Portparol vlade Gabrijel Atal izjavio je kako ništa ne može da spreči čoveka da izađe na glasanje i poziva na nošenje maski prilikom izlaska na biralište. U sredu posle Saveta ministara rekao je kako je ˝glasanje ustavno pravo˝ i osvrnuo se na trenutnu situaciju u državi povodom ovog virusa. Podvlači da se situacija drastično poboljšala u francuskim bolnicama, te ohrabruje ljude da izađu u što većem broju na izbore 10. i 24. aprila.
Autor: Anđela Danilović
Francuski predsednik Emanuel Makron objavio je da će usled predsedničkih obaveza
morati da otkaže planiranja putovanja u prekomorske regione Francuske, gde je trebalo da vodi svoju predsednički kampanju. On je otkazao putovanja na ostrva Reunion i Majot, a umesto toga glasačima u tim regionima obratiće se putem pisama i video poruka. Kako je rečeno, njegove poruke usresrediće se na pitanja lokalnog razvoja, emancipacije i zaštite životne sredine.
U francuskim prekomosrkim teritorijama poput Gvadalupea, Majota, Reuniona, Martinika i Francuske Gvajane živi preko 2 miliona ljudi, od kojih oko 1,7 miliona ima pravo glasa na izborima u Francuskoj. Na izborima 2017. Makron je u prvom krugu zauzeo četvto mesto u prekomorskim teritorijama iza Le Penove, Melanšona i Fijona, uz napomenu da je razlika između četiri vodeća kandidata bila minimalna (manje od 2% glasova).
Autor: Aleksa Paunović
Francuski predsednik Emanuel Makron je na uvrede koje je dobio na skupu pristalica Erika Zemura u Parizu prošlog vikenda. Tokom ovog skupa jedan deo pristutnih uzvikivao je pogrdne uzvike poput “Makron ubica“, od kojih se Erik Zemur nije zvanično ogradio, pod
izgovorom da ih “nije čuo“ tokom skupa.
Predsednik Makron je na svom skupu u Dižonu izjavio da “postoje dva objašnjenja: prvo,
je da je ovo sramotan čin, koje se čini najrealnije, ali ne i iznenađujuće. Drugo je, da postoji
nedostatak znanja o veoma bitnoj reformi za vreme mog mandata, a to je da je kupovina
slušnih aparata u potpunosti pokrivena sistemom zdravstvene zaštite.“
Uvrede Zemurovih pristalica kritikovali su i drugi kandidati, poput Valeri Pekres. Zemurova popularnost nastavlja da pada i trenutno je oko 10,5%, dovoljno tek za peto mesto u prvom krugu izbora.
Autor: Aleksa Paunović
U istoriji demokratskog razvoja Pete republike, od 1958. godine kada je istu proglasio Šarl de Gol, tada još uvek jedini vođa pokreta otpora na vlasti u jednoj demokratskoj evropskoj državi, samo dva predsednika su svoju popularnost izgubili u toku mandata. Vremena vladavine se razlikuju, međunarodni odnosi itekako, ali ono što ova dva predsednika veže jesu afere po kojima ih građani njihove, ali i drugih država pamte. U državi kao što je Francuska, sa mobilizovanim stanovništvom, čestim protestima i pobunama, nije čudno što se zastava vijori u suprotnom smeru od smera vetra. Sedamdesete godine su godine krize, godine kada hipi pokret svojim uticajem smanjuje građansku aktivnost i uvodi reč “pasivizam“. Prema njima, država je mehanizam prisile kojem se moramo odupreti. Upravo zbog velikog broja apstinenata, u Sjedinjenim Američkim Državam, početkom osamdesetih, najviše glasova odnosi konzervativac, glumac i začetnik jednog posve novog svetskog poretka – Ronald Regan.
