trave bez majice u predizbornim spotovima, kašnjenjem na političke nastupe na televiziji, nepoštovanjem zabranjenog parkiranja na pružnom prelazu što je odjeknulo brojnim novinskim kritikama 2020. U jednoj emisiji 2017. zbunio je novinare izjavom da nije ljubazan prema štampi jer je ne smatra „pluralističnijom“. često ume da se u javnosti predstavlja u kao „sin pastira i brat pastira“. Da li će Lasal ovaj put ispuniti svoj cilj i dati reč zaboravljenima, ispratićemo u narednom periodu.
Zemur je tokom vođenja svoje predizborne kampanje napadnut u južnom delu Francuske, odnosno u departmanu Mousak. Muškarac srednjih godina pogodio je jajetom u glavu Zemura dok je predsednički kandidat izlazio iz automobila. Napadač je odmah priveden. Zemur je incident prokomentarisao rečima: “Vidimo na čijoj strani je nasilje, ima ljudi koji ne podržavaju demokratsku raspravu i dijalog”.
U naciji sa strogim zakonima o finansiranju političkih partija, kontrola nad medijima pružila je put veoma bogatima da utiču na izbore, ovaj put više nego ikada. Lice verovatno najvećeg rivala predsednika Emanuela Makrona na narednim izborima u Francuskoj nije ni na jednom predizbornom plakatu. Nije održao nijedan govor. Njegovo ime neće biti na glasačkom listiću. On uopšte nije kandidat, ali čovek koga često pominju je Vinsent Bolore, milijarder čija je konzervativna medijska imperija zakomplikovala pažljivo skovani put Makrona ka reizboru, podsticanjem kandidature Erika Zemura, najveće zvezde informativne mreže. “Bolorovi kanali su u velikoj meri stvorili Zemura”, rekao je u jednom intervjuu Fransoa Oland, bivši predsednik Francuske.
Predsednički kandidat Erik Zemur, istakao je da su Ukrajinci koji imaju porodične veze u Francuskoj dobrodošli kao izbeglice, te da im treba pružiti utočište i sva prava. Zemur ostaje pri svom stavu da arapske izbeglice koje beže od rata na Bliskom istoku, nemaju šta da traže u Francuskoj. Zemur je pozdravio stroži pristup Britanije. Britanija je u ponedjeljak odbacila pozive na ublažavanje viznih propisa za ukrajinske izbeglice. “Ako imaju veze sa Francuskom, ako imaju porodicu u Francuskoj… hajde da im damo vize”, rekao je Zemur za BFM TV. U septembru 2020. godine, Zemur je tvitovao da se zalaže za “ruski savez” i da je Moskva “najpouzdaniji saveznik, čak i više od Sjedinjenih Država, Nemačke ili Britanije”. On je osudio rusku invaziju na Ukrajinu.
Samit EU koji se održavao poslednja dva dana u Versaju, završio se uz “verbalnu” podršku Ukrajini, ali bez jasnih naznaka da će Ukrajina postati punopravna članica EU u skorije vreme. Emanuel Makron, domaćin ovog samita, naglasio je da postoje utvrđena pravila integracije u EU, te s obzirom na to, dok države koje su u prošlom mesecu podnele zahtev za članstvo ne ispune sve uslove, neće ući u Zajednicu.
U saopštenju objavljenom posle samita u Versaju navodi se da će članice Evropske unije „smanjiti zavisnost od ruske nafte, gasa i uglja što pre bude moguće“. Na samitu je usaglašen stav da je Rusija „vratila rat u Evropu“ i da zbog toga mora da plati cenu tako što će Evropa prestati od nje da kupuje energente. Prošle godine članice EU su iz Rusije uvezli naftu, gas i ugalj u vrednosti od 99 milijardi evra.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je predložila da uvoz energenata iz Rusije prestane do 2027. godine, ali to nisu svi podržali, pa je dogovoreno da Brisel pripremi detaljan plan i da se o njemu razgovara u maju. Nemački kancelar Olaf Šolc je odbacio mogućnost da se sledi Amerika, koja je zabranila uvoz energenata iz Rusije, rekavši da je u ovom trenutku bez ruske nafte i gasa nemoguće funkcionisati.
Francusko šestomesečno predsedavanje je izuzetno značajno kako za Francuze, tako i za građanstvo Evropske unije. Francusko glasačko telo ima još jednu priliku da na delu vidi sposobnost i umešnost svog trenutnog predsednika; dok stanovnici ostalih država članica očekuju rešenja za trenutnu situaciju u kojoj se Evropa našla. Da li će se samit EU pretvoriti u samit o Ukrajini i kako će se rešiti energetsko pitanje su samo neka od pitanja, na koja će biti odgovoreno tokom današnjeg dana.
Podrška ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u EU raste, a francusko predsedništvo je obavestilo javnost da je jedan od zadataka da se prikaže da Ukrajina pripada evropskoj porodici. Još u petak je doneta odluka da se pruži nepokolebljiva podrška Ukrajini i njenim izbeglicama, ali još uvek ne postoji jedinstveni odgovor kada je reč o ubrzanju procesa primanja u članstvo. Po završetku prvog dana dvodnevnog samita, izdato je obaveštenje da će podrška Ukrajini biti produbljena i ojačana.
