Francuske, italijanske i nemačke kompanije koje posluju u Rusiji mogle bi da, pod naletom sankcija državi u kojoj posluju, da trpe kolateralnu štetu. Sankcije uključuju sprečavanje vlade i banaka da se zaduže na globalnim finansijskim tržištima, blokiranje uvoza tehnologije i zamrzavanje imovine uticajnih Rusa. Sankcije imaju za cilj da maksimalno povećao “bol“ ruskoj ekonomiji, i minimalno utiču na kompanije Evropske unije, izjavio je u petak francuski ministar finansija Bruno Le Mjer.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Rusije, što čini 37 posto globalne trgovine Rusije u 2020. godini. Veći dio toga je energetika: oko 70 procenata ruskog izvoza gasa i polovina njenog izvoza nafte odlazi u Evropu. I dok prodaja Rusiji predstavlja samo oko 5 procenata ukupne evropske trgovine sa svijetom, decenijama je bila ključna destinacija za evropske kompanije u nizu industrija, uključujući finansije, poljoprivredu i hranu, energetiku, automobilizam, vazdušni prostor i luksuznu robu.
Samo za Francusku, 35 od 40 najvećih kompanija navedenih na berzi, imaju značajne ruske investicije, od „Auchan supermarketa“ na ulicama Moskve, do tečnog prirodnog gasa francuskog energetskog giganta „TotalEnergies“ na poluostrvu Jamal, iznad Arktičkog kruga. Sve osim dve od 40 kompanija navedenih na indeksu DAX u Frankfurtu imaju investicije u Rusiji. Dok je ministar Le Mjer obećavao da će uticaj sankcija na francusku ekonomiju biti minimalan, udarac nekim kompanijama bio je daleko od takvog. Oko 700 francuskih podružnica posluje u Rusiji u raznim industrijama koje zapošljavaju preko 200.000 radnika, saopštilo je francusko ministarstvo finansija.
Francuska, Italija i Nemačka su glavne evropske sile koje vrše pritisak da se Rusija ne isključi iz globalnog platnog sistema SWIFT.
Dok traju sukobi na istoku Evrope, Francuskoj se bliže predsednički i parlamentarni izbori, a u toku je predsedavanje Evropskom unijom.
Predsednik Makron još uvijek nije objavio svoju zvaničnu kandidaturu, ali je iskoristio ustavnu mogućnost koju su bivši predsednici koristili samo 18 puta, i porukom se obratio poslanicima u kojoj je istakao potrebu da Francuska pomogne Ukrajini i njenom narodu u borbi protiv “nadmoćnog neprijatelja“. Francuski politikolozi i novinari smatraju da će Makron svoju kandidaturu objaviti na poljoprivrednom sajmu u Parizu. Sajam predstavlja već tradicionalno mesto za nadmetanje predsedničkih kandidata i u prošlosti, jer je njihova dužnost da pokažu privrženost tradiciji i francuskoj poljoprivrednoj zajednici. Zemur je, davno objavivši kandidaturu, juče učestvovao na mitingu u Šamberiju pri čemu je rekao da kandidati moraju da razgovaraju sa ljudima, “rat je u Ukrajini, nije u Francuskoj.“
Kandidatkinja Republikanaca Valeri Pekres je tokom razgovora sa lovcima u Normandiji rekla da je ovo veoma kritičan period za Evropu i da, dok se rat odvija pred vratima Francuske, treba posvetiti pažnju Ukrajini i njenom narodu.
Janik Žado je pak, istog trenutka kada je otpočeo napad Rusije na Ukrajinu, odgodio sve svoje mitinge i posetu Sajmu poljoprivrede sljedeće sedmice. On je, kao evroparlamentarac, prisustvovao na svim sednicama Parlamenta EU u vezi sa krizom u Ukrajini. An Idalgo je najavila da će današnji miting biti posvećen ratu u Ukrajini. Juče se sastala sa ukrajinskom zajednicom u Francuskoj i naredila osvetljavanje gradske skupštine u boje ukrajinske zastave.
