Politička stranka Zelenih, koja je koalicioni partner u Parizu sa socijalistima gradonačelnice Idalgo, upozorili su na loše politike koje se odnose na zaštitu životne sredine u Parizu. Zeleni su na konferenciji za medije ispred Gradske predstavili 10 “upozoravajučih tačaka” o urbanističkom planiranju. Dodato je da se promene ne vrše dovoljno brzo kao što je bilo planirano. “Vreme je da krenemo napred, da ispunimo obećanja o transformaciji Pariza zbog kojih smo izabrani”, poručeno je sa konferencije.
Žan Lik Melanšon, predsednik političke stranke Nepokorna Francuska, u svom programu za predstojeće izbore jasno ističe pitanje kako aktuelnog rata u Ukrajini, tako i predlaže rešenja za poboljšanje situacije u oblasti poljoprivrede, kulture i obrazovanja, zdravstvenog sistema, pitanja koja se tiču unutrašnje i spoljne politike… Melanšon po pitanju trenutno goruće teme rata u Ukrajini ističe da žali što je Evropska unija obezbedila naoružanje neophodno za rat i da rešenje trenutnih sukoba vidi u proglašenju neutralnosti Ukrajine. On takođe navodi da Francuska ne sme da čini bilo šta što bi moglo da je u budućnosti dovede u probleme.
Kada je reč o uvek aktuelnoj temi poboljšanja poljoprivrede, Melanšon predlaže reformu, kojom bi se mladi podstakli na osnivanje i ulaganje u nove farme, usmeravanje javne poljoprivredne pomoći za promovisanje ekološki održive proizvodnje i razvoja biljnih proteina. Zalaže se za prestanak korišćenja nuklearne energije i planiranje demontaže nuklearnih postrojenja. Traži veće promovisanje obnovljivih izvora energije, prilagoćenih vremenskim uslovima, kao što su vetar, sunce, itd. Ekologiju smatra bitnom temom pa tako traži da se odmah zabrani korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu, ponovno uvođenje depozita za staklene ambalaže i razvijanje efikasnog toka reciklaže, smatra da je neophodno napraviti nacionalnu mrežu reciklaže i ustanoviti pravilno odlaganje otpada počevši od ruralnih područja. Uvođenje carine na količinu emisije ugljenika i zagađenje koje bi se regulisalo taksom u odonosu na udaljenost od granice Francuske, je takođe jedan od njegovih planova za zaštitu životne sredine.
Njegova ideja Evropske unije zahteva, pre svega, obnovu suvereniteta, koje bi se zasnivalo na socijalnom, ekološkom i demokratskom nenazadovanju i usklađivanje najviših standarda unutar EU. Jedna od njegivih namera je i izlazak iz šengenskog političkog prostora i ukidanje ugovora o slobodnoj trgovini. Traži ravnomerno preusmeravanje migranata unutar EU i da teret ne može pasti samo na zemlju dolaska izbeglica. U programu navodi i brzo otkazivanje „užasnih“ dugova pojedinih afričkih zemalja i obnovu odbrambenih sporazuma sklopljenih sa afričkim zemljama. Insistira da se Francuska odmah povuče iz direktne komande NATO-a, a zatim, postepeno, i iz same organizacije. Traži da Evropska centralna banka otkupi javni dug koji kruži na finansijskom tržištu. Predlaže prelazak na stabilan, parlamentarni režim 6. republike. Želi da vrati granicu za penziju na 60 godina po punoj stopi. Obećava minimalnu mesečnu zaradu od 1400 evra neto. U programu obećava i stalno finansiranje visokog obrazovanja i povećanje bužeta univerziteta i istraživačkih centara i instituta.
Pokretanje višegodišnjeg plana zapošljavanje većeg broja lekara, zdravstvenih i medicinsko-socijalnih stručnjaka, povećanje sredstava medicinskih fakulteta i veće ulaganje u ove visokoškolske ustanove, kao i lekarske zadruge i sl, jeste bitna stavka u Melanšonovom programu za predstojeće izbore. Potrebno je, navodi Melanšon, i povećati prijemne kapacitete javnih zdravstvenih ustanova, domova zdravlja i bolnica. Traži potpuno ukidanje zelenih propusnica kao i zakona o vanrednom zdravstvenom stanju. Navodi, da je u ustav potrebno dodati pravo na dostojanstvenu smrt. Predlaže sprovođenje plana za borbu protiv seksualnih napada u javnom prevozu i usvajanje zakona protiv seksizma i nasilja nad ženama. Isključivo u medicinske svrhe, predlaže i legalizaciju potrošnje, proizvodnje i prodaje kanabisa u Francuskoj, uz obavezan nadzor od strane državnih organa. Traži vraćanje lokalne policije na teren i demontiranje određenih brigada za suzbijanje nasilja. Podržava stavove da parlament vodi krivičnu politiku države kroz godišnju raspravu, povećanje pravne pomoći i povratka lokalnih sudova. Rešavanje pitanja kapaciteta zatvora vidi u prekidanju prenatrpanosti zatvorskih jednica.