U Francuskoj, sedamdesete godine su godine Valeri Žiskar Destena, nekada goliste, ministra finansija i bliskog sledbenika Žorža Pompidua. Nakon Pompiduove smrti, Desten se kandiduje za predsednika i iz drugog kruga izbora izlazi kao pobednik nad socijalistom, Fransoa Miteranom. Pompidu je bio taj predsednik od čijeg mandata je ugled ove institucije srozan do krajnjih granica. Seks-afere, prevare i intige koje su kružile po Jelisejskoj palati od smrti Šarla de Gola do dolaska Destena, učinile su da se ta klasicistička građevina posmatra kao “crveni fenjer“ i zaobilazi u širokom luku.
Ni De Gol ni Pompidu nisu bili Francuzi kojima je u primarnom interesu formiranje snažnije i
jače Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Obojici je bilo prijateljstvo sa Zapadnom Nemačkom važnije od onog sa Grčkom ili Kiprom. Pozicioniran u desnom centru, Desten je bio taj koji je ojačao EEZ i zagovarao snažnije vezivanje sa drugim zemljama zapadnog bloka. Pogrešno bi bilo kada bismo rekli da je to predsednik koji nužno treba da ostane upamćen po aferama i bliskim vezama sa diktatorima u Africi. Njegova unutrašnja politika bila je opredjenjena ka modernizaciji, otvaranju brzih pruga, razvoju nuklearne energije i interneta. Neretko je sebe nazivao “konzervativcem koji voli promene“. U prvim godinama mandata je bio često fotografisan u društvu radnika čistoće prilikom ručka u rezidenciji, ili na ulicama Pariza, u metrou i autobusu, ali kako je vreme odmicalo, postajao je sve hladniji, gotovo nepristupačan narodu. Legalizovao je abortus i nije ukinuo smrtnu kaznu. Svojim politikama zabrinjavao je konzervativce, uključujući i goliste koji su sve više kritikovali njegove “socijalističke tendencije“. Odnos sa premijerom Žakom Širakom postao je sve nepodnošljiviji i tako su postali najveći rivali. Desten je vrlo loše krio svoju flagrantnu saradnju sa Pinočeom, Žan-Bedel Bokasom i diktatorom Mauritanije, u koju je čak poslao i francuske avione kako bi zaštitili poredak koji je odgovarao zvaničnom Parizu. Osnivač grupe 6 najrazvijenijih zemalja vodio je neprihvatljivo prijateljsku i blagu politiku prema sovjetskoj Moskvi. Jednom prilikom je položio i venac u Lenjinovom mauzoleju. Mirna politika koja je pratila onu u SAD je isto tako odgovorila na Iransku revoluciju i invaziju Avganistana. Dolaskom na vlast Margaret Tačer, Desten se okrenuo od tešnje saradnje sa Ujedinjenim Kraljevstvom u prvom redu zbog neoliberalne ekonomske politike, i prišao Nemcu i socijaldemokrati Helmutu Šmitu.
Naftne krize dovele su do konačnog kraja „Trente Glorieuses“ (Slavnih trideset) i povećanja
inflacije. Kriza se u Francuskoj pokazala veća i ozbiljnija nego što se pomišljalo. Došlo je do
devalvacije franka bez obzira na javne radove i državnu podršku. Pošto protekcionističke politike nisu urodile plodom, premijer Rejmond Bare je uveo ekonomski liberalizam i u ovu državu. Poslednja godina Destenovog mandata je oličena u inflaciji, smanjenju industrijske proizvodnje i 1,7 miliona nezaposlenih.