Melašon i Le Pen, iako ideološki potpuno različiti, složili su se u bojazni da će cene gasa i osnovnih namirnica, usled sankcija Rusiji, biti drastično uvećane narednih dana i da će izazvati ekonomsku krizu u Evropi. Le Pen je istakla “ako smo žrtva naših sankcija mi, onda to nema smisla.“
Francuski predsednik primio je u Jelisejskoj palati dvojicu pređašnjih francuskih predsednika, Fransou Olanda i Nikolu Sarkozija pre upućivanja poruke o stanju u Ukrajini Nacionalnoj skupštini. Naime, prema Članu 18. francuskog Ustava predsednik ima mogućnost da uputi takvu poruku predstavnicima oba doma.
Fransoa Oland je tokom konsultacija izjavio da mu se sankcije čine neizbežnim; on se, pre svega, zalaže za obustavu energenata Rusiji. Na meti Olandove kritike našli su se oni predsednički kandidati koji izražavaju sumnju u NATO. Ovaj intervju Olana i Makrona je treći zvanični od 2017. godine. Nakon ovog razgovora, Makron je ugostio Nikolu Sarkozija. Sarkozi je istakao da je u ovoj situaciji diplomatija jedini mogući put, jer je alternativa diplomatiji totalni rat.
Kandidatkinja ekstremne desnice, Marin le Pen, u jutarnjem gostovanju na televiziji BFMTV, iznela je svoje mišljenje povodom krize u Ukrajini i uloge Putina u njoj. Le Pen ističe kako je Putin potpuno racionalan i u isto vreme brutalan i u stanju da impresionira. Nikako ga ne treba prozivati ludakom, kako neki to čine, ističe ona. Još jednom je iskazala svoju naklonost prema Rusiji naglašavajući da je to velika sila koja istovremeno zadivljuje i plaši. Ipak, ne treba izvući zaključak da je Le Pen htela da opravda Putinov potez; naglasila je da je njegov ponašanje apsolutno neodbranjivo i da predstavlja povredu međunarodnog prava.
Le Pen je tokom gostovanja rekla da je pogrešila u vezi sa procenom namera Rusije; naime, ona je ranije tvrdila da ne vidi šta bi to Rusi mogli da urade u Ukrajini. Čini se da ju je zatekla Putinova odluka o otpočinjanju napada. Međutim, ona je napomenula kako su na početku svi bili skeptični povodom tog scenarija, čak i sami Ukrajinci.
Ona je posebnu pažnju obratila na pitanje sankcija koje se uvode Rusiji. Veoma je zabrinuta jer smatra da će to veoma loše uticati na kupovnu moć francuskog naroda. Le Pen ističe da Francuzi ne treba da snose negativne posledice zbog odluka političara po pitanju sankcija.
Kandidat partije Nepokorna Francuska, Žan Lik Melanšon, u jutarnjem gostovanju za televiziju FranceInfo, rekao je da podržava predlog o uvođenju sankcija Rusiji. Ističe da su sankcije jedino što je ostalo. On je svestan činjenice da sankcije neće pogoditi samo rusku privredu i narod, već i da će se negativno odraziti po ostatak sveta, između ostalog i na Francuze.
Melanšon se zalaže za održavanje konferencije o bezbednosti i granicama budući da je zbog izostanka takve konferencije do rata i došlo. Smatra da je za krizu u Ukrajini odgovoran i NATO. Ističe kako se glavni u ovoj organizaciji neprestano iščuđavaju razvoju situacije i da sve ove vreme nisu napravili odgovarajući plan aktivnosti. Ovom prilikom, kritike je uputio i francuskom ministru spoljnih poslova Drijanu (Jean-Yves Le Drian) navodeći kako sve vreme trajanja krize greši u svojim odgovorima i aktivnostima. Na meti njegove kritike našli su se i socijalisti i ekolozi koji žele da pomognu Ukrajini slanjem naoržanja; prema njegovim rečima, oni su uvek dežurni krivci za gluposti.
