Francuski predsednik Emanuel Makron prisustvovao je poljoprivrednom sajmu u Parizu. “Gradimo plan otpornosti”, rekao je poljoprivrednicima, zabrinut zbog posledica rata u Ukrajini.
Rekao je da se rat vratio u Evropu i da građani Francuske i kompanije moraju biti spremni na sve. Dodao je da je Putin izabrao rat umesto diplomatije oko koje se Francuska dugo zalagala i danas misli da je to jedino rešenje. On je uveravao poljoprivrednike da će vlada pomoći one sektore koji budu pogođeni potencijalnim ruskim sankcijama, jer je Francuska deveti najveći snabdjevač Rusije prehrambenim proizvodima.
Nakon dvadesetominutnog govora pred poljoprivrednicima na sajmu, Makron je napustio posetu zbog potrebe da učestvuje u samitu NATO-a, te je dalju posetu nastavio premijer, Žan Kasteks.
Francuske, italijanske i nemačke kompanije koje posluju u Rusiji mogle bi da, pod naletom sankcija državi u kojoj posluju, da trpe kolateralnu štetu. Sankcije uključuju sprečavanje vlade i banaka da se zaduže na globalnim finansijskim tržištima, blokiranje uvoza tehnologije i zamrzavanje imovine uticajnih Rusa. Sankcije imaju za cilj da maksimalno povećao “bol“ ruskoj ekonomiji, i minimalno utiču na kompanije Evropske unije, izjavio je u petak francuski ministar finansija Bruno Le Mjer.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Rusije, što čini 37 posto globalne trgovine Rusije u 2020. godini. Veći dio toga je energetika: oko 70 procenata ruskog izvoza gasa i polovina njenog izvoza nafte odlazi u Evropu. I dok prodaja Rusiji predstavlja samo oko 5 procenata ukupne evropske trgovine sa svijetom, decenijama je bila ključna destinacija za evropske kompanije u nizu industrija, uključujući finansije, poljoprivredu i hranu, energetiku, automobilizam, vazdušni prostor i luksuznu robu.
Samo za Francusku, 35 od 40 najvećih kompanija navedenih na berzi, imaju značajne ruske investicije, od „Auchan supermarketa“ na ulicama Moskve, do tečnog prirodnog gasa francuskog energetskog giganta „TotalEnergies“ na poluostrvu Jamal, iznad Arktičkog kruga. Sve osim dve od 40 kompanija navedenih na indeksu DAX u Frankfurtu imaju investicije u Rusiji. Dok je ministar Le Mjer obećavao da će uticaj sankcija na francusku ekonomiju biti minimalan, udarac nekim kompanijama bio je daleko od takvog. Oko 700 francuskih podružnica posluje u Rusiji u raznim industrijama koje zapošljavaju preko 200.000 radnika, saopštilo je francusko ministarstvo finansija.
Francuska, Italija i Nemačka su glavne evropske sile koje vrše pritisak da se Rusija ne isključi iz globalnog platnog sistema SWIFT.
Dok traju sukobi na istoku Evrope, Francuskoj se bliže predsednički i parlamentarni izbori, a u toku je predsedavanje Evropskom unijom.
Predsednik Makron još uvijek nije objavio svoju zvaničnu kandidaturu, ali je iskoristio ustavnu mogućnost koju su bivši predsednici koristili samo 18 puta, i porukom se obratio poslanicima u kojoj je istakao potrebu da Francuska pomogne Ukrajini i njenom narodu u borbi protiv “nadmoćnog neprijatelja“. Francuski politikolozi i novinari smatraju da će Makron svoju kandidaturu objaviti na poljoprivrednom sajmu u Parizu. Sajam predstavlja već tradicionalno mesto za nadmetanje predsedničkih kandidata i u prošlosti, jer je njihova dužnost da pokažu privrženost tradiciji i francuskoj poljoprivrednoj zajednici. Zemur je, davno objavivši kandidaturu, juče učestvovao na mitingu u Šamberiju pri čemu je rekao da kandidati moraju da razgovaraju sa ljudima, “rat je u Ukrajini, nije u Francuskoj.“
Kandidatkinja Republikanaca Valeri Pekres je tokom razgovora sa lovcima u Normandiji rekla da je ovo veoma kritičan period za Evropu i da, dok se rat odvija pred vratima Francuske, treba posvetiti pažnju Ukrajini i njenom narodu.
