Kandidat francuske Komunističke partije Fabijen Rusel obećava “srećne dane” u predizbornoj kampanji. “Večeras vas pozivam da zajedno stvorimo srećne dane”, izjavio je Rusel u Daisu. Teško da je komunistički kandidat prvi koji je tražio političku podršku na obećanju o boljim vremenima. Kada je Britanac Boris Džonson posle Brexita protkao svoju kampanju “sunčanim livadama”, on je mislio na Vinstona Čerčila iz 1940. u Kanadi, kada je Džastin Trudo došao na vlast proglašavajući “sunčane puteve”, oponašao je prethodnika Vilfrida Loriera iz 1895. godine. Slično tome u Francuskoj, “srećni dani” (les jours heureux) je istorijska referenca na sunčanija vremena koja su nastala završetkom Drugog svetskog rata.
Rešen da prekine sa anksioznim ambijentom koji preovlađuje u konzervativnom i krajnje desničarskom diskursu, Rusel pruža još jednu viziju sveta, prožetu optimizmom. “Ton kampanje je klađenje na “nadu” i “radost” u osnovi ponovnog prisustva Francuske komunističke partije”, napisao je Vigro. “Ta dva termina imaju veze sa dobro poznatim jezikom, jakim rečima koji imaju za cilj da “ponovo očaravaju svet” i koji se lako suprotstavljaju desničarskoj viziji nacionalističkog, antimigrantskog.” Ruselova predsednička platforma je u skladu sa njegovim sloganom. Jedno od njegovih ključnih obećanja naglašava “pravo na sreću na poslu, ali i na sreću na odmoru” i namerava da omogući svima da uživaju u odmoru.
Francuska konzervativna predsednička kandidatkinja Valeri Pekres objavila je u četvrtak na Tviteru da je pozitivna na covid-19. Ona je obećala da će nastaviti svoju kampanju “na daljinu”. “Pošto sam pozitivna na kovid, vodiću svoju kampanju na daljinu i poštovati zdravstvena pravila. Svi naši sastanci se održavaju zahvaljujući mobilizaciji tima”, napisala je Pekres.
Na Fakultetu političkih nauka održana je tribina Francuski izbori 2022, u organizaciji Centra za društvena istraživanja. Govornici na tribini su bili profesor dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, Dimitrije Milić iz organizacija Novi Treći put i Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja. Razgovor je moderirala Tina Milovanović, studentkinja treće godine FPN.
Govornici su u početku polemisali o usponu Makrona kao čoveka bez prethodnog bogatog političkog iskustva, što je netipično za predsedničke kandidate u Francuskoj, kao i o tome da je bez stranačke infrastrukture uspeo da pobedi na prošlim izborima 2017. godine. Profesor dr Slobodan Zečević kao najveću prednost Makrona ističe to što je narod Francuske prezasićen političkim establišmentom, ali upozarava da je važna podrška medija i poslovnog sveta koju je Makron dobio. S tim se saglasio i Nikola Perišić koji smatra da je Markon najveći favorit za pobedu na izborima, dok kao takmaca u drugom krugu vidi Le Pen.
Dimitrije Milić se osvrnuo na krizu levice u Francuskoj istakavši da se ona okrenula od svoje tradicionalne baze – radnika. Socijalistička partija kao jedna od najjačih levičarskih partija je izgubila svoju podršku, tako što je bogatiji deo birača preuzeo Makron, a onaj siromašniji Le Pen. Istakao je da trenutna aktuelna pitanja (migracije, islamizacija, itd…) odgovaraju desnici. Milić smatra da kada su kulturološka pitanja centralna u političkom diskursu, građani većinombiraju desnicu.
“Francuska levica je prestala da štiti interese radnika, fokusirali su se na teme kao što su feminizam ili homoseksualnost što nije suštinska uloga socijalne partije koja treba da brani interese radnog naroda. Nemaju više grupu koja ih podržava”, nadovezao se profesor dr Slobodan Zečević. Sagovornici su složni da je kampanja Idalgo propala, dok je Melanšonova kampanja nešto atraktivnija.