Aktuelni francuski predsednik, Emanuel Makron, je u razgovoru s Vladimirom Putinom još jednom nastojao da diplomatskim putem smiri uzavrelu situaciju na istoku Evrope.
Makron je naglasio kako je njegova obaveza da po svaku cenu nastoji da održi mir i da treba da ostavlja otvoren put za dijalog kako bi se agresija na Ukrajinu zaustavila. On je istakao da iako ima mogućnost da sankcioniše i osuđuje, istovremeno ima i moralnu i političku odgovornost da spreči dalju eskalaciju sukoba.
Uprkos tome, Makron je izneo svoj čvrst stav o dvostrukim ruskim standardima. On navodi kako su Rusi, neposredno pre napada na Ukrajinu, pregovarali o miru na osnovama Sporazuma iz Minska. Ubrzo su pokazali svoje pravo (dvolično) lice ne pridržavajući se rečenog na pregovorima. U tome leži Putinova dvoličnost koji je svesno prekršio ono za šta se zalagao, ističe francuski predsednik.
Makron je rekao da će jedan od odgovora na rusku invaziju biti odluka o raspoređivanju francuskih vojnika NATO-a u Rumuniji. Po pitanju izbeglica, uverava da će Francuska, u duhu evropske solidarnosti, prihvatiti deo odbeglih Ukrajinaca.
Kako bi generacije studenata u potpunosti razumele izbornu kampanju francuski fakultet koji se bavi političkim naukama Sciences Po organizovaće susret i debate sa ekspertima za oblast političkih nauka i izbornih sistema, kandidatima i portparolima kandidata. Prošle nedelje održana je prva takva debata na kojoj su učestvovali stručnjaci koji se bave političkim naukama.
Prva debata je nosila naziv “Koji predsednik, kog predsednika želimo?” (“Quel président, quelle présidente voulons-nous ?”). Istraživači i studenti sa SciencePo sagledali su trenutni politički pejzaž, odnose snaga i dinamiku kampanje i pozvali javnost da se aktivno uključi u ovaj proces. Tokom debate akcenat je bio o pristupu Francuza izborima. Uvodnu reč imao je Mathias Vicherat, direktor poznatog univerziteta. Zatim su govorili profesori političkih nauka, Julia Cagé sa odeljenja za ekonomiju, vanredni profesor Martial Foucault ujedno i direktor Centra za politička istraživanja (CEVIPOF), profesor emeritus Pascal Perrineau i politikološkinja Chloé Morin razmatrajući i kritikujući brojne kontradiktornosti koje su prisutne u debatama i izjavama za medije. Ističući predominantan položaj sadašnjeg predsednika i njegove različite stavove o istim temama. Položaj potencijalnih francuskih kandidatkinja i njihova predstavljanja u debatama takođe su zaokupila veliku pažnju studenata, naročito teško pozicioniranje Valérie Pécresse. Kandidati poput nje su oni koji stvaraju polemike jedan je od iznetih stavova Chloé Morin.
i viziji Francuske, dok su istraživači Sciences Po u mogućnosti da intervenišu u debati kako bi bila upotpunjena naučnim rečima. U susret ključnom ovogodišnjem događaju u Francuskoj, mesec mart obeležiće šest tematskih debata, moderiranih od strane Ali Badua (Ali Baddou), svakog utorka od 19 časova. Predstojeći događaji zakazani su 9, 16, 23, 30. marta u amfiteatru E. Boumty.
Ključne teme koje će biti obuhvaćene su: Francuska: sila u padu?, Socijalne politike i politike zapošljavanja na francuskim predsedničkim izborima: pitanja, izazovi i pozicije (Centar za evropske studije i komparativnu politiku (CEE) sa Školom za javne poslove), zatim Društveni model u suočavanju sa nejednakostima, Delovanje u slučaju klimatske vanredne situacije, Francuski identiteti u pitanju.
