Zemur je tokom vođenja svoje predizborne kampanje napadnut u južnom delu Francuske, odnosno u departmanu Mousak. Muškarac srednjih godina pogodio je jajetom u glavu Zemura dok je predsednički kandidat izlazio iz automobila. Napadač je odmah priveden. Zemur je incident prokomentarisao rečima: “Vidimo na čijoj strani je nasilje, ima ljudi koji ne podržavaju demokratsku raspravu i dijalog”.
Autor: Nikola Perišić
U naciji sa strogim zakonima o finansiranju političkih partija, kontrola nad medijima pružila je
put veoma bogatima da utiču na izbore, ovaj put više nego ikada. Lice verovatno najvećeg rivala predsednika Emanuela Makrona na narednim izborima u Francuskoj nije ni na jednom predizbornom plakatu. Nije održao nijedan govor. Njegovo ime neće biti na glasačkom listiću. On uopšte nije kandidat, ali čovek koga često pominju je Vinsent Bolore, milijarder čija je konzervativna medijska imperija zakomplikovala pažljivo skovani put Makrona ka
reizboru, podsticanjem kandidature Erika Zemura, najveće zvezde informativne mreže. “Bolorovi kanali su u velikoj meri stvorili Zemura”, rekao je u jednom intervjuu Fransoa Oland, bivši predsednik Francuske.
Autor: Srđan Radanović
Predsednički kandidat Erik Zemur, istakao je da su Ukrajinci koji imaju porodične veze u Francuskoj dobrodošli kao izbeglice, te da im treba pružiti utočište i sva prava. Zemur ostaje pri svom stavu da arapske izbeglice koje beže od rata na Bliskom istoku, nemaju šta da traže u Francuskoj. Zemur je pozdravio stroži pristup Britanije. Britanija je u ponedjeljak odbacila pozive na ublažavanje viznih propisa za ukrajinske izbeglice.
“Ako imaju veze sa Francuskom, ako imaju porodicu u Francuskoj… hajde da im damo vize”,
rekao je Zemur za BFM TV. U septembru 2020. godine, Zemur je tvitovao da se zalaže za “ruski savez” i da je Moskva “najpouzdaniji saveznik, čak i više od Sjedinjenih Država, Nemačke ili Britanije”. On je osudio rusku invaziju na Ukrajinu.
Autor: Srđan Radanović
Samit EU koji se održavao poslednja dva dana u Versaju, završio se uz “verbalnu” podršku
Ukrajini, ali bez jasnih naznaka da će Ukrajina postati punopravna članica EU u skorije vreme. Emanuel Makron, domaćin ovog samita, naglasio je da postoje utvrđena pravila integracije u EU, te s obzirom na to, dok države koje su u prošlom mesecu podnele zahtev za članstvo ne ispune sve uslove, neće ući u Zajednicu.
U saopštenju objavljenom posle samita u Versaju navodi se da će članice Evropske unije
„smanjiti zavisnost od ruske nafte, gasa i uglja što pre bude moguće“. Na samitu je usaglašen stav da je Rusija „vratila rat u Evropu“ i da zbog toga mora da plati cenu tako što će Evropa prestati od nje da kupuje energente. Prošle godine članice EU su iz Rusije uvezli naftu, gas i ugalj u vrednosti od 99 milijardi evra.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je predložila da uvoz energenata iz Rusije prestane do 2027. godine, ali to nisu svi podržali, pa je dogovoreno da Brisel pripremi detaljan plan i da se o njemu razgovara u maju. Nemački kancelar Olaf Šolc je odbacio mogućnost da se sledi Amerika, koja je zabranila uvoz energenata iz Rusije, rekavši da je u ovom trenutku bez ruske nafte i gasa nemoguće funkcionisati.
Autor: Srđan Radanović
Francusko šestomesečno predsedavanje je izuzetno značajno kako za Francuze, tako i
za građanstvo Evropske unije. Francusko glasačko telo ima još jednu priliku da na delu vidi
sposobnost i umešnost svog trenutnog predsednika; dok stanovnici ostalih država članica
očekuju rešenja za trenutnu situaciju u kojoj se Evropa našla. Da li će se samit EU pretvoriti u samit o Ukrajini i kako će se rešiti energetsko pitanje su samo neka od pitanja, na koja će biti odgovoreno tokom današnjeg dana.