Perišić ocenio je kao nedmokratskim odluku Makrona da ne učestvuje u debati uoči prvog kruga, dok je profesor dr Zečević podsetio na čuvene debate Miterana i Širaka, kao i D‘Estena i Miterana. Ipka, upozorio je da akturlni predsednik retko učestvuje u debati, pod izgovorom da mora da obavlja svoj posao.
Učesnici debate smatra da aktuelna situacija u Ukrajini pomaže Makronu u borbi za reizbor, dok se najvećom “žrtvom” ove krize može smatrati Zemur čiji rejting pada od kada je počeo rat u Ukrajini. Takođe, naglašeno je da se Makron tokom ove situacije postavio kao lider Evropske unije i svoju propagandu gradi na potenciranju da je za krizno vreme potreban umeren političar.
Profesor Slobodan Zečević je istakao da je Francuska u velikoj krizi identiteta, suočavajući se sa ogromnim naletom islamizacije. Podsetio je na De Golovo delovanje za vreme Alžirske krize kada je tvrdio da su Francuzi manjina u Alžiru i da je nemoguć suživot Francuza i Arapa. Podsetio je da je u Francuskoj jak sistem asimilacije gde se od stranaca traži da se “franciziraju“ i prihvate vrednosti i stilove života prosečnog belog Francuza. Ipak, ovo ne prolazi lako kod muslimana i oni odbijaju da se odreknu svog statusa.
Na kraju je zaključeno da bi izbor Le Pen ili Zemura bio nekoliko koraka unazad po pitanju integracije Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju. S druge strane, Makrona vide kao pro- integracionog lidera koji može da pogura integraciju Zapadnog Balkana usled krize u Ukrajini, zbog ruskih i sve jačih kineskih uticaja i interesa u ovom regionu. Uz to, naglašeno je da su odnosi Srbije i Francuske nikada bolji i da su zasnovani na koncesiji beogradskog aerodroma koju vodi francuska firma, kao i na poslu oko izgradnje metroa koji je isto poveren Francuzima.
Predsednik Francuske Emanuel Makrona umnožava desničarska obećanja, kao što je podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina. Njegov plan je, tokom ove kampanje, da levica bude tiha, ne bi li prikupio što više desničarskih pristalica kojih nije malo. Smanjenje poreza na nasledstvo, pooštravanje izdavanja dozvole za boravište strancima i podizanje starosne granice su samo neke od mera koje su zapisane u Makronovom programu iz kojeg su levičari potpuno potisnuti. Strah od potencijalnog udruživanja svih desničarskih partija u drugom krugu predsedničkih izbora stvara pritisak na predsednika Francuske koji se kandiduje za drugi mandat. Njegove izjave, pomalo čudne za ideološku poziciju centra, počinju da se čuju i da okupljaju pristalice, pogotovo nakon početka rata u Ukrajini.
Približavajući se datumu prvog kruga predsedničkih izbora, mnoga istraživanja i ankete iskazuju zabrinutost zbog slabog odziva glasača na koji utiču brojni faktori. Poslednja anketa kompanije BVA istakla je da se očekuje izlaznost od 71% što već dosta govori o očekivanom procentu uzdržanih. Politički analitičar Žerard Grunberg izjavio je da je sasvim moguće da se ovakva situacija dešava i zbog unapred očekivane pobede Emanuela Makrona. On smatra da je utilitarizam ono što pokreće ljude na glasanje i da je njihova veća mobilizacija uvek samo izraz potrebe i praktičnosti, a da u slučajevima kada postoje očekivani rezultati manja je zainteresovanost za izlazak na izbore. Grunberg za kraj potvrđuje svoje mišljenje da Makron nema nekog velikog razloga za brigu i da mu ovaj slabiji odziv može čak i pomoći. „Drugi bi mogli da kažu: Ne volimo Makrona, ali ne znamo za koga da glasamo, a on će pobediti“, izjavio je analitičar.