Ovakva vrsta programa pokrenuta je zajedničkom inicijativom studentskog parlamenta sa SciencesPoTV, studentskom organizacijom la Conférence Olivaint i La Péniche et Radio Germaine.
Neposredno pred događaj, studenti su bili u prilici da obeleže teme koje su za njih važne, među kojima su se našli problemi ekološke tranzicije, imigrantske krize i reforme obrazovanja. Ovakav vid rada čini se veoma zanimljivim kako za učesnike tako i za posmatrače samog procesa. Obrazovati svoje članove za javni život uvek je bila uspešna vodilja čuvenog fakulteta.
Harizmatični lider komunista, Fabijan Rusel i kandidat za predsedničke izbore 2022.godine ističe da se predstavlja kao kandidat mladih i radničke klase. Ovaj kandidat vrlo često nalazi se u centru medijskog prostora kako zbog svojih osuda upućenih i samoj levici tako i brojnih drugih kontroverznihizjava.
Fabijan Rusel rođen je 16.aprila 1969.godine u Betjunu u porodici koja ga je svojim delovanjima podstakla na dalja komunistička ubeđenja. Otac mu je bio novinar i dopisnik lista L humanite u Vijetnamu, a u periodu pre toga i prvi zamenik komunističkog gradonačelnika Betjuna, Žaka Melika. U ovom listu Lhumanite Fabijan je započeo svoj rad u novinama koji ga je kasnije doveo do nekoliko godina rada u ovoj oblasti kao i snimateljskoj gde je stekao pozamašno iskustvo. Upravo to iskustvo omogućilo mu je da se od 1997.do 2001.godine pridruži i radi u kabinetu Mišel Demesin, državne sekretarke za turizam. Prvo je radio za Žan-Žaka Kandelijea, komunističkog poslanika u 16. okrugu Severa, a nakon što se seli iz Pariza postaje parlamentarni ataše Alena Bokea, još jednog od komunističkih poslanika sa severa. Iz njegove mladosti još možemo istaći članstvo u Pokretu mladih komunista Francuske kao i aktivno učešće u borbi protiv aparthejda i zalaganju za oslobođenje Nelsona Mandele. Godine 2010. dobija poziciju resornog sekretara federacije Severa i članstvo u Nacionalnom savetu PCF-a. Od tada kreću dalji politički pohodi gde nakon što biva izabran za zamenika za sever 2017.godine postaje i nacionalni sekretar PCF-a od 25.novembra 2018. godine nasledivši Pjera Lorana. U maju 2021. izabran je za kandidata Komunističke partije za predsedničke izbore 2022. godine.
Fabijan žali što levica nije glasnija u javnosti. Podseća da su jednakost i socijalna pravda bitni faktori njegove politike koji će podstaći i pomoći pre svega mladima da budu aktivniji i angažovaniji po mnogim pitanjima. Jedno od glavnih dostignuća na koje ukazuje jeste želja za renacionalizacijom određenih sektora isključivo misleći na energetiku. Bitna stavka koja će pokrenuti i ostale oblasti je usmerenost na nuklearnu energiju, ograničavanje korišćenja fosilnih goriva ako ne i apsolutno oslobađanje. Fabijan smatra da je upravo ozbiljna posvećenost ulaganju u nuklearnu energiju način za snižavanje cena struje. Kontrola nad ovom oblašću za koju se on vrlo jasno zalaže izaziva brojne kritike njegovih konkurenata. Rusel najavljuje povećanje minimalnih zarada koje dostiže 1500 evra, strožije zakone koje se odnose na bezbednost i imigraciju. Takođe, značajno je čuti da je ovaj kandidat i jedan od onih koji uvažavaju i otvoreno podržavaju sekularističke težnje. Pored nacionalizacije banaka i kompanija ističe svoj zahtev za reformama kojim bi bile podvrgnute javne službe. Povećanje zaposlenih državnih službenika državnim službama prati i zahtev za smanjenjem starosne granice za odlazak u penziju što bi omogućilo bolju akumulaciju u radu. Poznat je slučaj iz 2020. kada je Fabijan oštro osudio projekat vlade usmeren na penzione reforme upravo zato što smanjenje penzija po njegovom mišljenju ne sme biti dopušteno, a čak i da se razmatra o tom pitanju za tako nešto bi se morao omogućiti referendum.