Socijalista Fransoa Miteran, i najveća Destenova konkurencija, ponudila je rešenje za
ekonomsku krizu i uređenje Francuske nakon brojnih afera i loših politika bivšeg predsednika. “110 predloga za Francusku“ je plan koji je doneo kongres Socijalističke partije za obnovu države i ekonomije, kojeg je Miteran sledio svih sedam godina mandata. Miteran se vodio jednostavnošću i razboritošću. Okosnica kampanje 1981. godine bila je smrtna kazna kojoj se jasno protivio Miteran. Podršku u drugom krugu izbora od 51,76% Miteran je zadobio fokusom na ekonomiju. Obećao je da će smanjiti nezaposlenost, otvoriti radna mesta i zapošljavati mlade ljude. Nudio je jednu vrstu “prijateljske“ ekonomije, a ne kruti neoliberalni kapitalizam kakav je besneo u SAD i UK. Upravo takva politika, iako kasnije malo modifikovana i sa brojnim devijacijama, Miteranu je omogućila da bude predsednik sa najdužim stažom u Francuskoj.
Godina 2012. bila je godina kraja za predsednika Nikola Sarkozija. Rušenje kule od karata koje je započeo Pompidu, nisu zaustavili ni predsednici koji su došli posle njega. Francuski
predsednici su više incidenti nego nužno važni politički faktori u državi i inostranstvu. Naslovne stranice žute štampe bile su prepune afera i ovog predsednika kojem je mandat po prvi put trajao pet godina. Upravo je kampanja kojom je Sarkozi hteo da osvoji svoj drugi mandat bila obeležena tzv. aferom Sarkozi-Gadafi. Naime, nekoliko dana pre izbora, list “Mediapart“ objavio je dokumente koji ukazuju na isplatu više od 50 miliona evra od strane libijskog predsednika pukovnika Gadafija u svrhu finansiranja predsedničke kampanje 2007. godine. Sarkozi je nakon pobede 2007. omogućio Gadafiju da reintegriše Libiju u međunarodnu zajednicu, konkretno Zapadni svet. Pored toga, period njegovog mandata je na svetskom nivou obeležen recesijom i dužničkom krizom u zoni evra koja je prouzrokovala veliki broj nezaposlenih, rast cena i inflaciju. Desničari i nacionalisti bili su zagledani u Sarkozija kao u osobu koja može da reši krizu “francuskog predgrađa“ u kojima je dolazilo do sukoba između migranata i policije. Sarkozi se borio i sa ekonomskom krizom i sa krizama u privatnom životu. Iako nije ni princ ni kralj, nego samo formalno ko-knez Andore, ovaj francuski predsednik susreo se sa brojnim optužbama i negodovanjem građana nakon venčavanja sa Karlom Bruni. Popularnost mu je opadala, a njegovi planovi za drugi mandat nisu osvojili birače koji su žudili za novom politikom i novim listom u francuskoj istoriji. Sve više građana počinje da sumnja u instituciju predsednika zbog raznoraznih mahinacija, korupcije i laži. Jelisejska palata je odjednom postala mesto u koje bi ljudi rado ušli i saznali pravu istinu.
Socijalista Fransoa Oland, koji je imao jasnu viziju oporavka francuske ekonomije, fokusa na
zaštitu životne sredine, saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i ojačavanje EU, pobedio je na ovim izborima upravo zbog afera koje su potpuno diskreditovale konzervativca Sarkozija. Olandov mandat je pak obeležio sukob u Maliju, Pariski sporazum o klimi i Brexit, ali za razliku od prethodnika, on je predstavio izgled i uticaj institucije predsednika Francuske bez afera.
Dakle, sličnosti između Destena i Sarkozija su uglavnom u aferama, od privatnih do onih
međunarodnih. Nameće se mišljenje da su afere te koje “odsecaju glave“ francuskim
kandidatima za predsednika i sve više obesmišljavaju tu poziciju u društvu. Od svih predsednika Pete republike, možemo jedino sa sigurnošću reći da je Šar de Gol bio taj koji je
svoj privatni život potpuno podredio predsedničkoj funkciji, što se ne može ni pomisliti za
njegove naslednike koji su potpuno unizili poziciju vrhovnog komandanta francuske vojske.
