U Jelisejskoj palati uz prisustvo Emanuela Makrona obilježena je 60. godišnjica završetka rata za nazavisnost Alžira. Za 60 godina od kada je Alžir dobio nezavisnost od Francuske, bilateralne krize često su podstaknute unutrašnjom politikom. Ipak, neki eksperti kažu da su dve strane imale iznenađujuće dobre odnose četiri decenije i da su tek devedesetih godina stvari počele da se raspadaju.
Francuski istoričari kažu da je poginulo pola miliona civila i boraca – od kojih 400.000 Alžiraca – dok alžirske vlasti veruju da je ubijeno oko 1,5 miliona. Pod francuskim generalom Šarlom de Golom, čija je administracija potpisala sporazum, i njegovim naslednikom Žoržom Pompiduom, Pariz je imao dobre odnose sa Alžirom. Isto je bilo i pod Fransoa Miteranom, iako je bio ministar unutrašnjih poslova 1954. godine.
Sada, dok se francuski predsednički izbori naziru u aprilu, čini se da se odnosi ponovo poboljšavaju. Milioni francuskih državljana alžirskog porekla i potomci Evropljana koji su otišli posle nezavisnosti nalaze se među onima koji glasaju. “Alžir će glasati za Makrona”, rekao je pisac El Mili. “Alžirci su uvereni da će Makron biti hrabriji od drugih”.
Poznati alžirski pevač Mohand Buhalem državljanstvo Francuske je dobio u decembru prošle godine i u potpunosti je spreman da iskoristi svoje biračko pravo, jer kako kaže, u Alžiru su izbori unapred određeni. Po njegovim rečima, Alžir je diktatura. Buhalem je politički aktivan u svom gradu, i poslednjih meseci se aktivno borio za vraćanje prava na izbor u Francuskoj, a u vezi sa vakcinisanjem. Istakao je da se ne protivi vakcinisanju, ali slobodnom, bez teranja ili obaveze. Francusku, iako istorijski ogrešenu o alžirski narod, vidi kao demokratsku državu koja nudi slobodu, a sada je potrebno da povrati njen pun kapacitet. Svoju ideološku poziciju pripisuje levici, i još uvijek razmišlja koji kandidat je najbolji za Francuze, uključujući i njega. Pažnju mu privlače Melašon i Idalgo, ali se ne slaže u svemu sa njihovim programima i katkad retorikom, ali podvlači da bi desničarski pobednik bio propast za društvo.
Narasle tenzije i podrška sve većoj autonomiji Korizike, samo su estetski smirene posetom ministra unutrašnjih poslova Žeralda Dermanina i razgovora sa tamošnjim predsednikom Izvršnog veća Žilom Simeonom. Ministar je najavio da će pregovori početi u prvoj sedmici aprila u Parizu, a sporazum mora biti zaključen pre kraja 2022. godine. Emanuel Makron je osudio svaki vid separatizma. Istakao je da Korzika može dobiti pravo na “evolutivnu autonomiju“, ali ne i nezavisnost.
Dobre vesti za La France Insoumise jeste ta što se njihov predsednički kandidat u anketama popeo na 11,3% podrške, ali ni Marin le Pen ne zaostaje previše za Makronom, čime se drugi krug izbora za pojedine kandidate, uključujući i Melašona, čini nedostižnim. Najavljujući nedeljni marš za Šestu republiku, Žan-Lik Melašon bio je optimističan i istakao mogućnost da će zajedno sa svojom strankom uskoro dostići 20% podrške.
Valeri Pekres se obratila skupu nekoliko hiljada mladih u Tuluzu. Pre nego što je pozvala građane da veruju u francuski izborni sistem i da se ne predaju bez borbe, naglasila je potrebu da se odbace oni programi koji vode u ekonomsku propast Francuske, i da se izabere njen ispravan put kojim će voditi francusko društvo u krizi. Insistirala je na nekoliko segmenata njenog programa: demokratija, suverenitet, pravda, bezbednost i mladi ljudi. Nekoliko puta je spomenula činjenicu da su mladi ljudi pokretačka snaga razvoja i društva i države i da će briga o mladima biti fokus njenog predsjedništva. Poručila je mladim ljudima da ne dozvole da ih neko uveri u to da su izbori već rešeni. Istakla je da se ništa ne završava pre izbornog dana.
An Idalgo, aktuelna gradonačelnica Pariza iz redova socijalista, u intervjuu za Closer, dala je insinuaciju koja ukazuje na razliku godina izmedju Emanuela Makrona i njegove supruge. Kako bi kritikovala aktuelnog predsednika, An Idalgo, ovoga puta napala je i njegov privatni život, odnosno njegovu suprugu Brižit Makron. Idalgo je se tokom intervjua osvrnula na razliku od sedam godina između nje i njenog supruga, navodeći da ne vidi problem u tome, ali da za razliku od drugih, nikada ne bi mogla da se zaljubi u tinejdžera. Ovom izjavom je indirektno govorila o dvadeset i četiri godine, koliko je razlika u godinama između Makrona i Brižit. Iako vrlo jaka na rečima, brojke na anketama pokazuju nešto drugačiju situaciju. Idalgo mesec dana pre prvog kruga izbora, prema predizbornim anketama, i dalje ima samo 3% glasova.