Njegov stav prema Evropi nije veoma zahvalan već veoma zajedljiv sa kritikama upućenim sukobljavanju francuskih i poljskih radnika. Zamerke su upućene i Evropskoj centralnoj banci zbog takozvanog covid duga i to se mora rešiti njenom direktnom pozajmicom uz nultu kamatu umesto trenutne situacije gde tržište koristi ovu situaciju i diktira ovim putem i sam tok političkih izbora. Evropa ne treba da bude mesto suprotstavljanja već koordinacije i saradnje, a zahtevima za smanjenje javne potrošnje svake države i iskorišćavanjem njihovih prirodnih resursa ona izaziva nepogode i osiromašuje svoje državljane. Rusel smatra da Evropa pravi greške i u pristupu kovid pandemiji jer je dostupnost vakcine za sve narode neefikasna i da je potrebno svakome omogućiti da se osloni na sopstvenu proizvodnju što bi se podstaklo ukidanjem evropskih patenata. Oporezivanje kapitala i njegovo stavljanje u službu nacije je ono što je neophodno da bi se poboljšao zdravstveni sistem, a sve nadoknade u ovom polju uspešno bi se ostvarile izgradnjom jakog i održivog sistema socijalnog osiguranja.
Smatra da je potrebna saradnja levice iako se izričito ograđuje od Žan Lika Melanšona nakon dve predsedničke kampanje sa La france insoumnise i ne podržava njegovu politiku, jer smatra da je potrebna inovativnija, koja će stručnije i savršenije odgovoriti na nove izazove zalaže se za dijaloge između svih strana levice jer samo zajedničkom saradnjom se ona može probuditi iz zatišja u koje je javnost postavila. Ankete mu za sada ne predviđaju više od 4% iako se po nekim istraživanjima nalazi ispred socijalističke kandidatkinje Idalgo. Naglašava zahtev za napuštanjem integrisane komande Nato-a i izražava stav da je za Francusku bitno da izrazi svoje mišljenje o ulasku Ukrajine u NATO. Takođe, Fabijan otvoreno govori o tome da imigracija ne pospešuje nazaposlenost Francuza nego da bi politiku azila trebalo proširiti u skladu sa otvorenim klimatskim izazovima koji postoje. I dok svoj uspon proglašava komadićem neba koji se otvara i najavljuje oduševljenje novom transformisanom i radničkom Francuskom pojavljuju se i njegove različitezanimljive izjave. Tako možete čuti njegovo pohvaljivanje francuske kuhinje kao izraz žestokog otpora aktivistima koji u cilju zaštite životne sredine žele da promene francuski način života i odviknu Francuze od mesa. Moj uspon je započeo sočnim odreskom, rekao je Fabijan i učinio jednu banalnu izjavu uzrokom žestokih kritika na levici.
Kandidat Zelenih (Europe Ecologie – les Verts) za predstojeće predsedničke izbore je Janik Žado (Yannick Jadot), nekadašnji aktivista organizacije za životnu sredinu Grinpis (Green Peace). Janik se nakon završenih studija ekonomije, okreće nevladinom sektoru; radio je u nevladinim organizacijama u Burkini Faso i Bangladešu, a nakon toga se 2002. uključio u Green Peace France gde je postao direktor kampanje. Već 2008. godine napušta Green Peace i postaje suosnivač Europe Ecologie. Bolji poznavaoci francuskih političkih prilika bi Žadoa pre opisali kao večitog aktivistu nego kao čoveka kojeg je obeležila duga politička karijera.
