Author: administrator

Predsednički kandidat Nove antikapitalističke stranke Filip Putu kritikovao je Emanuela Makrona zbog toga što je preuzeo njegov predizborni slogan. “Da smo znali, patentirali bismo ga i doneo bi nam novac”, prokomentarisao je Putu.

Podsetimo, Makron je tokom svog mitinga preuzeo slogan koji je bio prisutan na letcima tokom protesta koje je organizovao Filip Putu, a taj slogan glasi: “Naši životi vrede više od njihovih profita”, dok je Makron tokom svog obraćanja rekao: “Ovo više ne sme da postoji, naši životi vrede više od svih profita”. Koliko je Putua razljutio ovaj potez, govori činjenica da se oglasio i na Tviteru gde je napisao: “Dok njegovi prijatelji kradu javni novac, Makron krade naše slogane”.

Autor: Nikola Perišić

Levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon održao je predizborni skup u Tuluzu. Procenjuje se da je skupu prisustvovalo oko 20 hiljada ljudi. Melanšon je pozvao građane da naprave “jasan izbor u nedelju (10. aprila)”, a sebe je opisao kao “mešavinu francuske tradicije i radikalnog i revolucionarnog humanizma”. Takođe, ukazao je na to da će se do “poslednjeg trenutka boriti za pobedu” i da će “promeniti tok Evrope i sveta”. Osvrnuo se da za te promene Makron nije spreman.

Ponovio je ključne tačke svog programa koje se odnose na povećanje minimalca, odlaska u penziju sa navršenih 60 godina života, kao i “ekološko planiranje”. Na kraju svog govora citira je Viktora Igoa: “Iz pakla siromašnih pravi se raj bogatih”, dok su okupljeni simpatizeri skandirali “Želimo da se beda ukloni”.

Autor: Nikola Perišić

Na sastanku održanom u Parizu predsednička kandidatkinja An Idalgo predlaže uvođenje Zakona o vanrednim situacijama za mlade, kao i dodatne mere zbog inflacije koje bi se odnosile na olakšice u vezi sa visokim obrazovanjem. Ponovila je bi da bi predlog tog Zakona bila prva mera posle izbora. Podseća da su mladi najpogođeniji ekonomskom krizom koja je uslovaljena pandemijom i krizom u Ukrajini.

Idalgo se obevazala da će studentima omogućiti besplatno visoko obrazovanje počevši od školske 2022. godine, kao i bsplatni javni prevoz za sve mlade do 26 godina i besplatan studentski život. Uz to, obećava i povećanje stipendija i personalizovanu stambenu pomoć.

Autor: Nikola Perišić

Predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon obišao je izložbu o zanatima koji su u vezi sa restauracijom katedrale Notr Dam. Tom prilikom Melanšon saslušao je zanatlije koji su mu opisale sve procese neophodne za obnovu statua i vitraža unutar crkve. “Ovi zanati imaju veoma visok nivo tehnike i predstavljaju snažnu ilustraciju da su sve profesije praktične”, prokomentarisao je Melanšon.

Melanšon je odgovorio i na pitanje da li je antiklerik. “U Francuskoj smo svi učeni da budemo antiklerikalci. Protiv smo moći crkve i sveštenoslužitelja. Razlikujem veru i crkvu. Crkva i sveštenstvo su institucije, a vera je ulazi u kontakt sa svetom kroz jedinstveni kanal”, zaključio je Melanšon.

Melanšon svoje aktivnosti nastavlja na predizbornom skupu u Tuluzu.

Autor: Nikola Perišić

Ovaj vikend obeležilo je obraćanje publici predsedničkog kandidata koji je jedan od glavnih u trci za pobedu pored kandidatkinje Marin Le Pen. Mogli smo čuti nešto više od dva sata predizbornog mitinga Emanuela Makrona u areni u Nanteru koji je ispraćen velikim brojem publike koja je svog kandidata podržala ovacijama i transparentima.