Autor: Srđan Radanović
Nikola Dipon-Enjan kandidovao se po treći put na predsedničkim izborima 2022. godine. Ankete mu daju između 1 i 2 procenta na izborima 10. aprila što ga stavlja na samo začelje predsedničke trke. Najavio je da je ovo verovatno njegov poslednji pokušaj da postane predsednik Francuske. Potencirao je da brani svoja uverenja i da se zalagao za slobodu tokom kovid krize. Zaključio je da će Makron gotovo izvesno biti reizabran.
Autor: Nikola Perišić
Politička stranka Zelenih, koja je koalicioni partner u Parizu sa socijalistima gradonačelnice Idalgo, upozorili su na loše politike koje se odnose na zaštitu životne sredine u Parizu. Zeleni su na konferenciji za medije ispred Gradske predstavili 10 “upozoravajučih tačaka” o urbanističkom planiranju. Dodato je da se promene ne vrše dovoljno brzo kao što je bilo planirano. “Vreme je da krenemo napred, da ispunimo obećanja o transformaciji Pariza zbog kojih smo izabrani”, poručeno je sa konferencije.
Autor: Nikola Perišić
Žan Lik Melanšon, predsednik političke stranke Nepokorna Francuska, u svom programu za
predstojeće izbore jasno ističe pitanje kako aktuelnog rata u Ukrajini, tako i predlaže rešenja za poboljšanje situacije u oblasti poljoprivrede, kulture i obrazovanja, zdravstvenog sistema, pitanja koja se tiču unutrašnje i spoljne politike… Melanšon po pitanju trenutno goruće teme rata u Ukrajini ističe da žali što je Evropska unija obezbedila naoružanje neophodno za rat i da rešenje trenutnih sukoba vidi u proglašenju neutralnosti Ukrajine. On takođe navodi da Francuska ne sme da čini bilo šta što bi moglo da je u budućnosti dovede u probleme.
Kada je reč o uvek aktuelnoj temi poboljšanja poljoprivrede, Melanšon predlaže reformu, kojom bi se mladi podstakli na osnivanje i ulaganje u nove farme, usmeravanje javne poljoprivredne pomoći za promovisanje ekološki održive proizvodnje i razvoja biljnih proteina. Zalaže se za prestanak korišćenja nuklearne energije i planiranje demontaže nuklearnih postrojenja. Traži veće promovisanje obnovljivih izvora energije, prilagoćenih vremenskim uslovima, kao što su vetar, sunce, itd. Ekologiju smatra bitnom temom pa tako traži da se odmah zabrani korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu, ponovno uvođenje depozita za staklene ambalaže i razvijanje efikasnog toka reciklaže, smatra da je neophodno napraviti nacionalnu mrežu reciklaže i ustanoviti pravilno odlaganje otpada počevši od ruralnih područja. Uvođenje carine na količinu emisije ugljenika i zagađenje koje bi se regulisalo taksom u odonosu na udaljenost od granice Francuske, je takođe jedan od njegovih planova za zaštitu životne sredine.
Njegova ideja Evropske unije zahteva, pre svega, obnovu suvereniteta, koje bi se zasnivalo na socijalnom, ekološkom i demokratskom nenazadovanju i usklađivanje najviših standarda unutar EU. Jedna od njegivih namera je i izlazak iz šengenskog političkog prostora i ukidanje ugovora o slobodnoj trgovini. Traži ravnomerno preusmeravanje migranata unutar EU i da teret ne može pasti samo na zemlju dolaska izbeglica. U programu navodi i brzo otkazivanje „užasnih“ dugova pojedinih afričkih zemalja i obnovu odbrambenih sporazuma sklopljenih sa afričkim zemljama. Insistira da se Francuska odmah povuče iz direktne komande NATO-a, a zatim, postepeno, i iz same organizacije. Traži da Evropska centralna banka otkupi javni dug koji kruži na finansijskom tržištu. Predlaže prelazak na stabilan, parlamentarni režim 6. republike. Želi da vrati granicu za penziju na 60 godina po punoj stopi. Obećava minimalnu mesečnu zaradu od 1400 evra neto. U programu obećava i stalno finansiranje visokog obrazovanja i povećanje bužeta univerziteta i istraživačkih centara i instituta.
