Author: administrator

Sedam dana od početka ruske agresije na Ukrajinu, iz Pariza, javnosti obratio se i predsednik Francuske, Emanuel Makron. Makron je prvo iskoristio priliku da pošalje reči podrške ukrajinskom narodu i vojsci kao i da pohvali “čast i hrabrost“ ukrajinskog predsednika, Zelenskog. U govoru, koji je trajao oko 15 minuta, Makron je se osvrnuo na aktuelna pitanja vojne pomoći Ukrajini, trenutne ekonomske situacije kao i ekonomske krize koja će uslediti u narednim danima i nedeljama, problem gasa u Evropi kao i pitanje sve većeg broja izbeglica.

Odmah na početku svog obraćanja, Rusiju naziva agresorom i izjavljuje da je Putin sam izabrao rat. On navodi da je pod okriljem Evropske Unije i nekoliko hiljada francuskih vojnika juče došlo u Rumuniju i da će se podrška ukrajinskoj naciji nastaviti kao i da je trenutno glavni cilj, zaustaviti rat. Izneo je stav da Evropa nije u ratu protiv Rusije i da u potpunosti podržava sve Ruse koji se protive ovoj agresiji. Zahteva hitan prekid vatre i otvaranje humitarnog koridora za isporuku pomoći Ukrajincima. Makron upozora na ,,ekonomske i društvene posledice“ rata i uticaj na ekonomski rast Francuske, dodajući da je već zamolio premijera Kasteksa da radi na planu ekonomskog oporavka.

U obraćanju je najavio i Samit evropskih lidera u Versaju 10-11. marta na kojem će se razgovarati o pitanjima veće ekonomske i odbrambene suverenosti Evrope. Naglasio je da je rat u Ukrajini “poziv na buđenje Evrope“, početak ,,nove ere“ za Evropu koja predstavlja upravo veću samostalnost o kojoj će se pričati na prethodno pomenutom Samitu u Parizu.

Podseća i na najnoviji ,,paket“ sankcija koji je stupio na snagu i po kojem je stavljena tačka na rusku propagandu u Evropi, ukidanjem ruskih medija kao što su Russia Today i Sputnik, kao i sankcije koje se tiču ruskih banaka i institucija.

Osuđuje Putinov opis ukrajinske vlade kao ,,nacističke“ i navodi kako u Ukrajini nema NATO
baza i trupa. Naglašava i da je sve veći broj izbeglica koje stižu iz Ukrajine i da će se Francuska u skladu sa svojim kapacitetima pobrinuti za njih i pružiti im maksimalnu pomoć. Govor je završio podsećajući na neverovatno jedinstvo međunarodne zajednice, kao i da će nastaviti da traži prekid sukoba ali i da će dani koji su pred nama nažalost biti sve teži.

Autor: Dragana Vasić

Na hitnoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, održanoj danas, Francuska se našla na listi 141 države članice, koje su glasale ZA usvajanje rezolucije UN, kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu, izražava se žaljenje zbog trenutne situacije i od Ruske Federacije se zahteva hitna obustava vatre i da se odmah, potpuno i bezuslovno povuče sa teritorije Ukrajine.

Od 193 države članice, 141 je glasala ZA, 5 je glasalo PROTIV, a 35 država je ostalo uzdržano. Države koje su se izjasnile protiv rezolucije su Rusija, Belorusija, Sirija, Severna Koreja i Eritreja. Većinski izglasana rezolucija nije pravno obavezujuća, već predstavlja stav članica UN i ima za cilj povećanje pritiska na Moskvu kao i njenog saveznika, Belorusiju.

Nakon što je ista rezolucija, u petak, na skupštini Saveta bezbednosti UN, odbijena zbog protivljenja Rusije, koja je jedna od pet članica sa pravom veta, rezolucija je upućena Generalnoj skupštini. Ovo je prvi put u poslednjih 40 godina da je Savet bezbednosti uputio Skupštini pitanje krize, i tek 11. put od 1950. godine je sazvana hitna sednica Generalne skupštine UN.

Autor: Dragana Vasić

Na konferenciji za medije, bivša ministarka pravde, Kristijan Tobira izjavila je da, zbog nedovoljnog broja potpisa podrške lokalnih zvaničnika, stavlja tačku na svoju predsedničku kandidaturu.