Janik Žado je danas na skupu pristalica Zelenih u Parizu rekao da se nada da će se izborne prognoze promeniti uskoro u njegovu korist. Naime, prema poslednjim procenama, ovaj kandidat ima podršku oko 7 procenata birača. Žado je očigledno veoma optimističan, a svoj optimizam temelji na stavu da ima još dosta neodlučnih glasača i prostora za promenu trenutnih odnosa snaga. Ipak, diskutabilno je da li se uopšte neki kandidat levice može nadati pobedi na ovim izborima. Na mitingu se osvrnuo i na ukrajisnku krizu rekavši da su Zeleni pravi pacifisti koji su apsolutno na strani ukrajinskog naroda. Neke od svojih protivnika prozvao je ratnim huškačima rekavši da oni Ukrajince ostavljaju na milost i nemilost Rusima.
Tokom današnjeg dana brojni predsednički kandidati održaće skupove u nekoliko gradova u Francuskoj. Kandidat komunista, Fabijen Rusel, održaće skup u 13 časova u Tuluzu, dok će Žan-Lik Melanšon biti na plaži Prado u Marseju. Erik Zemur sastaće se sa pristalicama u Parizu u 14 časova. U isto vreme, na drugom kraju prestonice predizborni skup organizuje i kandidat Zelenih, Janik Žado. Valeri Pekres, koja je pozitivna na virus korona, prilagodiće skup trenutnim okolnostima te će isti održati virtuelno, preko Zoom platforme od 18 časova.
Kandidatknju ekstremne desnice, Marin le Pen, napalo je oko 30 nezavisnih aktivista nakon njenog dolaska u Poent a Pitr, grad na ostrvu Gvadelup koji je francuski prekomorski departman. Napadači su zapravo aktivisti Narodne unije za oslobođenje Gvadelupa i Nacionalne alijanse Gvadelupa. Prema saznanjima novinara, njihov cilj bio je da ometaju intervju koji je Le Penova trebalo da da jednoj medijskoj kući. Lorens Makijaba, portparol Nacionalne alijanse, izjavio je da Marin le Pen ne poseduje legitimitet koji bi joj omogućio dolazak na ovu teritoriju upravo zbog svojih rasističkih izjava.
Kandidat francuske Komunističke partije Fabijen Rusel obećava “srećne dane” u predizbornoj kampanji. “Večeras vas pozivam da zajedno stvorimo srećne dane”, izjavio je Rusel u Daisu. Teško da je komunistički kandidat prvi koji je tražio političku podršku na obećanju o boljim vremenima. Kada je Britanac Boris Džonson posle Brexita protkao svoju kampanju “sunčanim livadama”, on je mislio na Vinstona Čerčila iz 1940. u Kanadi, kada je Džastin Trudo došao na vlast proglašavajući “sunčane puteve”, oponašao je prethodnika Vilfrida Loriera iz 1895. godine. Slično tome u Francuskoj, “srećni dani” (les jours heureux) je istorijska referenca na sunčanija vremena koja su nastala završetkom Drugog svetskog rata.
Rešen da prekine sa anksioznim ambijentom koji preovlađuje u konzervativnom i krajnje desničarskom diskursu, Rusel pruža još jednu viziju sveta, prožetu optimizmom. “Ton kampanje je klađenje na “nadu” i “radost” u osnovi ponovnog prisustva Francuske komunističke partije”, napisao je Vigro. “Ta dva termina imaju veze sa dobro poznatim jezikom, jakim rečima koji imaju za cilj da “ponovo očaravaju svet” i koji se lako suprotstavljaju desničarskoj viziji nacionalističkog, antimigrantskog.” Ruselova predsednička platforma je u skladu sa njegovim sloganom. Jedno od njegovih ključnih obećanja naglašava “pravo na sreću na poslu, ali i na sreću na odmoru” i namerava da omogući svima da uživaju u odmoru.
Francuska konzervativna predsednička kandidatkinja Valeri Pekres objavila je u četvrtak na Tviteru da je pozitivna na covid-19. Ona je obećala da će nastaviti svoju kampanju “na daljinu”. “Pošto sam pozitivna na kovid, vodiću svoju kampanju na daljinu i poštovati zdravstvena pravila. Svi naši sastanci se održavaju zahvaljujući mobilizaciji tima”, napisala je Pekres.
Na Fakultetu političkih nauka održana je tribina Francuski izbori 2022, u organizaciji Centra za društvena istraživanja. Govornici na tribini su bili profesor dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, Dimitrije Milić iz organizacija Novi Treći put i Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja. Razgovor je moderirala Tina Milovanović, studentkinja treće godine FPN.
Govornici su u početku polemisali o usponu Makrona kao čoveka bez prethodnog bogatog političkog iskustva, što je netipično za predsedničke kandidate u Francuskoj, kao i o tome da je bez stranačke infrastrukture uspeo da pobedi na prošlim izborima 2017. godine. Profesor dr Slobodan Zečević kao najveću prednost Makrona ističe to što je narod Francuske prezasićen političkim establišmentom, ali upozarava da je važna podrška medija i poslovnog sveta koju je Makron dobio. S tim se saglasio i Nikola Perišić koji smatra da je Markon najveći favorit za pobedu na izborima, dok kao takmaca u drugom krugu vidi Le Pen.