Jedan je od zastupnika u Evropskom parlamentu na listi Group of the Greens/European Free Alliance gde je prvi put izabran 2009. godine. Član je Komiteta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane i zamenski član Komiteta za međunarodnu trgovinu. On je uoči predsedničkih izbora 2017. pobedio na predizborima ekoloških organizacija i partija, ali se povukao u korist scojalističkog kandidata Benoe Amona (Benoît Hamon). Ipak, ove godine povlačenje nije bila opcija. On je na unutarstranačkim izborima tesno pobedio protivkandidatkinju Sandrinu Ruso osvojivši 51,03 odsto glasova. Žado je pokušavao da privuče podršku stranaka leve orijentacije i da sa njima uspostavi novi politički blok. Međutim, taj pokušaj je propao.
U intervjuu za pariske Nedeljne novine obećao je da će nastojati da smanji uticaj predsednika države na javne institucije. Isticao je da predsednik Francuske mora biti garant vladavine prava, osnovnih sloboda i zaštite okoline. Pored toga, zalaže se za uvođenje sedmogodišnjeg mandata (umesto sadašnjeg petogodišnjeg) i ukidanje reizbora predsednika.
Žado je više puta isticao da, ukoliko pobedi na izborima, prioritet bi mu bila poljoprivredna tranzicija. On se zalaže za napuštanje fabričke poljoprivrede i podizanje standarda francuskih poljoprivrednika. On smatra da bi to omogućilo i veću proizvodnju organske hrane u Francuskoj. Zauzima veoma čvrst stav po pitanju zloupotrebe poljoprivrednih subvencija i ističe da je potrebno formulisati nove dizajne javnih politika čija implementacija neće ostaviti trajne neželjene efektne na životnu sredinu i klimu. Jedna od njegovih ideja, koja je produbila interesovanje za njegovu predsedničku kandidaturu, je legalizacija asistiranog samoubistva. Ukoliko bi ovog aprila pobedio, ova ideja bi svakako imala velike šanse da bude predmet rasprava. Inače, eutanazija je zabranjena zakonom u Francuskoj, mada pacijenti koji boluju od smrtne bolesti i najčešće umiru u mukama, mogu zahtevati sedative radi umanjenja bolova. Žado je svoj stav objasnio time da bi slobodno ljudsko biće trebalo da ima pravo da izabere kako želi da okonča svoj život, što trenutno nije moguće.
U francuskoj javnosti je poznat kao kritičar Emanuela Makrona i njegove ekološke politike. Janik je u gostovanju za Jelisej 2022 februara ove godine istakao da Makron nije ništa uradio po pitanju ekologije. Istom prilikom je rekao da ni Makron ni predstavnici Vlade nisu hteli da se suoče sa njim i pristanu nadebatu; razlog je, prema Žadou, očigledan – oni nemaju dovoljno iskustva i znanja po pitanju ekoloških problema i rešenja istih. Prema njegovim rečima, država je kriva za klimatsko nečinjenje tokom 5 godina mandata Makrona. U istom gostovanju izneo je još nekoliko ideja vrednih pažnje; Žado je najavio svoj plan koji podrazumeva da se mladim ljudima od 16 do 25 godina omogući da neograničeno putuju svim vidovima javnog prevoza i samouslužnim biciklama sa samo jednom karticom. Obećao je da će zabraniti lov vikendom i tokom škoskih praznika kao i da će se cena lovačke dozvole udvostručiti. Naglasio je da je budućnost planete u obnovljivoj energiji i kako će raditi na tome da svako naselje u Francuskoj ima projekat takve prirode.
U francuskim medijima se često prenose njegove izjave o desničarskim kandidatima. Optužio je Erika Zemura (Éric Zemmour), lidera stranke Ponovno osvajanje (Reconquête), za antisemitizam i obnavljanje Višijevske Francuske. Čuvena je njegova izjava: Zemur nosi nagone smrti, ja nosim nagone života. Zemur pokušava da pomiri deo Francuske sa Petenom, sa antisemitizmom. Ono što otac Le Pen nije uspeo da uradi, Zemur uspeva da uradi. Postavlja se pitanje da li ovaj kandidat ima šanse da porazi desničarske kandidate koji po istraživanjima javnog mnjenja za sada najbolje stoje? Treba biti oprezan u davanju definitivnih procena, međutim, ankete nijednom levičarskom kandidatu ne daju više od 10% glasova. Sam Žado za sada može da računa na 5% glasova biračkog tela.