EU garantuje političku i finansijsku podršku, kao i zaštitu izbeglica, ali o garanciji momentalnog članstva nema ni reči; a to je ono što Zelenski najviše priželjkuje. Lider Ukrajine članstvo u Evropskoj uniji vidi kao karu spasa iz trenutnog rata sa Ruskom Federacijom. Holandski premijer Mark Rute je svestan nezavidnog položaja u kome se Ukrajina našla, zna da joj je podrška neophodna, ali isto tako smatra da procena Komisije može trajati mesecima, pa čak i godinama. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je izneo predlog na osnovu kog bi se obezbedilo dodatnih 500 miliona evra pomoći kroz Evropski mirovni objekat EU. Na samitu je obećana podrška Ukrajini u obnovi zemlje nakon rata, što znači da se očekuje da će ona nakon rata kao takva postojati. Lideri zemalja članica su zatražili mišljenje komisije i o kandidaturi za članstvo Gruzije i Moldavije. Primetna je volja za određenom akcijom, ali isto tako i oprez Evropskog saveta. Jedno od trenutno najvećih problema EU jeste energetika, odnosno to što EU iz Ruske Federacije uvozi 40% svog prirodnog gasa. Usled postojanja ove zavisnosti izostao je i jedinstven odgovor Zapada na Rusku agresiju; naime u Evropi se tokom prethodne nedelje izbegavala zabrana uvoza nafte koju su uvele SAD i Velika Britanija. Kao i čitav svet i sama Unija je bila zahvaćena krizom koju je uzrokovala epidemija virusa SARS-CoV-2, a sada se usled rata u Evropi našla pred novom preprekom za oporavak.
Nad EU se nadvio tamni oblak još jedne krize, pitanje koje se postavlja jeste da li će to biti kriza rasta, u kojoj će se pronaći rešenje za energetsku zavisnost i u kojoj će evropska porodica dobiti još jednog člana; ili je ovde reč o jednoj krizi funkcionalnosti sistema usled koje će postojanje EU kao takve postati upitno?
Televizijska debata na kanalu TF! nije bila ni malo laka za gledanje. Kandidatkinja Republikanske partije i predstavnik stranke ekstremne desnice iznosili su svoje, po svemu sudeći veoma dobro pripremljene govore u okršaju na francuskoj nacionalnoj televiziji. Napetost je zaista bila opipljiva.
Prva tema za obrađivanje bila je rusko-ukrajinski sukob. Pekresova je istakla kako se u ratu otkrivaju prava lica i vrednosti, te uporedila celu situaciju sa ˝golističkim duhom˝ gde bi sebe svrstala, protiv ˝minhenskog˝ koji predstavlja njen sagovornik. Okarakterisala ga je kao ˝defetistu fasciniranog silom i pod uticajem ruskog predsednika Putina.˝ Zemur joj nije ostao dužan, te je naveo kako Pekresova govori stalno šta će hipotetički da uradi, ali to ne obistinjuje jer ne zna šta tačno želi, te joj dao etiketu ˝tehnokrate koji evoluira pod pritiscima društva.˝
˝Sanjate o Francuskoj kakva je bila 1960. godine, ali ona više ne postoji!˝ – navodi Pekresova za svog suparnika. Diskusija je još postala napetija kada se spomenulo pitanje ukrajinskih izbeglica. Zerik se vodi idejom koju je odbranio prošlog vikenda, svoju ˝mea culpu.˝ Navodi kako svako ko bi iz Ukrajine došao u Francusku dobio bi vizu, jer može da se poistoveti sa tim narodom jer u Evropljani i hrišćani. Što se tiče borbe protiv islamizma, dva kandidata u ponovo pokazala različitost u stavovima. Zemur je istakao kako su islam i islamizam ista stvar, ali da pravi razliku između islama i muslimana. Optužio je Pekresovu za sklapanje dogovora sa Žan Kristofom Lagardom, saveznikom islamista i ukazao na njeno ˝nacističko okruženje.˝
Pekresova mu nije ostala dužna, u poslednjim minutima debate tema je bila ekonomija, gde se ona kratko izjasnila kako ne može da radi i priča sa Zemurom jer on ne želi da pravi prave reforme za svoju državu. Protivnik joj je ironično odgovorio kako ovoj državi ne treba reformacija već revolucija, i tako potkačio knjigu Emanuela Makrona iz 2016. sa ovim stavom. Prema anketama, oba kandidata su ostvarila jednaku podršku kod gledalaca u iznosu od 12,5% glasova, i rezultat debate je okarakterisan neutralnim, bez pravog pobednika.
An Idalgo, kandidatkinja Socijalističke partije koja je prinuđena da svoju stranku sama finansira, zatražila je novčanu pomoć od lokalnih ogranaka. Međutim, većina njih, poput one iz Mozela, okleva u toj nameri.
Nalazeći se u teškoj situaciji, sa samo 1,5% podrške prema poslednjim anketnim istraživanjima, Idalgo su potrebna novčana sredstva. U pismu koje je dnevni list Figaro dobio 7. marta, a isto potpisala blagajnica Fatima Jadani, Socijalistička partija je zatražila finansijsku potporu od lokalnih odbora. U tom pismu se detaljno opisuje komplikovana situacija stranke: ukoliko novčana raspoloživost Socijalističke partije prema objavljenim podacima u JO iznosi 21 milion evra, više od 90% te cifre pripada lokalnim ograncima, koji se pozivaju da sredstvima podrže kandidaturu Idalgo.