Janik Žado je pak, istog trenutka kada je otpočeo napad Rusije na Ukrajinu, odgodio sve svoje mitinge i posetu Sajmu poljoprivrede sljedeće sedmice. On je, kao evroparlamentarac, prisustvovao na svim sednicama Parlamenta EU u vezi sa krizom u Ukrajini. An Idalgo je najavila da će današnji miting biti posvećen ratu u Ukrajini. Juče se sastala sa ukrajinskom zajednicom u Francuskoj i naredila osvetljavanje gradske skupštine u boje ukrajinske zastave.
Melašon i Le Pen, iako ideološki potpuno različiti, složili su se u bojazni da će cene gasa i osnovnih namirnica, usled sankcija Rusiji, biti drastično uvećane narednih dana i da će izazvati ekonomsku krizu u Evropi. Le Pen je istakla “ako smo žrtva naših sankcija mi, onda to nema smisla.“
Francuski predsednik primio je u Jelisejskoj palati dvojicu pređašnjih francuskih predsednika, Fransou Olanda i Nikolu Sarkozija pre upućivanja poruke o stanju u Ukrajini Nacionalnoj skupštini. Naime, prema Članu 18. francuskog Ustava predsednik ima mogućnost da uputi takvu poruku predstavnicima oba doma.
Fransoa Oland je tokom konsultacija izjavio da mu se sankcije čine neizbežnim; on se, pre svega, zalaže za obustavu energenata Rusiji. Na meti Olandove kritike našli su se oni predsednički kandidati koji izražavaju sumnju u NATO. Ovaj intervju Olana i Makrona je treći zvanični od 2017. godine. Nakon ovog razgovora, Makron je ugostio Nikolu Sarkozija. Sarkozi je istakao da je u ovoj situaciji diplomatija jedini mogući put, jer je alternativa diplomatiji totalni rat.
Kandidatkinja ekstremne desnice, Marin le Pen, u jutarnjem gostovanju na televiziji BFMTV, iznela je svoje mišljenje povodom krize u Ukrajini i uloge Putina u njoj. Le Pen ističe kako je Putin potpuno racionalan i u isto vreme brutalan i u stanju da impresionira. Nikako ga ne treba prozivati ludakom, kako neki to čine, ističe ona. Još jednom je iskazala svoju naklonost prema Rusiji naglašavajući da je to velika sila koja istovremeno zadivljuje i plaši. Ipak, ne treba izvući zaključak da je Le Pen htela da opravda Putinov potez; naglasila je da je njegov ponašanje apsolutno neodbranjivo i da predstavlja povredu međunarodnog prava.
Le Pen je tokom gostovanja rekla da je pogrešila u vezi sa procenom namera Rusije; naime, ona je ranije tvrdila da ne vidi šta bi to Rusi mogli da urade u Ukrajini. Čini se da ju je zatekla Putinova odluka o otpočinjanju napada. Međutim, ona je napomenula kako su na početku svi bili skeptični povodom tog scenarija, čak i sami Ukrajinci.
Ona je posebnu pažnju obratila na pitanje sankcija koje se uvode Rusiji. Veoma je zabrinuta jer smatra da će to veoma loše uticati na kupovnu moć francuskog naroda. Le Pen ističe da Francuzi ne treba da snose negativne posledice zbog odluka političara po pitanju sankcija.
Kandidat partije Nepokorna Francuska, Žan Lik Melanšon, u jutarnjem gostovanju za televiziju FranceInfo, rekao je da podržava predlog o uvođenju sankcija Rusiji. Ističe da su sankcije jedino što je ostalo. On je svestan činjenice da sankcije neće pogoditi samo rusku privredu i narod, već i da će se negativno odraziti po ostatak sveta, između ostalog i na Francuze.
Melanšon se zalaže za održavanje konferencije o bezbednosti i granicama budući da je zbog izostanka takve konferencije do rata i došlo. Smatra da je za krizu u Ukrajini odgovoran i NATO. Ističe kako se glavni u ovoj organizaciji neprestano iščuđavaju razvoju situacije i da sve ove vreme nisu napravili odgovarajući plan aktivnosti. Ovom prilikom, kritike je uputio i francuskom ministru spoljnih poslova Drijanu (Jean-Yves Le Drian) navodeći kako sve vreme trajanja krize greši u svojim odgovorima i aktivnostima. Na meti njegove kritike našli su se i socijalisti i ekolozi koji žele da pomognu Ukrajini slanjem naoržanja; prema njegovim rečima, oni su uvek dežurni krivci za gluposti.