Kako trenutno prema podacima sa sajta Francuskog ustavnog saveta, sada već bivša kandidatkinja levice, ima samo 181 potpis, razočarano je izjavila da ne može do petka, 4. marta, kada je krajnji rok za ispunjenje ovog uslova, doći do broja od 500 potpisa koliko je za zvaničnu kandidaturu potrebno.

Ova bivša ministarka iz vremena kada je šef francuske republike bio Fransoa Oland, ostala je javnosti poznata kao prva žena tamne puti koja se kandidovala za mesto predsednika države, 2002. godine.

Autor: Dragana Vasić

Četiri kandidata: Valeri Pekres, Janik Žado, An Idalgo i Fabijen Rusel su imali priliku da u toku današnjeg dana predstave svoje programe zdravstvene i socijalne zaštite, u organizaciji udruženja Francuske uzajamnosti.

Janik Žado smatra da zdravstvo ne treba da predstavlja profitabilan sektor, navodi kako se budžet za zdravstvo godinama smanjivao, a kako su cene zdravstvenih usluga rasle. On obrazlaže kako njegova politika ide u suprotnom smeru i da će on zaposliti 100.000 medicinskih sestara, pri čemu će plata i uslovi rada biti znatno bolji nego sadašnji. Kao ekolog, zalaže se za smanjenje zagađenja, zato što ono dobrim delom utiče na zdravlje ljudi. On navodi kako je sramota da se za prevenciju bolesti izdvaja samo 1.8% zdravstvenog budžeta i najavljuje da njegova politika teži cilju da pazimo da se ne razbolimo, dakle Žado akcenat stavlja na prevenciju.

An Idalgo se slaže sa Žadoom kada je reč o povećanju broja zdravstvenih radnika i negovatelja, takođe predočava da javne zdravstvene ustanove ne treba da cenovno liče na privatni sektor; kada bi narod imao dovoljno sredstava, sigurno ne bi išao u ustanove javne zdravstvene zaštite, tako da im trenutnom zdravstvenom politikom samo otežavamo već dovoljno težak položaj. Kada je reč o rešenju za zdravstvene pustinje, ona predlaže obavljanje dobro plaćene stručne prakse za mlade zdravstvene radnike.

Fabijan Rusel se stidi toga što je javna zdravstvena zaštita u Francuskoj izjednačena za privatnom, strašno je postojanje zdravstvene nejednakosti i širenje medicinskih pustinja. Smatra da osiguranju treba doprineti i kapitalom i svežom radnom snagom, tako da obećava obnovu velikog socijalnog osiguranja 21. veka.

Valeri Pekres je izrazila veliko žaljenje zbog trenutnog stanja zdravstva, ali se nada da se ono može popraviti. U tu svrhu, ona predlaže zapošljavanje dodatnih 25.000 negovatelja, obuku dvostruko više lekara nego što ih trenutno ima, uz slanje doktora opšte prakse na staž u ruralna područja. Jedno od predloženih rešenja je i upravljanje zdravstvenim politikama po regionima, od strane Regionalnih zdravstvenih agencija. Međutim, kada je reč o plaćanju usluge, ona govori da isplata treba da bude srazmerna kvalitetu pružene usluge, što deluje dosta neodređeno.

Može se primetiti kao su ovi kandidati ozbiljno shvatili probleme sa kojima se suočava zdravstveni sektor, a predložena rešenja će oceniti građani na predstojećim izborima.

Autor: Ivana Vlašković

Marin le Pen, predsednica stranke Nacionalni savez i Erik Zemur, kandidati ekstremne desnice, premašili su broj od 500 potpisa podrške od strane lokalnih funkcionera, koliko je potrebno da bi i zvanično predali kandidaturu.

Prema najnovijim informacijama sa sajta Francuskog ustavnog saveta, Zemur ima 620, dok Le Penova ima 503 potpisa podrške. Zahvaljujući ispunjavanju ovog uslova, za koji je rok 4. mart, oba navedena kandidata i zvanično ulaze u trku za mesto predsednika republike.

Pravilo 500 potpisa podrške lokalnih funkcionera, postaje deo izbornog sistema u Francuskoj sredinom 1970-ih godina i osmišljeno je tako da svi kandidati, bez obzira na njihovu opštu popularnost među glasačima, ipak moraju da obezbede i podršku lokalnih zvaničnika.