Predsednik Emanuel Makron je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izrazio izuzetnu zabrinutost zbog trenutne situacije u Mariupolju, grad na jugoistoku Ukrajine koji je bombardovala ruska vojska. Makron je pozvao na prekidanje opsade grada i humanitarni pristup. Tokom ovog novog telefonskog razgovora dva državnika, koji je kako se navodi trajao nešto više od sat vremena, Makron je ponovo zahtevao hitno uspostavljanje primirja u Ukrajini, saopšteno je iz predsedništva.
Ruski predsednik Putin je iskoristio priliku da u toku razgovora, optuži Ukrajinu za brojne ratne zločine, uveravajući da snage iz Moskve čine sve što je moguće da ne gađaju civile. Putin je pažnju skrenuo na brojne ratne zločine koje svakodnevno počine ukrajinske snage bezbednosti i ukrajinski nacionalisti, naročito raketne i artiljerijske napade na gradove Donbasa. U pitanju je istočni deo Ukrajine na ruskom govornom području, koji je delimično kontrolisan od strane proruskih separatista, koje podržava Moskva. Ruske oružane snage čine sve što je moguće da sačuvaju živote civila, posebno uspostavljanjem humanitarnih koridora za sprovodjenje njihove bezbedne evakuacije, navodi Kremlj.
Portparol francuske vlade, Gabrijel Atal izjavio je da sankcije imaju za cilj da rat u Ukrajini previše košta Vladimira Putina i da zbog toga bude primoran da od njega odustane. Ističe da je cilj je da se poveća cena ovog rata tako da Vladimir Putin u nekom trenutku bude primoran da revidira svoje proračune, jer je već vidljiv uticaj sankcija na Rusiju. Može se videte potpuni pad ruske rublje, a moskovska berza je zatvorena već nekoliko nedelja. Dodao je i da će Emanuel Makron ponovo razgovarati sa šefom Kremlja, Vladimirom Putinom i to već danas.
Fransoa Oland, bivši predsednik Francuske ocenio je da svi planovi programi predsedničih kandidata potpuno usporeni trenutnim ratom u Ukrajini. Izjavio je da svi vrlo dobro znamo da će ekonomski biti mnogo teže, da će biti mnogo veća inflacija kao i da će biti velikog javnog duga. Kada su određivani baš ovi izborni datumi, niko nije ni slutio da će se sve odvijati u ovakvim okolnostima, istakao je Oland. Ali ističe da su pitanja koja se postavljaju, kao posledica aktuelnih dešavanja, izuzetno ozbiljna i baš zahvaljujući tome je moguće predizbornu kampanju podići na jedan viši nivo.
Fransoa Oland, koji je i sam bio u iskušenju da se uključi u trku za mesto predsednika, kao bitna pitanja je naveo Evropu, strategiju NATO-a, odbranu, energetsku nezavisnost i tranziciju u uslovima klimatske krize.
“Istupićemo iz NATO-a kako nas više ne bi uvlačili u tuđe konflikte“, iznela je jasan stav kandidatkinja za predsednicu Francuske, Marin le Pen insistirajući da Francuska treba da bude sposobna da zastupa sopstvene interese, da se fokusira na svoju nezavisnost. Rezultati predsedničkih izbora 2022. vrlo se željno iščekuju i da bi se saznalo koja je dalja uloga Francuske u paktu koji je u mnogo čemu određivao i određuje njenu političku orijentaciju i strategiju.