Dimitrije Milić se osvrnuo na krizu levice u Francuskoj istakavši da se ona okrenula od svoje tradicionalne baze – radnika. Socijalistička partija kao jedna od najjačih levičarskih partija je izgubila svoju podršku, tako što je bogatiji deo birača preuzeo Makron, a onaj siromašniji Le Pen. Istakao je da trenutna aktuelna pitanja (migracije, islamizacija, itd…) odgovaraju desnici. Milić smatra da kada su kulturološka pitanja centralna u političkom diskursu, građani većinombiraju desnicu.
“Francuska levica je prestala da štiti interese radnika, fokusirali su se na teme kao što su feminizam ili homoseksualnost što nije suštinska uloga socijalne partije koja treba da brani interese radnog naroda. Nemaju više grupu koja ih podržava”, nadovezao se profesor dr Slobodan Zečević. Sagovornici su složni da je kampanja Idalgo propala, dok je Melanšonova kampanja nešto atraktivnija.
Perišić ocenio je kao nedmokratskim odluku Makrona da ne učestvuje u debati uoči prvog kruga, dok je profesor dr Zečević podsetio na čuvene debate Miterana i Širaka, kao i D‘Estena i Miterana. Ipka, upozorio je da akturlni predsednik retko učestvuje u debati, pod izgovorom da mora da obavlja svoj posao.
Učesnici debate smatra da aktuelna situacija u Ukrajini pomaže Makronu u borbi za reizbor, dok se najvećom “žrtvom” ove krize može smatrati Zemur čiji rejting pada od kada je počeo rat u Ukrajini. Takođe, naglašeno je da se Makron tokom ove situacije postavio kao lider Evropske unije i svoju propagandu gradi na potenciranju da je za krizno vreme potreban umeren političar.
Profesor Slobodan Zečević je istakao da je Francuska u velikoj krizi identiteta, suočavajući se sa ogromnim naletom islamizacije. Podsetio je na De Golovo delovanje za vreme Alžirske krize kada je tvrdio da su Francuzi manjina u Alžiru i da je nemoguć suživot Francuza i Arapa. Podsetio je da je u Francuskoj jak sistem asimilacije gde se od stranaca traži da se “franciziraju“ i prihvate vrednosti i stilove života prosečnog belog Francuza. Ipak, ovo ne prolazi lako kod muslimana i oni odbijaju da se odreknu svog statusa.
Na kraju je zaključeno da bi izbor Le Pen ili Zemura bio nekoliko koraka unazad po pitanju integracije Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju. S druge strane, Makrona vide kao pro- integracionog lidera koji može da pogura integraciju Zapadnog Balkana usled krize u Ukrajini, zbog ruskih i sve jačih kineskih uticaja i interesa u ovom regionu. Uz to, naglašeno je da su odnosi Srbije i Francuske nikada bolji i da su zasnovani na koncesiji beogradskog aerodroma koju vodi francuska firma, kao i na poslu oko izgradnje metroa koji je isto poveren Francuzima.
Predsednik Francuske Emanuel Makrona umnožava desničarska obećanja, kao što je podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina. Njegov plan je, tokom ove kampanje, da levica bude tiha, ne bi li prikupio što više desničarskih pristalica kojih nije malo. Smanjenje poreza na nasledstvo, pooštravanje izdavanja dozvole za boravište strancima i podizanje starosne granice su samo neke od mera koje su zapisane u Makronovom programu iz kojeg su levičari potpuno potisnuti. Strah od potencijalnog udruživanja svih desničarskih partija u drugom krugu predsedničkih izbora stvara pritisak na predsednika Francuske koji se kandiduje za drugi mandat. Njegove izjave, pomalo čudne za ideološku poziciju centra, počinju da se čuju i da okupljaju pristalice, pogotovo nakon početka rata u Ukrajini.
Približavajući se datumu prvog kruga predsedničkih izbora, mnoga istraživanja i ankete iskazuju zabrinutost zbog slabog odziva glasača na koji utiču brojni faktori. Poslednja anketa kompanije BVA istakla je da se očekuje izlaznost od 71% što već dosta govori o očekivanom procentu uzdržanih. Politički analitičar Žerard Grunberg izjavio je da je sasvim moguće da se ovakva situacija dešava i zbog unapred očekivane pobede Emanuela Makrona. On smatra da je utilitarizam ono što pokreće ljude na glasanje i da je njihova veća mobilizacija uvek samo izraz potrebe i praktičnosti, a da u slučajevima kada postoje očekivani rezultati manja je zainteresovanost za izlazak na izbore. Grunberg za kraj potvrđuje svoje mišljenje da Makron nema nekog velikog razloga za brigu i da mu ovaj slabiji odziv može čak i pomoći. „Drugi bi mogli da kažu: Ne volimo Makrona, ali ne znamo za koga da glasamo, a on će pobediti“, izjavio je analitičar.