Miting osam dana pred izbore Makron je započeo ukazujući radost što se nalazi na tom mestu i što njegova partija može da se pohvali upornošću i neodustajanjem uprkos krizi koja ih je pratila. Istakao je da su od 2017.uspešno prevazilazili sve kočnice koje su degradirale preduzetnike i nove investicije. Najavljujući mere jačanja nadzora nad staračkim domovima i zapošljavanje više od 50 000 medicinskih sestara dodao je da će takođe pokrenuti akciju koja će apsolutno revolucionisati politiku u gradovima koja već dugo stigmatizuje određene četvrti. Pored povećavanja starosne granice za penzionisanje na 65 godina govori i o boljim uslovima rada profesora i nastavnika u školskim i visokoškolskim ustanovama.Osvrnuo se na kratko na skandal Mekinzi i suprotstavio se direktno svojim protivnicima rekavši da se nisu ni oni libili sličnih radnji pri kabinetima .

Osim toga, Makron dodaje da će Francuska u njegovim rukama biti nezavisnija nego ikad i da više neće dozvoliti da je “drugi hrane“. Naglašava da će se u skupštini mnoge stvari promeniti, da će narodna suverenost biti prioritet, a da će parlament dobiti mnogo veću reprezentativnost. Za kraj garantuje da će u narednih pet godina Francuska povećati punu zaposlenost i da građani od 10. do 24. aprila treba da se izjasne za Francusku pariteta i progresa, Francusku kao industrijsku, kulturnu i obrazovnu snagu.

Autor: Danijela Čorbić

Gradonačelnica Pariza i predsednička kandidatkinja An Idalgo smatra da će se njena stranka oporaviti koliko god potencijalno bio loš njen izborni rezultata. Kao argument za takav stav navodi da su “ideje socijalističke partije jake, to su republikanske ideje”. Istovremeno, ističe da socijalisti za pet godina nisu uspeli “dovoljno da se obnove”. Zaključila je da je za neke promene potrebno i do 10 godina, ali da će se potruditi da se taj proces ubrza. Kao element koji bi doprineo obnovi levice u Francuskoj, Idalgo vidi bolju i efikasniju saradnju sa društvenim pokretima i sindikatima.

Autor: Nikola Perišić

Dok Makron uživa značajnu prednost u izbornim anketama pred aprilske izbore, njegovi
protivnici pokušavaju da izvuku korist iz otkrića da su izdaci za konsultantske firme popeli do gotovo jedne milijarde za vreme Makronovog mandata. Ali ova kontroverzna situacije ne deluje kao da ima potencijal da mu upropasti kampanju.

Ovog puta Makron je u centru skandala, koji je zasnovan na izveštaju Senata početkom
marta, zbog toga što se državna potrošnja na konsultante za menadžment popela na 893
miliona evra u 2021. godini. Izveštaj takođe ukazuje na to da najveći primalac sredstava,
“Makenzi”, nije plaćao korporativnu taksu u Francuskoj u toku prethodnih 10 godina, dok
američka firma ovo poriče. Dok je ovakva praksa normalna u anglosaksonskim zemljama, u
Francuskoj od vlade se očekuje da se oslanja na visoko cenjenu držanu službu za pitanja
administracije, a ne na privatne firme.

Makron je ovu ekstenzivnu potrošnju pravdao time što tvrdi da je većina projekata na
kojima su firme bile angažovane bilo jednokratno, te da je jeftinije unajmiti konsultante nego
otvarati nove administrativne kancelarije i izdvajati novac za plate i penzije. Makron se takođepozvao na smanjeni kapacitet državne službe koji je nasledio, kao i na neophodnost pomoći zbog kovida. Konsultati iz firme “Makenzi” su bili uključeni u programe za testiranje, vakcinaciju i zdravstvene propusnice, sve značanje stavke kojima je trebalo da se bavi država.

Profesor francuske politike na Univerzitetu u Čičesteru, Endru Smit , je na pitanje kako
ova situacije utiče na Makronov imidž odgovorio da: “Ova poslednja afera dodatno učvršćuje sliku Makrona kao predsednika bogatih, kao nekoga iz klase gazda, dajući tako retorički baraž njegovim protivnicima koji mogu da ukažu na smanjenje kupovne moći, rastuće cene goriva i hrane – a onda da istaknu kako se bogati dodatno bogate državnim parama”. Marin le Pen je ovu aferu nazvala “nacionalnim skandalom”, dok su Zemur i Melenšon naglasili da oni ne bi zapošljavali konsultante.