Svoj program predstavio je tokom mitinga u Lionu, 29. januara 2022. godine. Kako su neke medijske kuće izveštavale, ovaj govor je zapamćen po malo šale i puno čvrstine. Njegov program je sveobuhvatan a u fokus su stavljena pitanja poput ustavnih promena, zaštite biodiverziteta, feminicida, klimatskih promena, suzbijanja socijalnih nejednakosti i diskriminacije i finansijske krize.
Jedna od okosnica njegove političke platforme tiče se mera koje bi omogućile podizanje životnog standarda srednje klase i garantovanje jednakog pristupa lokalnim službama (pre svega zdravstvu, javnoj administraciji, poštama). Predložene mere su izgradnja 700 000 stambenih jedinica do 2027. godine, davanje prava svim građanima na podizanje stambenih kredita i zapošljavanje više desetina hiljada medicinskih sestara, policajaca i nastavnika. Takođe, Žado insistira na modifikaciji cene vode koja bi podrazumevala da se ta cena određuje prema prihodima domaćinstva i strukuri porodice. Posebna pažnja je pridata potrebama poljoprivrednika; Žado zato zahteva ukidanje PDV-a na organske proizvode.
Drugi segment njegove predizborne politike odnosi se na promene unutar pravnog poretka i izbornog sistema. Predlaže smanjenje granice za pravo glasa na osobe starije od 16 godina i davanje prava stranim državljanima na glasanje. Naglašava važnost promene francuskog Ustava ističući da je nužno unošenje odredbi koje će garantovati očuvanje biodiverziteta, kao i proglašavanje ekocida krivičnim delom. Žado se pokazao kao kandidat koji vodi dosta računa o pravima žena čemu u prilog govore i ideje o povećanju mesta u centrima za hitan smeštaj za žene žrtve nasilja u porodici i unošenje ustavne odrebe o pravu žena na abortus kao neotuđivom pravu. Pored toga, pažnju je obratio i na položaj manjina; zalaže se za uspostavljanje Visokog saveta za borbu protiv diskriminacije i izmenu imigracione politike i davanje prava na rad tražiocima azila čim ga zatraže.
Ono što ga izdvaja od ostalih kandidata je ideja o uvođenju ministarstva za prava životinja i plan o smanjivanju broja unutrašnjih letova ako za njih postoji alternativa u vidu putovanja vozom do četiri sata. Ovo potvrđuje njegovu predanost zaštiti životne sredine i govori u prilog rečenici sa početka teksta – da je više reč o aktivisti-ekologu nego o klasičnom političaru.
Neki od vodećih francuskih medija optuženi su za podsticanje kandidata krajnje desnice, Erika Zemura. Optužba se odnosi na zagovaranje ideje o zameni od strane liberalnih elita koja govori da će imigranti zauzeti mesto francuskim državljanima koji su belci poreklom.
Smatra se da kanal Cnews obezbeđuje sve udarne termine ovom kandidatu i daje potporu nizu drugih medija da podržavaju ovog ekstremnog desničara u onome što se naziva “govorom mržnje“ i rasističkim izjavama. Iako se tražilo ograničenje vremena za ovog kanidata i njegov medijski prostor na Cnews to se nije ispunilo i pored kandidatkinje Le Pen samo se povećala njegova izloženost i učestvovanje u programu Cnewsa. Navodi se da je ovo nije prvi put da kanal Cnews krši glavne uslove ugovora o licenciranju i da se mora obezbediti raznovrsnost mišljenja i ravnoteža u izveštavanju.