Iako je rat u Ukrajini pomerio fokus sa klimatskih promena i zagađenja životne sredine na nuklearnu energiju i oružje, brojni predsednički kanidati rado spominju zelenu politiku kao sastavni dio njihovih programa. Janik Žado, kandidat Zelenih za predsednika Francuske, odlučno je krenuo u borbu sa Žan-Lik Melašonom koji je, prema Gardijanu, gotovo šest procenata iznad nekadašnjeg aktiviste za očuvanje životne sredine. U nedjelju će Žado održati veliki skup u Parizu na koji će se dovesti biciklom. Kandidat Zelenih je pozvao i sve one koji će doći na centralni skup da to učine na svojim biciklima i pokažu svetu koliko je francuski narod ekološki osvešćen. “Kampanja na biciklima“ bila bi posebnost u predsedničkoj kampanji koja je podređena ratu u Ukrajini, a fokus je na iznalaženju rešenja za recesiju koja predstavlja budućnost Evrope nezavisne od ruskog gasa.
Nakon prethodne izjave predsednika stranke ekstremne desnice Reconquête!, Erika Zemura, o tome kako će osnovati “ministarstvo remigracije”, oglasio se i potpredsednik ove partije, Guillaume Peltier. Naime, prethodno je Zemur dao obećanje da će, ukoliko osvoji predsedničko mesto, u roku od pet godina uspeti da reši problem “ilegalnih, delikventnih i kriminalnih stranaca” i vrati ih u matične zemlje. Na to se nadovezao i njegov drugi čovek, Peltier, koji je upitao kako može da se prihvati prisustvo 80 hiljada kriminalaca, četiri hiljade ljudi povezanih sa terorizmom, kao i nekoliko stotina hiljada klandestinaca. Navodno, Erik Zemur i njihova partija bi ove probleme rešili. Za kraj, on se osvrnuo i na primer Obame, upitavši kako je moguće da je on otklonio preko dva i po miliona ljudi iz SAD-a, a da njima u Francuskoj to ne bude dozvoljeno? Ovakvim izjavama Reconquête! Pokušava da podigne sopstveni rejting koji je u padu, te popravi svoj položaj kod glasača na desnici, gde se nalazi iza Le Pen-ove partije na osnovu poslednjih istraživanja.
Erik Zemur, vođa partije Reconquête! sa krajnje desnice, još jednom je u svojoj kampanji stavio naglasak na identitetska pitanja spomenuvši “veliku zamenu” i tzv. “remigraciju”. U svojoj izjavi, on je ponudio osnivanje “ministarstva remigracije” i dao obećanje da će milioni stranaca biti poslati nazad u matične zemlje “čarterima” nakon pregovora sa Marokom, Alžirom i Tunisom. Prema njegovim rečima, ovo ministarstvo će biti zaduženo da otkloni “ilegalne, delikventne i kriminalne strance” kao i one koji predstavljaju sigurnosnu pretnju, te samim tim u roku od pet godina rešiti ovo pitanje. Ipak, Zemur nije dao dodatna objašnjenja niti razradu o tome kako bi ovo postigao. Ovo nije prvi put da od ovog političara dobijamo ovakve izjave. Zemur je već od ranije poznat za širenje ideje Renaud Camus-a, pisca sa pola ekstremne desnice koji je promovisao koncept “remigracije” odnosno slanja stranaca nazad u njihove izvorne zemlje. Ovakva izjava deluje kao pokušaj da se malo “oživi” pozicija Zemurove partija na desnici, koja kaska za Nacionalnim Frontom za nekoliko procenata. Na osnovu nekih novih istraživanja, izgleda da je njen rejting po prvi put pao ispod 10%. Neki drugi im daju do 13, dok je Le Pen između 16 i 20, dok Makron ubedljivo drži prednost sa 27.5 do 31%.