Podrška ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u EU raste, a francusko
predsedništvo je obavestilo javnost da je jedan od zadataka da se prikaže da Ukrajina pripada evropskoj porodici. Još u petak je doneta odluka da se pruži nepokolebljiva podrška Ukrajini i njenim izbeglicama, ali još uvek ne postoji jedinstveni odgovor kada je reč o ubrzanju procesa primanja u članstvo. Po završetku prvog dana dvodnevnog samita, izdato je obaveštenje da će podrška Ukrajini biti produbljena i ojačana.
EU garantuje političku i finansijsku podršku, kao i zaštitu izbeglica, ali o garanciji
momentalnog članstva nema ni reči; a to je ono što Zelenski najviše priželjkuje. Lider Ukrajine članstvo u Evropskoj uniji vidi kao karu spasa iz trenutnog rata sa Ruskom Federacijom. Holandski premijer Mark Rute je svestan nezavidnog položaja u kome se Ukrajina našla, zna da joj je podrška neophodna, ali isto tako smatra da procena Komisije
može trajati mesecima, pa čak i godinama. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je izneo
predlog na osnovu kog bi se obezbedilo dodatnih 500 miliona evra pomoći kroz Evropski
mirovni objekat EU. Na samitu je obećana podrška Ukrajini u obnovi zemlje nakon rata, što
znači da se očekuje da će ona nakon rata kao takva postojati. Lideri zemalja članica su
zatražili mišljenje komisije i o kandidaturi za članstvo Gruzije i Moldavije. Primetna je volja
za određenom akcijom, ali isto tako i oprez Evropskog saveta. Jedno od trenutno najvećih problema EU jeste energetika, odnosno to što EU iz Ruske Federacije uvozi 40% svog prirodnog gasa. Usled postojanja ove zavisnosti izostao je i jedinstven odgovor Zapada na Rusku agresiju; naime u Evropi se tokom prethodne nedelje izbegavala zabrana uvoza nafte koju su uvele SAD i Velika Britanija. Kao i čitav svet i sama Unija je bila zahvaćena krizom koju je uzrokovala epidemija virusa SARS-CoV-2, a sada se usled rata u Evropi našla pred novom preprekom za oporavak.
Nad EU se nadvio tamni oblak još jedne krize, pitanje koje se postavlja jeste da li će to biti kriza rasta, u kojoj će se pronaći rešenje za energetsku zavisnost i u kojoj će evropska porodica dobiti još jednog člana; ili je ovde reč o jednoj krizi funkcionalnosti sistema usled koje će postojanje EU kao takve postati upitno?
Autor: Ivana Vlašković
Televizijska debata na kanalu TF! nije bila ni malo laka za gledanje. Kandidatkinja Republikanske partije i predstavnik stranke ekstremne desnice iznosili su svoje, po svemu sudeći veoma dobro pripremljene govore u okršaju na francuskoj nacionalnoj televiziji. Napetost je zaista bila opipljiva.
Prva tema za obrađivanje bila je rusko-ukrajinski sukob. Pekresova je istakla kako se u ratu otkrivaju prava lica i vrednosti, te uporedila celu situaciju sa ˝golističkim duhom˝ gde bi sebe svrstala, protiv ˝minhenskog˝ koji predstavlja njen sagovornik. Okarakterisala ga je kao ˝defetistu fasciniranog silom i pod uticajem ruskog predsednika Putina.˝ Zemur joj nije ostao dužan, te je naveo kako Pekresova govori stalno šta će hipotetički da uradi, ali to ne obistinjuje jer ne zna šta tačno želi, te joj dao etiketu ˝tehnokrate koji evoluira pod pritiscima društva.˝
˝Sanjate o Francuskoj kakva je bila 1960. godine, ali ona više ne postoji!˝ – navodi Pekresova za svog suparnika. Diskusija je još postala napetija kada se spomenulo pitanje ukrajinskih izbeglica. Zerik se vodi idejom koju je odbranio prošlog vikenda, svoju ˝mea culpu.˝ Navodi kako svako ko bi iz Ukrajine došao u Francusku dobio bi vizu, jer može da se poistoveti sa tim narodom jer u Evropljani i hrišćani. Što se tiče borbe protiv islamizma, dva kandidata u ponovo pokazala različitost u stavovima. Zemur je istakao kako su islam i islamizam ista stvar, ali da pravi razliku između islama i muslimana. Optužio je Pekresovu za sklapanje dogovora sa Žan Kristofom Lagardom, saveznikom islamista i ukazao na njeno ˝nacističko okruženje.˝
Pekresova mu nije ostala dužna, u poslednjim minutima debate tema je bila ekonomija, gde se ona kratko izjasnila kako ne može da radi i priča sa Zemurom jer on ne želi da pravi prave reforme za svoju državu. Protivnik joj je ironično odgovorio kako ovoj državi ne treba reformacija već revolucija, i tako potkačio knjigu Emanuela Makrona iz 2016. sa ovim stavom. Prema anketama, oba kandidata su ostvarila jednaku podršku kod gledalaca u iznosu od 12,5% glasova, i rezultat debate je okarakterisan neutralnim, bez pravog pobednika.