Profesor Smit je takođe dodao da ne veruje da će sadašnja afera mnogo da promeni po
pitanju izbornih rezultata, zato što kod ljudi koji ne bi glasali za Markona samo učvršćuje sliku koju već on njemu imaju, dok kod glasača na koje Makron može da računa ne očekuje da glasaju za nekog drugog. Ističe i da se ovo uklapa u Makronovu “tehnokratsku privlačnost”, kao ida će njegovi protivnici, pre svega oni koji vode populističku politiku( Le Pen, Melenšon), u iščekivanju većih skandala, iskoristiti ovaj kako bi se distancirali od “tehnokratske elite”.

Autor: Miloš Bokun

Iako joj rejting neprestano pada i trenutno se nalazi na petu mestu po podršci, Valeri Pekres je i dalje aktivna u kampanji. Prethodna dva dana boravila je u poseti jugu Francuske. Tom prilikom je razgovarala sa građanima i lokalnim funkcionerima. Tom prilikom je upozorila da predizborne ankete ne daju pravu sliku. Na kraju svog govora pozvala je građane “da ne dozvole da Makron pokrade izbore”.

Autor: Nikola Perišić

Članovi i simpatizeri Republikanske stranke izgleda su se pomirili sa lošim izbornim rezultatom njihove predsedničke kandidatkine Valeri Pekres, i već razmišljaju kako da se postave u postizbornom periodu, tačnije prema verovatnom pobedniku Emanuelu Makronu. Upravo zato je došlo do sukoba unutar stranke. Jedna struja smatra da se Makronu treba radikalno suprotstaviti, dok druga propagira okupljanje oko Makrona i saradnju sa njima. Koja strategija će prevagnuti saznaćemo verovatno tek krajem ovog meseca.

Autor: Nikola Perišić

Neretko okarakterisan da je svoj program odveo previše udesno, predsednik Makron (Macron) svoju politiku rebalansira deset dana pre prvog kruga predsedničkih izbora. U ponedeljak, 28.marta, ulazi u predsedničku kampanju posetom Dižonu (Dijon). Izborom glavnog grada Burgundije (la Bourgogne) odlazeći predsednik želi da pokaže kako ne samo desnica, već i grad na čijem čelu je socijalista Fransoa Rebsamen (François Rebsamen) podržavaju njegov program koji nije označen samo na desnoj strani.

Nakon nedelje obeležene intenzivnim međunarodnim dešavanjima povezanim sa ratom u Ukrajini i kritikama od strane protivničkog kandidata Zemura i njegove podrške, Makron je rešio da ubrza svoje delovanje i u subotu održi skup u Parizu, možda jedini u njegovoj kampanji. Danas se Makron nalazi u mestu Fura (Fouras) u regionu Poatu-Šarant, departmanu Charante-Maritime (Primorski Šarant) gde će govoriti o ekološkoj tranziciji i konkretnim merama njegove politike prema ovom pitanju. Odabrana lokacija je jedna od tri prioritetne lokacije u Francuskoj koje treba očistiti, na kojoj se nalazi stara deponija čiji otpad preti da se izlije u okean.

Svojim delovanjen namerava pokazati da je u kontaktu sa Francuzima i želi izbeći demobilizaciju svog biračkog tela usled nedavnih tema koje su tiču mogućeg duela sa Marin Le Pen ili sa Žan-Lik Melanšonom. Ono što posmatrači političkog života ne poriču da je “2022. preokrenuto ogledalo 2017.“, prenosi Aujourd’hui en France. Makronu je, pre pet godina, poslužio front protiv Le Penove, dok je ove godine front protiv Makrona ono što može koristiti kandidatkinji Marin Le Pen koja uistinu izaziva mnogo odbijanja među glasačima Zemura. Sa druge strane, pre nego što bude bilo više reči o drugom krugu, ne može se zaboraviti fokus na prvi koji je daleko komplikovaniji nego ranije. Kampanja je dinamična, kraj tradicionalne podele levo-desno predviđanja čini dosta neizvesnijim, naročito u slučaju velike apstinencije. Ostaje pitanje ko će jasno pozvati da se glasa za Makrona? Idalgo? Žadot? Pekres?

Autor: Tina Milovanović