Delujući kao snažna reakcija na Hladni rat i način suprotstavljanja SSSR-u, NATO je nastao kao integrisana vojna komanda koja ima za cilj da odagna strahove od očekivanog nuklearnog rata i bude oštar suparnik Varšavskog pakta. Iako je Francuska jedna od članica koja je osnivač NATO-a od samih početaka njena uloga u ovom paktu je varirala i uprkos posvećenosti kolektivnoj transatlanskoj odbrani uvek je postojala doza sumnje u rad ove alijanse. Još 1966.pod komandom Šarla de Gola, Francuska se povlači iz integrisane vojne komande NATO-a zbog njegovog stava da Vašington koncentriše komandu ove alijanse u svojim rukama i da Francuska ima malo prostora da raspravlja o nuklearnim pitanjima. De Gol je želeo jednako delovanje Francuske i u pogledu SSSR-a i u pogledu SAD-a, a tvrdio je da to NATO Francuskoj to ne omogućava i da je ujedinjenje Evrope moguće samo zajedničkom saradnjom država. Nakon Hladnog rata Francuska učestvuje u brojnim operacijama NATO-a poput onih u Bosni, na Kosovu, u Avganistanu, Libiji itd. Odluka na punopravno učešće u NATO-u na samitu u Strazburu 2009.godine sadržala je i neke uslove koje su smatrali pogodnim za svoj povratak među kojima su najbitniji zadržavanje nuklearne nezavisnosti, nepostojanje trajnog stavljanja pod komandu NATO-a u miru, puna sloboda procene o doprinosima operacijama NATO-a. Bela knjiga iz 2013.potvrđuje neophodnu ulogu Francuske u ovoj alijansi jer je njena odbrambena strategija nedovojiva od zamisli atlantskog saveza i samim tim učešća u institucijama Evropske unije. Samo 2018. Francuska je posvetila 23,66% svog budžeta za odbranu u svrhe NATO istraživanja i smatra se članicom koja pokriva neophodne odbrambene kapacitete i povećava vojni kredibilitet pakta. Međutim, šta je ono što i same kandidate za predsedničke izbore vodi u dileme o odnosu prema NATO-u?
Glavna skepsa dolazi od spoljnopolitičkih prioriteta SAD-a od kojih Francuzi strahuju s obzirom da ne vide povećane napore SAD-a koji se odnose na bezbednost Evropljana širom sveta. To se pre svega dokazuje premeštanjem američkih trupa iz Afrike i Bliskog Istoka koje Evropa smatra slobodnim prostorom za različite terorističke mreže i nenadanih uticaja. Povlačenje američkih trupa iz Sirije bez ikakve najave 2019.godine bila je još samo jedna stavka koja je dolila nepoverenje u američku administraciju. Bilateralni odnosi sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Turskom su takođe bitni za određivanje odnosa Francuske prema NATO-u. Odnosi sa Turskom ozbiljno su poljuljani Erdoganovim delovanjem u severnoj Siriji i njegovim uticajem na odnose Grčke i Kipra.
S druge strane, Francuska je voljna da pihvati NATO i njegov doprinos pomorskim operacijama u Mediteranu, ali je takođe otkrila da u savremenim izazovima i uslovima novih bezbednosnih rizika izgleda neophodnije da se sruši mogućnost da se Kina nametne kao sajber „izazivač“. Dakle, iz ovog razloga kontrola svemira i sajber prostora mora da pripadne NATO-u u uslovima sve „nadmenije“ kineske spoljne politike. AUKUS koji je koštao Francusku 60 milijardi dolara ,prekid vojno-tehničkog ugovora sa Australijom i okretanje Australije Vašingtonu jedna je od prelomnih tačaka uzdrmanog poverenja Francuske u NATO koja može koštati NATO blokiranja daljih akcija od strane Francuske. Nemalo puta je pokušano stvaranje Evropske odbrambene armije i nesumnjivo je da bi Francuska i danas vrlo rado pokrenula inicijativu, ali tu se uvek nametalo pitanje pomirenja i suprotstavljanja Francuske i Nemačke i da li bi Nemačka zaista odustala od svoje uloge balansa u odnosima Pariza i Vašingtona. Iako je stvaranje AUKUS saveza ponovo pokrenulo pitanje mogućnosti stvaranja evropskih odbrambenih snaga čini se da i sama Francuska nije sigurna da bi mogla da ponese takav teret bez podrške Nemačke u koju se ne može sa sigurnošću pouzdati s obzirom na burnu prošlost koja uvek može ponovo eskalirati.
I dok Le Pen glasno zagovara napuštanje NATO-a i Makron, kao njen konkurent na predsedničkim izborima 2022. kritikuje alijansu. Široko je odjeknula njegova izjava o moždanoj smrti NATO-a i nereagovanju na delovanje SAD-a u Siriji. Makron naglašava da formiranje bezbednosne zone od strane Turske u Siriji je nepobitan dokaz koji pokazuje da NATO gubi konce iz svojih ruku i da je neophodno preispitati njegovu ulogu. Postavlja se pitanje da li je NATO marioneta koja rešava probleme spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država i demonstrira njihovu vojnu i političku nadmoć ili alijansa stvorena za odbranu Evrope i njenih interesa. Njegov predlog i dalje daje prednost jačanju evropske odbrane što su podržale i države poput Estonije i Finske. Prema značajnim istraživanjima francuskog javnog mnjenja izgleda da i građani ili vrlo malo znaju o alijansi ili je ne smatraju posebno značajnom. U svakom slučaju, nesporno je da ćemo pravu sliku odnosa Francuske i NATO-a uskoro saznati i da će nam rezultati predsedničkih izbora 2022. jasno iskristalisati neke od daljih pomeranja odbrambenih snaga na međunarodnoj pozornici.
