Sveobuhvatne nove sankcije dogovorene sa Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, Italijom, Kanadom, Evropskom unijom i drugima dolaze u trenutku kada je ruska ekonomija već u slobodnom padu.
“Putinov ratni kovčeg od 630 milijardi dolara rezervi je važan samo ako možete da ga iskoristi za odbranu njegove valute, konkretno prodajom tih rezervi u zamenu za kupovinu rublje”.
Autor: Srđan Radanović
Francuski predsednik Emanuel Makron će, kako se očekuje, ove nedelje pokrenuti svoju kampanju za reizbor na izborima uzdrmanih ratom u Ukrajini, a ključni kandidati su na udaru zbog prethodnih proruski stavova.
Makron je zbog rata ostavio zvaničnu objavu svoje kandidature do poslednjeg trenutka, ali mora da napravi potez pre isteka roka za prijavu 4. marta. “Ovaj rat će trajati”, upozorio je Makron tokom posjete pariskom sajmu poljoprivrede ovog vikenda, što je obično jedna od ključnih dešavanja političkog kalendara. Ostalo je još samo šest nedelja do prvog kruga predsedničkih izbora 10. aprila, a rat u Ukrajini je najveća međunarodna kriza koja je pogodila trku za predsednika Francuske u poslednjih nekoliko decenija.
Autor: Srđan Radanović
Kompanija “Meta” koja je bliska Fejsbuku je najavila pokretanje serije inicijativa koje imaju za cilj da spreče širenje lažnih vesti i dezinformacija na društvenim mrežama uoči predstojećih izbora u Francuskoj.
U saradnji sa agencijom Frens-Pres (Agence France-Presse), kao i sa medijskom kućom Lupsajder (Loopsider), dogovoreni su mehanizmi putem kojih bi se na platformama poput Instragrama odvijala “borba” protiv malignih vrsta sadržaja. Na primer, na Whatsapp-u će biti moguće zatražiti proveru istinitosti nekog sadržaja, te će fact-checking agencije davati povratnu informaciju.
Dodatno, biće pokrenut i program edukacije o medijskoj pismenosti MediaWise neprofitne organizacije u saradnji sa France24. Cilj ovog programa je pružanje neke vrste obuke zarad mogućnosti lakšeg snalaženja u obilju teorija zavere, lažnih vesti i obmana koje kruže.
Meta se na ovaj način pridružuje sličnoj akciji koju planira da sprovodi i Gugl i koja je prethodno bila najavljena u decembru. Ovaj tehnološki gigant će u saradnji sa tradicionalnim medijima takođe raditi na tome da štetni uticaj fake news-a maksimalno ograniči uoči predstojećih aprilskih izbora.
Autor: Nikola Ilić
Francuska i njeni partneri povući će sve trupe iz Malija, saopštili su evropski i regionalni lideri , posle skoro deceniju borbe protiv ekstremističke prijetnje koja je porasla poslednjih godina i dok se odnosi između te zapadnoafričke države i njene bivše kolonijalne sile urušavaju.
Odlazak je objevaljen da bi se povećala međunarodna borba protiv jedne od najbrže rastućih pobuna na svetu, pa se postavlja pitanje ko će popuniti bezbednosnu prazninu koju je ostavio najveći odbrambeni saveznik. Francuska, Kanada, evropske i regionalne države navele su u saopštenju da je taj potez usledio posle “višestrukih opstrukcija” malijskih vlasti, dodajući da “politički, operativni i pravni uslovi nisu ispunjeni da bi se efikasno nastavilo” vojno angažovanje u “borbi protiv terorizma u Maliju”.
Izlaz će biti sproveden na “koordinisan način” sa vojskom Malija i mirovnom misijom Ujedinjenih nacija u zemlji od 21 milion građana, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron novinarima. Očekuje se da će francuske baze u Maliju biti zatvorene u roku od šest meseci. U zapadnoj Africi Francuska ima oko 4.000 vojnika — najviše od bilo kog stranog partnera. Više od polovine je raspoređeno u Maliju kako bi se odbili borci koji su proglasili lojalnost Al Kaidi, a drugi Islamskoj državi.
Autor: Srđan Radanović
Francuska i njeni saveznici u Evropi rade na “veoma značajnom paketu sankcija” protiv Rusije, izjavila je u intervjuu FRANS 24 portparolka francuskog ministarstva inostranih poslova En-Kler Ležandr.
“U poslednjih nekoliko sedmica vrlo blisko sarađujemo sa našim saveznicima, kako u Evropi, tako i sa našim transatlantskim saveznicima”, rekla je portparolka. “Želimo da te sankcije prorade vrlo brzo i slome rusku ekonomiju.” Ona je rekla da su Francuska i njeni evropski partneri takođe pripremili olakšavajuće mere u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin uzvrati smanjenjem snabdjevanja energijom.
“Naravno, kao što je naša ministarka energetike i ekologije (Barbara Pompili) vrlo jasno rekla, spremni smo u Francuskoj da se suočimo sa smanjenjem energetskog snabdjevanja od strane Vladimira Putina. Radili smo na pronalaženju načina da diversifikujemo zalihe”, rekla je Ležandr.
Ona je rekla da Francuska i njeni saveznici takođe razgovaraju o vjerovatnoći nove migrantske krize u Evropi kao rezultat ruske invazije. UN su saopštile da je više od 50.000 Ukrajinaca već pobeglo uglavnom u Poljsku i Moldaviju.