Aktuelni francuski predsednik, Emanuel Makron, je u razgovoru s Vladimirom Putinom još jednom nastojao da diplomatskim putem smiri uzavrelu situaciju na istoku Evrope.
Makron je naglasio kako je njegova obaveza da po svaku cenu nastoji da održi mir i da treba da ostavlja otvoren put za dijalog kako bi se agresija na Ukrajinu zaustavila. On je istakao da iako ima mogućnost da sankcioniše i osuđuje, istovremeno ima i moralnu i političku odgovornost da spreči dalju eskalaciju sukoba.
Uprkos tome, Makron je izneo svoj čvrst stav o dvostrukim ruskim standardima. On navodi kako su Rusi, neposredno pre napada na Ukrajinu, pregovarali o miru na osnovama Sporazuma iz Minska. Ubrzo su pokazali svoje pravo (dvolično) lice ne pridržavajući se rečenog na pregovorima. U tome leži Putinova dvoličnost koji je svesno prekršio ono za šta se zalagao, ističe francuski predsednik.
Makron je rekao da će jedan od odgovora na rusku invaziju biti odluka o raspoređivanju francuskih vojnika NATO-a u Rumuniji. Po pitanju izbeglica, uverava da će Francuska, u duhu evropske solidarnosti, prihvatiti deo odbeglih Ukrajinaca.
Neki od vodećih francuskih medija optuženi su za podsticanje kandidata krajnje desnice, Erika Zemura. Optužba se odnosi na zagovaranje ideje o zameni od strane liberalnih elita koja govori da će imigranti zauzeti mesto francuskim državljanima koji su belci poreklom.
Smatra se da kanal Cnews obezbeđuje sve udarne termine ovom kandidatu i daje potporu nizu drugih medija da podržavaju ovog ekstremnog desničara u onome što se naziva “govorom mržnje“ i rasističkim izjavama. Iako se tražilo ograničenje vremena za ovog kanidata i njegov medijski prostor na Cnews to se nije ispunilo i pored kandidatkinje Le Pen samo se povećala njegova izloženost i učestvovanje u programu Cnewsa. Navodi se da je ovo nije prvi put da kanal Cnews krši glavne uslove ugovora o licenciranju i da se mora obezbediti raznovrsnost mišljenja i ravnoteža u izveštavanju.
Erik Zemur, kandidat ekstremne desnice osudio je vojnu operaciju u Ukrajini iznoseći stav da je skeptičan po pitanju posledica invazije. Njegov stav u skladu je i sa izjavama njegove konkurentkinje na krajnjoj desnici, Marin le Pen koja je izjavila da ništa ne može opravdati narušavanje ravnoteže mira u Evropi.
Kandidatkinja Les republicans, Valeri Pekres očekuje strog odgovor Francuske na ovakav potez koji će biti koordinisan sa odgovarajućom reakcijom Evrope. La France Insoumnise i njen kandidat Melanšon zalažu se za sređivanje situacije diplomatskim putem kako bi se došlo do povlačenja oružja i sastanak OEBS-a kako bi se pravovremeno reagovalo. Kandidat PCF-a, Fabijen Rusel izjavio je da se moraju sprovesti najneophodnije mere kako bi se vojske razoružale. “Evropa i NATO trebalo je da jasno stave do znanja da ne dolazi u obzir da Ukrajina uđe u NATO. Ova lažljiva igra pokera nas je i dovela do ovog danas“, izjavio je Fabijen. Lider Republiqe en Marche, Emanuel Makron izrazio je solidarnost sa Ukrajincima i oštro osudio odluku o ratu.
Valeri Pekres pobedila je na republikanskim predizborima, a sada je optužena od lista Liberation da je uticala na ove izbore.
Predočeno je da su glasali mrtvi, kao i jedna zivotinja. Na Majotu neki tvrde da je njihovo članstvo u političkoj stranci plaćeno u zamenu za glasanje za Pekres. Stranka Republikanci najavila je da će tužiti ovaj list, tvrdeći da nastoji da destabilizuje stranku i njenog kandidata za predsedničke izbore.