Autor: Dragana Vasić

Valeri Pekres rešila je da organizuje sastanak Strateškog saveta odbrane koji će biti zadužen za praćenje evolucije sukoba i vršenje analize geopolitičkih uloga. Sastanku će prisustvovati Mišel Barnier, Mišel Aliot-Mari, Harvi Morin, Sedrik Perin i mnogi drugi bivši parlamentarci i ministri zaduženi za spoljne poslove i odbranu. Pekres je iznela predlog po kome za evropskog posrednika u sukobu između Ukrajine i Rusije treba postaviti Nikolu Sarkozija, čime je zapravo želela da potvrdi svoj kredibilitet. Ona, za razliku od Le Pen i Zemura, ima uz sebe tim stručnjaka koji poseduje potrebno iskustvo i koji je spreman da se zauzme za interese Francuske. Svi njeni postupci su dobro osmišljeni i treba da je prikažu kao kandidata koji je sposoban da preuzme najvažniju funkciju u državi. Pritom, Pekres je uspela da iskoristi situaciju svojih rivala i da je okrene u svoju korist, te se tako već danima podsmeva onima koji su do juče bili pro-Putinovski nastrojeni i beleži sebi sitne, ali svakako dodatne poene.

Autor: Ivana Vlašković

Uprkos početnom neuspehu sa prećutnim sporazumom postignutim prethodne nedelje,
a koji je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin pogazio, Makron ulaže
nenadmašan napor u pokušaju da trenutnu situaciju reši. Tokom jučerašnjeg dana trenutni
predsednik Francuske je obavio još jedan set telefonskih poziva, ali bez rezultata.

Makron bi ovih dana trebao da podnese zvaničnu kandidaturu za predsedničke izbore,
međutim on to još uvek ne čini, zbog trenutne situacije u međunarodnim odnosima. Dok su
njegovi protivkandidati nedeljama vodili svoje kampanje, čini se da je on na sopstvenu
kampanju zaboravio, u medijima se čak pojavila vest o otkazivanju zakazanog skupa za
vikend. Prema rezultatima ankete Ifopa, trenutni predsednik dobija podršku od 28%, te se čini da novonastala kriza deluje povoljno na predsedničku kampanju.

Ostali predsednički kandidati su se našli u problemu, posebno kandidati sa
desnice. Makron na političkoj sceni nastupa kao predsednik svih Francuza, na međunarodnoj sceni se bori kao pravi Francuz i zbog toga dobija podršku u narodu. Svi kandidati se slažu u jednom, a to je da ga ne mogu napadati bilo zbog politike bilo iznošenjem prljavog veša, zato što su i oni u saglasju sa njegovim trenutnim akcijama. Sa druge strane, njima to zatvara veliki broj vrata, jer jelte Makron može da sa trenutne funkcije učini mnogo i zaista čini, dok ostali imaju veoma malo ili nemaju manevarskog prostora, što ih stavlja u položaj posmatrača.

Kandidati sa desnice su primorani da revidiraju svoje prethodne pro-Putinove stavove;
Marin le Pen je do nedavno podržavala aneksiju Krima, dok u svetlu novih događaja
izjavljuje da je promenila mišljenje po tom pitanju i da ruske vrednosti nisu isto što i
evropske. Zemur je u još većem problemu, njegove izjave se tiču potreba za Putinom u Francuskoj, što se trenutno čini neoprostivo. Ne sme se zaboraviti da je rat kao takav nepredvidljiv, iako sada povoljno deluje na kampanju predsednika Makrona, u nekom sledećem trenutku bi mogao imati sasvim suprotan efekat, ukoliko se njegovo trajanje bude odužilo.

Autor: Ivana Vlašković

Tokom dugog telefonskog razgovora na inicijativu francuske strane predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Francuske Emanuel Makron obavili su ozbiljnu i sadržajanu razmenu mišljenja o svim aspektima situacije oko Ukrajine.

Putin je saopštio Makronu da je rešenje krize u Ukrajini moguće samo ako se bezuslovno uzmu u obzir interesi Rusije u sferi bezbednosti koji uključuju: priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom, demilitarizacija i denacifikacija ukrajinske države i osigura neutralni status Ukrajine. Predsednik Francuske je poslednjih sati više puta razgovarao sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim.

Autor: Srđan Radanović