Autor: Srđan Radanović
Pariz i Peking složili su se da grade infrastrukturne projekte u Africi, jugoistočnoj Aziji i istočnoj Evropi. Pariz i Peking planiraju da zajedno izgrade sedam infrastrukturnih projekata vrednih preko 1,7 milijardi dolara u Africi, jugoistočnoj Aziji i istočnoj Evropi, što Francusku čini prvom zemljom koja je uspostavila mehanizam međuvladine saradnje treće strane sa Kinom. Zagovornici se nadaju da će to učiniti kineske strane investicije transparentnijim, dok skeptici ukazuju da bi to moglo jednostavno da pruži podsticaj Pekingu suočenom sa rastućim sukobom sa SAD.
Posle nedavnog virtuelnog sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga, dve zemlje su sredinom februara potpisale Listu pilot projekata kinesko-francuske treće strane. Lista uključuje projekte u infrastrukturi, zaštiti životne sredine i novoj energetici, navodi se u saopštenju portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vanga Venbina.
Autor: Srđan Radanović
Francuski parlament usvojio je novi zakon prema kojem će vršnjačko maltretiranje biti krivično delo, za koje učenici, studenti ili osoblje mogu da budu krivično gonjeni. Oni koji budu proglašeni krivim prema novom zakonu suočavaju se sa 45.000 evra kazne ako žrtva maltretiranja nije u mogućnosti da pohađa školu ili fakultet do osam dana. Međutim, ozbiljniji incidenti mogu biti kažnjeni sa do 10 godina zatvora i novčanom kaznom od 150.000 evra za duži period odsustva iz škole, ako žrtva izvrši samoubistvo ili pokuša. Francuska vlada je obećala da će pojačati mere protiv maltretiranja u školama, koje su do sada mogle da budu kažnjene samo po zakonima o uznemiravanju. Prema nedavnim studijama, skoro jedan od deset učenika svake godine u Francuskoj bude žrtva
vršnjačkog nasilja i maltretiranja.
Autor: Srđan Radanović
Francuzi su zaplenili ruski teretni brod u kanalu Lamanš zbog navodnog kršenja sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini.
Ruski teretni brod dugačak 127 metra pod nazivom ‘Baltički lider’ koji je prevozio automobile presrela je francuska mornarica preko noći u Lamanšu i dopratila ga do luke Bulonj-sur-Mer u severnoj Francuskoj na pretres.
Dodaje se da posada ruskog broda sarađuje sa francuskim vlastima.
Autor: Srđan Radanović
Francuski predsednik Emanuel Makron prisustvovao je poljoprivrednom sajmu u Parizu. “Gradimo plan otpornosti”, rekao je poljoprivrednicima, zabrinut zbog posledica rata u Ukrajini.
Rekao je da se rat vratio u Evropu i da građani Francuske i kompanije moraju biti spremni na
sve. Dodao je da je Putin izabrao rat umesto diplomatije oko koje se Francuska dugo zalagala i danas misli da je to jedino rešenje. On je uveravao poljoprivrednike da će vlada pomoći one sektore koji budu pogođeni potencijalnim ruskim sankcijama, jer je Francuska deveti najveći snabdjevač Rusije prehrambenim proizvodima.
Nakon dvadesetominutnog govora pred poljoprivrednicima na sajmu, Makron je napustio posetu zbog potrebe da učestvuje u samitu NATO-a, te je dalju posetu nastavio premijer, Žan Kasteks.
Autor: Srđan Radanović
Francuske, italijanske i nemačke kompanije koje posluju u Rusiji mogle bi da, pod naletom
sankcija državi u kojoj posluju, da trpe kolateralnu štetu. Sankcije uključuju sprečavanje vlade i banaka da se zaduže na globalnim finansijskim tržištima, blokiranje uvoza tehnologije i zamrzavanje imovine uticajnih Rusa. Sankcije imaju za cilj da maksimalno povećao “bol“ ruskoj ekonomiji, i minimalno utiču na kompanije Evropske unije, izjavio je u petak francuski ministar finansija Bruno Le Mjer.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Rusije, što čini 37 posto globalne trgovine Rusije u 2020. godini. Veći dio toga je energetika: oko 70 procenata ruskog izvoza gasa i polovina njenog izvoza nafte odlazi u Evropu. I dok prodaja Rusiji predstavlja samo oko 5 procenata ukupne evropske trgovine sa svijetom, decenijama je bila ključna destinacija za evropske kompanije u nizu industrija, uključujući finansije, poljoprivredu i hranu, energetiku, automobilizam, vazdušni prostor i luksuznu robu.
Samo za Francusku, 35 od 40 najvećih kompanija navedenih na berzi, imaju značajne ruske
investicije, od „Auchan supermarketa“ na ulicama Moskve, do tečnog prirodnog gasa francuskog energetskog giganta „TotalEnergies“ na poluostrvu Jamal, iznad Arktičkog kruga. Sve osim dve od 40 kompanija navedenih na indeksu DAX u Frankfurtu imaju investicije u Rusiji. Dok je ministar Le Mjer obećavao da će uticaj sankcija na francusku ekonomiju biti minimalan, udarac nekim kompanijama bio je daleko od takvog. Oko 700 francuskih podružnica posluje u Rusiji u raznim industrijama koje zapošljavaju preko 200.000 radnika, saopštilo je francusko ministarstvo finansija.
Francuska, Italija i Nemačka su glavne evropske sile koje vrše pritisak da se Rusija ne isključi iz globalnog platnog sistema SWIFT.
Autor: Srđan Radanović