Autor: Anđela Danilović
An Idalgo, kandidatkinja Socijalističke partije koja je prinuđena da svoju stranku sama finansira, zatražila je novčanu pomoć od lokalnih ogranaka. Međutim, većina njih, poput one iz Mozela, okleva u toj nameri.
Nalazeći se u teškoj situaciji, sa samo 1,5% podrške prema poslednjim anketnim istraživanjima, Idalgo su potrebna novčana sredstva. U pismu koje je dnevni list Figaro dobio 7. marta, a isto potpisala blagajnica Fatima Jadani, Socijalistička partija je zatražila finansijsku potporu od lokalnih odbora. U tom pismu se detaljno opisuje komplikovana situacija stranke: ukoliko novčana raspoloživost Socijalističke partije prema objavljenim podacima u JO iznosi 21 milion evra, više od 90% te cifre pripada lokalnim ograncima, koji se pozivaju da sredstvima podrže kandidaturu Idalgo.
Autor: Anđela Danilović
Demokratski pokret (fr. Mouvement démocrate, MoDem) je centralistička francuska partija sa snažnim proevropskim stavom. Osnovana je 2007. godine od strane Fransoa Bajroua sa ciljem učestvovanja na parlamentarnim izborima iste godine. Glavni principi kojima se vodi ovaj pokret jeste rešavanje pitanja javnog duga, otvaranjem (fr. ouverture) ka levoj/desnoj strani političkog sistema i potrebom ustavnih rerformi u tom pravcu.
Prvenstveno nazvana Demokratska partija (fr. Parti démocrate), menja ime u Demokratski pokret zbog postojanja već jedne manje, istoimene partije. Osnovana kao naslednica Unije za francusku demokratiju (UDF), centralističke partije , aktivnom od 1987.- 2007. godine, koja je tradicionalno uvek podržavala vlade desnog centra, još od njenog osnivača Valerija Žiskana d’Estena. UDF se priključuje Uniji za narodni pokret (fr. L’Union pour un mouvement populaire UMP) nakon njenog osnivanja 2002. i učestvuje u vladinoj koaliciji u Senatu od 2002. do 2007. godine. Međutim, tokom drugog senata Žak Širaka, UDF postaje sve nezavisniji od UMP, da bi na kraju ova partija, na inicijativu svog osnivača Bajroua, podržala predlog o cenzuri zajedno sa Socijalističkom partijom.
Tokom kampanje za predsedničke izbore 2007. godine, Bajrou se zalagao za vladu nacionalnog jedinstva. Predstavljajući se kao centrista i socijal-liberal, obećavao je da ukoliko bude izabran, vladaće izvan ideje klasične podele na levu i desnu stranu političkog spektra. Eliminasan je u prvom krugu izbora sa osvojenih 18% glasova, a nakon izbora Demokratski pokret je podržala i Unija radikalna republikanaca. Neki članovi Demokratskog pokreta nisu podržali ovu podršku pa su se otcepili od nje i osnovali pokret Novi centar, koji se zalagao za ideje novoizabranog predsednika Sarkozija. Iste godine, Demokratski pokret je osvojio 7.6% glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora; kandidati su se kandidovali pod zastavom UDF-MoDem zastave, jer Demokratska partija još uvek nije bila zvanično
formirana. Partija je dobila 3 mesta u Narodnoj skupštini. Na čelu sa izabranim Fransoa Bajrouom, Demokratski pokret postaje zvanično politička stranka u koju se više nepostojeći UDF potpuno integrisao.