Pokretanje višegodišnjeg plana zapošljavanje većeg broja lekara, zdravstvenih i medicinsko-socijalnih stručnjaka, povećanje sredstava medicinskih fakulteta i veće ulaganje u ove visokoškolske ustanove, kao i lekarske zadruge i sl, jeste bitna stavka u Melanšonovom programu za predstojeće izbore. Potrebno je, navodi Melanšon, i povećati prijemne kapacitete javnih zdravstvenih ustanova, domova zdravlja i bolnica. Traži potpuno ukidanje zelenih propusnica kao i zakona o vanrednom zdravstvenom stanju. Navodi, da je
u ustav potrebno dodati pravo na dostojanstvenu smrt. Predlaže sprovođenje plana za borbu protiv seksualnih napada u javnom prevozu i usvajanje zakona protiv seksizma i nasilja nad ženama. Isključivo u medicinske svrhe, predlaže i legalizaciju potrošnje, proizvodnje i prodaje kanabisa u Francuskoj, uz obavezan nadzor od strane državnih organa.
Traži vraćanje lokalne policije na teren i demontiranje određenih brigada za suzbijanje nasilja. Podržava stavove da parlament vodi krivičnu politiku države kroz godišnju raspravu, povećanje pravne pomoći i povratka lokalnih sudova. Rešavanje pitanja kapaciteta zatvora vidi u prekidanju prenatrpanosti zatvorskih jednica.
Autor: Dragana Vasić
Janik Žado je danas na skupu pristalica Zelenih u Parizu rekao da se nada da će se izborne
prognoze promeniti uskoro u njegovu korist. Naime, prema poslednjim procenama, ovaj
kandidat ima podršku oko 7 procenata birača. Žado je očigledno veoma optimističan, a svoj optimizam temelji na stavu da ima još dosta neodlučnih glasača i prostora za promenu trenutnih odnosa snaga. Ipak, diskutabilno je da li se uopšte neki kandidat levice može nadati pobedi na ovim izborima. Na mitingu se osvrnuo i na ukrajisnku krizu rekavši da su Zeleni pravi pacifisti koji su apsolutno na strani ukrajinskog naroda. Neke od svojih protivnika prozvao je ratnim huškačima rekavši da oni Ukrajince ostavljaju na milost i nemilost Rusima.
Autorka: Nevena Stalević
Tokom današnjeg dana brojni predsednički kandidati održaće skupove u nekoliko gradova u Francuskoj. Kandidat komunista, Fabijen Rusel, održaće skup u 13 časova u Tuluzu, dok će Žan-Lik Melanšon biti na plaži Prado u Marseju. Erik Zemur sastaće se sa pristalicama u Parizu u 14 časova. U isto vreme, na drugom kraju prestonice predizborni skup organizuje i kandidat Zelenih, Janik Žado. Valeri Pekres, koja je pozitivna na virus korona, prilagodiće skup trenutnim okolnostima te će isti održati virtuelno, preko Zoom platforme od 18 časova.
Autor: Nevena Stalević
Kandidatknju ekstremne desnice, Marin le Pen, napalo je oko 30 nezavisnih aktivista nakon njenog dolaska u Poent a Pitr, grad na ostrvu Gvadelup koji je francuski prekomorski departman. Napadači su zapravo aktivisti Narodne unije za oslobođenje Gvadelupa i Nacionalne alijanse Gvadelupa. Prema saznanjima novinara, njihov cilj bio je da ometaju intervju koji je Le Penova trebalo da da jednoj medijskoj kući. Lorens Makijaba, portparol Nacionalne alijanse, izjavio je da Marin le Pen ne poseduje legitimitet koji bi joj omogućio dolazak na ovu teritoriju upravo zbog svojih rasističkih izjava.
Autor: Nevena Stalević