Dva suprotstavljena kandidata su predstavila svoje upotpunjene programe u sredu, 23. marta. Erik Zemur koji je smatrao da ne treba isticati mere, već dati viziju za Francusku, suočio se sa realnošću kampanje. Ukupno ’’400 konkretnih mera, 400 predloga za podizanje zemlje, 400 rešenja za probleme Francuza’’. Hvaleći sadržinu projekta i stukturu koju čine 3 stuba – ponovno osvajanje identiteta, prosperiteta i bratstva za Zemura koji je kako kaže svoju viziju davao proteklih 6 meseci, predstavljaju jasan program koji je neophodno razlikovati od rivala RN. Marin le Pen koja namerava da smanji doprinos Francuske budžetu EU za 5 milijardi eura, juče je novinarima dala prikaz troškova svog programa. Le Penova prepoznatljivom strogom retorikom želi pokazati da je svaka njena mera finansirana. Glavna poluga su imigracije, za koje procenjuje dobit od 16 milijardi eura godišnje. Druga poluga je borba protiv prevara- PDV, socijalnih i poreskih izdataka, dok ostali vidovi uštede izgledaju rizičnije. Uprkos nenalaženju firme koja će izvršiti reviziju njenih troškova, kako je jednom prilikom obećala, uverena je da će izvore uštede naći kada dođe na vlast. Troškove svog programa, kako prenosi poznati francuski list Le Parisien, procenila je na 63, 8 milijardi eura godišnje dok je kandidat Zemur pored uštede od 65 milijardi godišnje, procenjuje i troškove svog programa na 60 milijardi godišnje, namenivši polovinu za smanjenje poreza kompanijama, a drugu polovinu za jačanje prioritetnih politika: zdravlja, pravde, odbrane i bezbednosti.
Zajednička, blokovska odbrambena strategija – Strateški Kompas – danas je odobrena od strane EU na sastanku ministara odbrane i spoljnjih poslova u Briselu. Iako je ovaj potez istorijski za blok, trupe koje broje 5000 su daleko od skromnije od vojske EU koju je predlagao Makron. “Ovim planom se omogućavaju neophodni alati kako bi EU, uz NATO, postala pravi geopolitički igrač,” tvrdi letonski ministar spoljnjih poslova i dodaje da je to “samo početak puta za vojnu budućnost bloka”. Plan je bio u opticaju od 2020. godine kada je predložen od strane Evropskog saveta. Bio je kritikovan od strane istočnoevropskih država koje preferiraju da se oslanjaju na NATO i mišića SAD-a za svoje odbrambene potrebe, kao i od strane Irske koja se zalaže da ove snage učestvuju samo u mirovnim misijama, kao i da Ujedinjenje Nacije imaju glavnu ulogu u donošenju odluka.
Eskalacija sukoba u Ukrajini je ubrzala usvajanje plana. U svom trenutnom formatu Strateški kompas ima za cilj da poboljša kooperaciju među vojskama evropskih država, da nastavi kooperaciju sa NATO-om, da konsoliduje svoje sposobnosti za odbranu od sajber napada, kao i da omogući zajedničko ulaganje u istraživanje i razvoj (R&D). Gore pomenutih 5000 trupa je predviđeno kako bi blok imao “kapacitet za brzo delovanje”, što bi predstavljalo prvi korak ka stvaranju zajedničke vojske. Ovaj korak ka militarizaciji je značajan, pogotovo zato što dolazi nakon manje od mesec dana od kada je Evropska Komisija objavila da će snabdevati Ukrajinu sa oružjem i municijom vrednim 450 miliona evra.
U strateškoj proceni EU je identifikovala “regionalnu nestabilnost, sukob, krhkost država, međudržavne napetosti, spoljnje uticaje i destabilizujuće delovanje nedržavnih aktera” kao razloge sastavljanje plana, nagovestivši da bi blok, u nekom trenutku i u određenom kapacitetu mogao da interveniše u budućim sukobima sličnim onom u Ukrajini.
Makron, koji je i ranije zagovarao nezavisnu bezbednosnu politiku EU, obnovio je svoje zalaganje u toku marta, tvrdeći da je sukob u Ukrajini “promenio doba” za Evropsku Uniju. Ipak države Istočne Evrope su idalje zadovoljne oslanjanjem na NATO za svoj odbrambene potrebe, pa je tako na primer zamenik premijera Poljske Pjotr Glinski izjavio da EU nije bila spremna za sukob i da Makronovi komentari rizikuju da “destabilizuju Evropu”.