Na predsedničkim izborima 2012. godine Bajrou sa svojom strankom u prvom krugu dobija 9,3% glasova dok na kasnijim parlamentarnim izborima smanjila mu se podrška na 1,8% glasova i time je Bajrou izgubio mesto u Narodnoj skupštini, u kojoj je proveo veći deo svoje političke karijere. Ideologija ove partije zasnovana je na liberalizmu, socijal-liberalizmu, hrišćanskoj demokratiji i proevropenizmu. U Evropskom parlamentu Demokratski pokret se nalazi u poslaničkoj grupi Obnovimo Evropu sa svojih pet poslanika.
Kada je u pitanju aktuelna epidemiološka situacija, predsednik stranke navodi stav da će doći dan kada će obavezna vakcinacija biti neophodna i da su ljudi, u vreme kada je tek počela vakcinacija protiv virusa Covid-19, bili uplašeni od mogućih neželjenih efekata ali da danas može da se kaže da je to apsolutno netačno.
Kada je upitan o migrantskoj krizi i slobodnom prolasku migranata kroz Francusku na putu ka Velikoj Britaniji,predsednik Demokratskog pokreta, izjavio je: „Ako kažete (migrantima) ‘možete slobodno da prođete kroz našu teritoriju da biste stigli do susedne zemlje’, zamislite anarhiju između evropskih zemalja“, podsećajući na primer Turske, koja je u martu 2020. otvorila granice sa Evropom za prolaz migranta. Stranka u svom programu daje predlog razmatranja migracija prema pragmatičnom i globalnom pristupu, uključujući saradnju sa zemljama porekla, usklađivanje prava na azil, priznavanje uslova prijema i razvojnu pomoć migrantima.
Najveći deo programa stranke Demokratski pokret govori o Evropskoj Uniji, vezanosti Francuza za Uniju, i njihovom osećaju pripadnosti koji je dodatno ojačao od Bregzita kao i o ukorenjenoj viziji Evrope mira. Stranka predlaže izmene unutar Unije, kao što su, izbor predsednika Evropske unije, što bi dodatno ojačalo politiku Evrope, usvajanje evropskog ustava, koji bi garantovao ljudska prava i osnovne slobode u Evropi kao i reviziju mandata Evropske centralne banke.
Autori: Anđela Danilović i Dragana Vasić
Zastava koja se razvila pod Trijumfalnom kapijom uoči okupljanja 27 šefova država i vladanna samitu u Versaju našla se na meti kritika nacionalističkog kandidata. Vraćena je danas u jutarnjim časovima i tu će se i vijoriti do petka uveče, kako precizira Jelisejska palata. Ovaj čin je posebno pogodio Zemura, koji je smatra ličnom uvredom i odmah je uhvatio priliku da kritikuje predsednika na društvenoj mreži Tviter, gde tvrdi da Makron ˝voli da ponižava francuski narod˝.
Autor: Anđela Danilović
Emanuel Makron je u pismu građanima Francuske u kojem je najavio svoju kandidaturu, poručio da želi “da više rade”. Smatra da prioritet njegovog novog petogodišnjeg mandata treba da budu reforme u oblasti rada. Trenutni Zakon u Francuskoj propisuje da se u penziju ide sa navršene 62 godine života, a Makorn želi da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina života. Uz to, želja je da minimalna penzija bude oko 1 100 evra. Makron se poziva na praksu drugih država kao što su Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Španija i Italija gde je odavno uvedeno da je uslov za odlazak u penziju 65 godina života. Ne treba zaboraviti ni na izjavu Makrona iz decembra prošle godine kada je rekao: “Pošto duže živimo, moraćemo duže i da radimo i samim tim kasnije da idemo u penziju”.
Makron je predstavio i program “Pakt između generacija” kojom se daje podrška pojedincu tokom čitavog njegovog života, od ranog detinjstva, kroz učenje i sticanje radne prake, do zaposlenje i odlazak u penziju.
Autor: Nikola Perišić
